Da li možete samo da mi vratite vreme molim vas?

Ne, ne uračunaću grupi vašoj.

Zahvaljujem.
Dakle, smatram da navedeni sporazumi treba da doprinesu učvršćivanju i daljem jačanju u saradnji u ovoj oblasti, kao što sam rekao, oblasti koja je vrlo važna, oblasti bezbednosti. To je ono što je jako važno iz prostog razloga što je bezbednost kao takva jedna od ključnih preduslova za jedan normalan život, za normalan ambijent u svakoj zemlji, a pogotovu za političku stabilnost naše zemlje, tako i čitavog regiona.
Politička stabilnost je opet osnovni preduslov za dalji razvoj ekonomije, osnovni preduslov za poboljšanje uslova, odnosno privrednog ambijenta, kao i privlačenja daljih investicija, što posle ponovo dovodi do otvaranja novih radnih mesta itd. itd, jednom rečju dovodi do povećanja životnog standarda.
To su osnovni postulati koji vladaju savremenom ekonomijom i mislim da svako ko želi dobro našoj zemlji i našem narodu tako razmišlja.
Mislim da mu je na prvom mestu politička stabilnost. Ali, nažalost ne razmišljaju svi tako. Nažalost postoje poslanici, postoje stranke koje direktno rade da naruše političku stabilnost, priželjkuju političku nestabilnost, čak direktno rade na tome. I ovde imamo neke poslanike koji su danas govorili. Tu je i ovaj što svira gitaru, pa mu bolje ide sviranje gitare nego bavljenje politikom. Tu je i prethodni govornik koji je poznat kao levičar, kao Marksista, jer na ovim protestima ide ruku pod ruku sa organizacijom „Marks 21“. Po čemu je poznata organizacija “Marks 21“? Pa po tome što se zalaže za ukidanje Republike Srpske, za nezavisnost Kosova, tako što vređa Srpsku pravoslavnu crkvu na svakom koraku, ali to njemu ne smeta. To je njegovo društvo, ali neka, neka nastavi u tom svom poduhvatu, jer sasvim je sigurno da svaki njegov dalji korak vodi direktno ka snižavanju rejtinga, dok ne dođe do nule sa ovih 2,29% koliko ima.
Samo još jedna stvar za kraj, nemojte vi nas ovde da ubeđujete da je ova Vlada loša, da je Aleksandar Vučić loš, da ne valja ništa itd. Vi treba da ubedite ovih dva miliona ljudi koji su dali glas Aleksandru Vučiću na ovim izborima. NJih ubedite pa onda dođite da pričamo. Zahvaljujem.

Reč ima Vesna Rakonjac.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, drage kolege, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti.

Ovo je jedan dobar Predlog zakona kojim Ministarstvo rada još jednom potvrđuje da vodi brigu o svojim građanima i zaposlenima, ako imamo u vidu da oko 25 hiljada ljudi će biti jednostavno obezbeđeno na ovaj način i rešavanjem problema koje su imali do sada iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja, koje se reguliše ovim zakonom, iz dela zdravstvenog osiguranja, iz oblasti u slučaju povrede na radu i profesionalnih oboljenja, materinskog davanja i dečijih dodataka.

Ovaj sporazum se ne primenjuje na pravne propise kojima se uvode nove oblasti socijalne sigurnosti, osim ako se države ugovornice nisu drugačije sporazumele, a mogu da se sporazumeju još za neki dodatni deo. Tako plasiramo i dobru međunarodnu i dobrosusedsku saradnju.

Sporazum predstavlja sveobuhvatni međunarodni sporazum kojim se regulišu oblasti, kao što sam rekla, penzijsko-invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, zdravstvene zaštite, zaštite od povrede na radu, profesionalnih bolesti i dodataka za decu.

Sporazum je zasnovan na opšte prihvaćenim principima, iskustvima naše zemlje u ovoj oblasti, kao i na standardima koje predviđa Uredba EU 883 iz 2004. godine koja reguliše socijalnu sigurnost radnika migranata, onih koji odlaze na rad u susedne zemlje ili neke druge zemlje.

Osnovni principi zastupljenosti kroz odredbe sporazuma su princip nacionalnog tretmana, primena pravnih propisan države zaposlenja na utvrđivanje obaveza za sprovođenje socijalnog osiguranja sa izuzetkom sprovođenja socijalnog osiguranja koje se odnose na upućena lica i diplomatsko-konzularne predstavnike koji su regulisani nekim drugim zakonima.

Princip osiguranja koji omogućava da teret davanja i socijalnog osiguranja snosi ona država čiji je osiguranik u pitanju i sabiranje perioda osiguranja navršenih u obe države ugovornice radi ostvarivanja prava na davanja, odnosno na penziju.

Neposredna isplata stečajnih davanja korisniku koji je ostario pravo na davanje, odnosno invalidsko-penzijsko osiguranje.

U momentu stupanja na snagu sredstva će se obezbediti u okviru onog limita koji je odredilo Ministarstvo finansija i to u razdelu Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, za davanje iz penzijsko-invalidskog osiguranja i za davanje za slučaj povrede na radu i profesionalnih bolesti, takođe i razdela Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za davanje iz zdravstvenog osiguranja i davanje za slučaj povrede na radu i profesionalnih oboljenja. Ovo je ono što se odnosi na ovaj zakon.

Ono što se odnosi na pojedine govore prethodnih govornika, a govorili su sve i svašta, i o robovskom radu i o nebrizi za naše radnike i zaposlene, apsolutno je ovo jedan primer kako možemo da demantujemo sve te njihove izjave, a koliko pojedini predstavnici opozicije vode računa o predstavkama građana možemo da vidimo i da li su bili prisutni danas kada je Odbor za rad imao razmatranje predstavki i žalbi građana, a u redovnom su sastavu te radne grupe.

Što se tiče investiranja i davanja sredstava inostranim investitorima, koliko sam ja mogla da shvatim, potpuno je ravnopravno davanje i za inostrane i za domaće investitore, samo treba da budu dobri projekti, dobri planovi, akcioni planovi i finansijski planovi, a ne da imamo posledice tipa „Vinarija Živković“ i mnogih drugih, sa kojima ne možemo da izađemo na kraj već 12 i više godina.

Još jedna stvar koja me je potpuno ostavila bez teksta a to je – u jednom trenutku…

(Vojislav Šešelj dobacuje s mesta.)

Ja bih zamolila za malo pažnje, molim vas…

(Vojislav Šešelj: Ne mogu svaki dan da vas slušam, samo vi govorite.)

Kada govorimo o „Beogradu na vodi“, na jednoj strani imamo optužbe da se radi o sporazumu koji nije legalan, o zloupotrebi, da će neki vlasnici restorana zarađivati, itd. Pa naravno, to je poslovno-stambeni kompleks i treba vlasnici restorana da zarađuju, platiće porez državi, iz tog poreza će se odvajati socijalna davanja, itd. Zašto imate nešto protiv toga?

S druge strane, čuli smo – IT sektor i bum, umesto „Beograda na vodi“. Kao što sam mogla da primetim, bum je bio „Heterlend“, a ne IT sektor umesto „Beograda na vodi“.

Još jedna stvar – sređivanje obala. Zahtevate da sredimo priobalje, luke, obale. Kada to činimo, vama to ne valja. Zašto? Zato što se vi toga niste setili da uradite, a kada je neko krenuo da to radi, kada se to vidi iz dana u dan, onda vam to smeta.

Juče smo mogli da čujemo o katastrofalnom odlasku naših mladih lekara u inostranstvo. A evo danas – Vlada je odobrila 2.010 novih radnih mesta za medicinske radnike, 631 lekara, 30 farmaceutskih biohemičara, 1.349 medicinskih sestara i tehničara, u 21 zdravstvenoj ustanovi u Srbiji. Konkurs će biti do 15. maja. Ministar Lončar je tu i nadam se da sam dobro pročitala. U proteklom periodu 4.000 zdravstvenih radnika je dobilo posao, od čega pola čine lekari. Od početka godine 463 radnika, 204 lekara, 252 sestre odnosno medicinskih tehničara. Više od 4.000 specijalizacija od kad smo na vlasti. Samo u martovskom roku – 634 specijalizacije. I da ne kažete da ne vodimo ravnomerno računa o svim delovima Srbije, Klinički centar je dobio 380 radnih mesta, Vojvodina 229, Klinički centar, Klinički centar Kragujevac 219 i Niš 58. Znači, ravnomerno, onako kako je po broju bolesničkih postelja i onako kako je predviđeno zdravstvenim planom referentne ustanove „Batut“. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Majkić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri i predstavnici ministarstva, danas se, između ostalih, ispred nas nalazi i Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti. Ovaj sporazum čini mi se da je na današnjoj i jučerašnjoj raspravi izazvao najmanje polemike, mada mislim da je veoma bitan suštinski za svakog pojedinca i za građanina Srbije, a naročito za one koji stanuju u pograničnom položaju, tj. stanuju u delovima pored Republike Rumunije, onih koji su iz Banata, pa tako i građana Kikinde, iz koje i ja dolazim.

Ovaj sporazum je pre svega značajan zbog toga što je ovu oblast regulisao sporazum od preko 40 godina. Poslednji sporazum koji je delimično regulisao ovu oblasti je donet 1977. godine i regulisao je samo oblast zdravstvenog osiguranja, a ovaj sporazum danas, tj. Zakon o potvrđivanju Sporazuma, reguliše i penziono i invalidsko osiguranje i dečiji dodatak i profesionalne bolesti i povrede na radu.

Takođe, ovaj sporazum je veoma značajan za pogranične delove pored Republike Rumunije, zbog toga što mi u Republici Rumuniji imamo 23 hiljada građana srpskog porekla koji su svojim prijateljskim, rodbinskim, poslovnim i drugim vezama povezani sa građanima u Srbiji. Ako na to dodamo i odnose između Srba i Rumuna koji su poslednjih godina sve jači, shvatamo značaj ovog sporazuma.

Sporazum se ne zasniva samo na usklađivanju sa standardima EU, nego je on zasnovan i na opšte prihvaćenim principima, a takođe i na iskustvu koje Srbija ima u ovoj oblasti.

Sporazum će napokon regulisati u potpunosti zapošljavanje u pograničnim zonama, tako da nećemo imati slučaj, kao što je to bilo ranije, da ne može da se uračuna staž nekog srpskog građanina koji je radio u Rumuniji, ili obrnuto.

Koliko je ovaj sporazum značajan i u praksi govori primer Kikinde, koja je u 2014. godini započela pregovore sa investitorom, multinacionalnom kompanijom „Zopas“ iz Rumunije. Jedna od glavnih prepreka da multinacionalna kompanija „Zopas“ otvori pogon u Kikindi je upravo bilo neregulisanje ove oblasti. Zbog toga je rukovodstvo Kikinde uputilo nadležnim ministarstvima inicijativu da se ova oblast reguliše, što se u nekom narednom periodu i Kikindi i ostalima izašlo u susret.

Međutim, ono što je veoma bitno, a što se desilo u međuvremenu dok ova oblast nije regulisana, jeste da se otvorio granični prelaz Nakovo-Lunga, koji je omogućio da se i ljudi i investicije lakše kreću iz Kikinde u Rumuniju i nazad tako da je fabrika „Zopas“ otvorila pogon u Kikindi u kojoj trenutno radi oko 300 radnika. Nije samo otvaranje graničnog prelaza i dovođenje fabrike „Zopas“ doprinelo onome na šta treba da se obrati posebna pažnja, već je to i dovođenje novih investitora, uvođenje bescarinske zone, završavanje mnogih poslova koji su u nekom prethodnom periodu ostali nedovršeni.

Lokalna samouprava je imala i svoje zahteve, kojima je Vlada udovoljila i obratila veliku pažnju na zahteve lokalne samouprave i zato danas u Kikindi na izborima koji su održani 2. aprila možemo da se pohvalimo izlaznošću od preko 60%, gde je Aleksandar Vučić dobio podršku građana preko 60%. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.

Hvala predsednice.

Poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja podržavam i glasaću za sve međunarodne sporazume i protokole koji se nalaze na današnjem dnevnom redu, zato što smatram da svaki od njih u svom domenu doprinosi što boljoj saradnji naše zemlje sa drugim zemljama.

U svom izlaganju zadržaću se na međunarodnom Sporazumu koji govori o švercu duvana i duvanskih proizvoda. Naime, svi znamo da se šverc duvana i duvanskih proizvoda, kao i nelegalna proizvodnja i prodaja, iz dana u dan povećavaju, i to na globalnom nivou.

Pred nama je međunarodni sporazum koji upravo ima za cilj da to koliko god je to moguće smanji, ako ne i potpuno onemogući nelegalnu proizvodnju i trgovinu duvanima i duvanskim proizvodima.

Činjenica je da su duvan i duvanske prerađevine strateški proizvod za sve zemlje sveta, kako za one sa razvijenom ekonomijom i većim privrednim potencijalima, tako i za one u tranziciji ili u razvoju.

Brojni razlozi nameću potrebu da se ovaj strateški proizvod uvede u legalne okvire poslovanja, budući da njegova ilegalna trgovina i proizvodnja nanose veliku štetu svim državama.

Akcizna politika i naplata akciza od duvanskih proizvoda jeste bitan faktor poreskog prihodovanja, ali nije jedina niti biva dominantnom, imajući u vidu nameru i razloge donošenja ovog sporazuma pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije. Svi znamo koliko je duvan štetan i koliko štetno utiče na zdravlje stanovništva, prouzrokujući razna teška oboljenja za koja veoma često ne postoji lek ili je, pak, lečenje dugotrajno, neizvesno i skupo.

Takođe, činjenica je da je nekontrolisana dostupnost duvanskih proizvoda. Ugrožava naše najmlađe članove društva, kao i siromašne slojeve stanovništva.

Treba istaći da naša zemlja ima respektabilnu, zakonodavnu infrastrukturu koja intenzivno radi na sprečavanju nelegalne trgovine duvanom i duvanskim proizvodima, ali očigledno to nije dovoljno raditi samo na nacionalnom nivou, jer švercerski kanali distribucije ne poznaju granice i ne odvija se nelegalna trgovina samo u okvirima jedne zemlje, već je to problem koji je prisutan na planetarnom nivou.

Sredstva, odnosno prihodi ostvareni od nelegalne trgovine duvanskim proizvodima uglavnom se koriste kao generatori narednih nelegalnih aktivnosti određenih lica i grupa i tako u krug.

Treba istaći da samo onaj duvan, mada sam ja generalno protiv pušenja, to mi i struka, odnosno profesija nalaže, samo one duvanske prerađevine koje su prerađene u legalnim duvanskim industrijama mogu koliko-toliko da garantuju ispravnost proizvoda i propisanu optimalnu koncentraciju određenih materija u njima, dok sve ono što je van legalnih tokova i čija sadržina nije poznata niti je prošla proces kontrole kvaliteta višestruko ugrožava zdravlje pušača, tj. konzumenata i naravno, treba mu stati na put.

Na kraju, osim oštećenja budžeta neplaćanjem akciza kao država i društvo u celini, takođe smo veoma oštećeni narušavanjem zdravlja stanovništva, pa iako važi geslo da zdravlje nema cenu,ukoliko se ovome ne stane na put, cena zdravlja će nažalost iz dana u dan bivati sve veća.

Želim još jednom da se zahvalim svim građanima Niša i Nišavskog okruga koji su dali ogromnu podršku našem predsedničkom kandidatu, gospodinu Aleksandru Vučiću sa 56,47%. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Neka se pripremi LJiljana Malušić i Tijana Davidovac.
(Vojislav Šešelj: A kada ću ja?)
Odmah posle njih.