Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, poslanici, ministre i ostali članovi ministarstva, hteo bih da najpre pohvalim naravno ovaj zakon što unapređuje u jednom domenu stvari koje se tiču poboljšanja plodnosti ljudi koji ne mogu da imaju decu.

Hteo bih da svoj govor usmerim na dve stvari. Dakle, radi se o surogat materinstvu koje je ovim zakonom ponovo zabranjeno i radi se o anonimnosti donora, odnosno onih koji hoće da daju reproduktivne ćelije.

Da prvo razgraničimo dve stvari koje su bitne, pošto se često mešaju u diskusiji. Dakle, postoji komercijalno surogat materinstvo i postoji surogat materinstvo iz altruizma. Dakle, ovde govorim isključivo o ovom drugom, o surogatu materinstva iz altruističkih pobuda. Dakle, ne o surogat materinstvu koje se naplaćuje ili za koje se dobija nekakva novčana ili neka druga naknada.

Vi ste pomenuli, ministre, da u EU postoji neka vrsta trenda da se ide protiv toga. Pomenuli ste da postoji izveštaj Evropskog parlamenta. Postoji zapravo, tačno je, izveštaj Evropskog parlamenta za 2014. godinu koji se tiče, izašao je 2015. godine, ali se odnosi na 2014. godinu, koji se tiče stanja ljudskih prava. Dakle, o surogat materinstvu se u Evropskom parlamentu raspravlja u kontekstu poštovanja ljudskih prava i jedan paragraf koji se tiče surogat materinstva odnosi se na komercijalno surogat materinstvo. To je ono što Evropski parlament osuđuje.

Inače, ima zemalja u EU, osim Grčke, Holandija, Belgija su takođe zemlje u kojima surogat materinstvo je dozvoljeno iz altruističkih pobuda. Još neke zemlje su Australija, Kanada, Velika Britanija, Novi Zeland. Recimo u Češkoj, cela stvar uopšte nije regulisana pravno, Češka je takođe članica EU, nije regulisana pravno pa se smatra da je surogat materinstvo iz altruističkih razloga dozvoljeno.

Hoću da vas pitam jednu stvar. Ako ste zaista prihvatili ceo ovaj zakon da biste pomogli ljudima koji ne mogu da imaju decu iz razloga populacione politike, pošto ste tako to obrazložili, zbog čega onda sprečavate surogat materinstvo? Pa, to je još jedan korak kojim ta populaciona politika može da se dodatno osnaži. Dakle, ljudima koji ne mogu da imaju decu, a mogu da se dogovore sa nekim da izvede trudnoću do kraja, dobilo bi se još nekoliko dece koju biste mogli da podvedete pod populacionu politiku.

Podsetiću vas na član 63. Ustava koji kaže – svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece i Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome. Dakle, zamislite ovako, da ja i moja supruga ne možemo da imamo decu, nađemo nekoga ko bi iz altruističkih razloga nam pomogao u tome, neko može da donira reproduktivne ćelije, da li biste nam vi pomogli u tome da završimo ceo posao ili ne? Ja mislim da bi nas sprečili. To je kršenje Ustava člana 63.

Da vam kažem nešto o anonimnosti, šta ja mislim da je problem u ovome. Na odboru juče kada smo razgovarali, jedan od vaših pomoćnika je rekao da je jedini način za veliki broj donatora, da daju svoje reproduktivne ćelije, u tome da ostanu anonimni. Međutim, postoji član 64. Ustava koji garantuje deci pravo da znaju ko su im roditelji. Dakle, sa jedne strane vi hoćete da izađete u susret davaocima reproduktivnih ćelija koji zahtevaju da budu anonimni, šta će biti za 15 godina kada deca koja su tako začeta odrastu? Tužiće državu na osnovu ovog člana 64. Ustava i ako bude ustavnog sudstva još uvek u ovoj zemlji trebalo bi da dobiju taj spor. Ne znam da li ste razmatrali posledice takve stvari.

Dakle, za mnoge ljude je od presudnog značaja za samo razumevanje, za sopstveni identitet, za poimanje sebe od presudnog značaja da znaju ko su im roditelji. Vi ćete dakle za 15 ili 18 ili za 20 godina kada deca počnu da dolaze u to doba da se pitaju ko su im roditelji zabraniti da znaju ko su oni.

Da kažem primer, u Velikoj Britaniji je počelo isto ovako – donatori su imali puno pravo da zaštite svoj identitet, ali je onda Vrhovni sud, mislim, 1993. godine ukinuo tu odredbu, tako da deca sada ukoliko žele da znaju iz bilo kog razloga to mogu da znaju.

Ne govorim o tome da mi treba da obznanimo svima identitet donatora. Ne govorim o tome. Govorim o tome da deca imaju pravo to da znaju ako to žele zato što im to garantuje Ustav.

U oba ova slučaja, i za surogat materinstvo i za identitet donatora, odnosno pravo dece da to znaju postoji ustavni osnov.

Ima još jedna sitna stvar koju hoću da vam kažem, kažete ovde u članu 25. kada govorite o korisnicima ovog postupka, pa kažete onda – izuzetno pravo na postupke BMPO ima i punoletna poslovna sposobna žena koja živi sama. Stvarno? Ako živi sa babom i dedom, ne može? Ako živi sa mačkama, ne može? Znam, ali stvarno je formulacija nezgrapna – ako živi sama. Treba da se kaže – ako nema partnera. Treba da se promeni to zaista. Ovo je stvarno sramota. I u prethodnoj verziji je isto bila takva formulacija.

Drago mi je konačno da i žene koje nemaju partnere imaju sada bez da pitaju ministra pravo da učestvuju u ovom postupku, pošto gledaoci ili građani možda ne znaju, u prethodnoj verziji su morale da pitaju ministra da bi imale to pravo. Tako da ovaj zakon je u tom pogledu zaista unapređenje.

Bilo bi dobro samo da se izmeni i ta stvar.

Molim vas, ako možete samo da mi odgovorite – u kom kontekstu ustavnih članova na ove dve stvar, na surogat materinstvo i na identitet donatora? Razumem da postoje pragmatični obziri da se zaštiti identitet. Šta je sa kršenjem Ustava? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar dr Zlatibor Lončar. Izvolite.

Ne znam da li vam je cilj, ali ja ću vam priznati opet, ja nisam u mogućnosti, ja to priznajem, da surogat sprovedem tako da ne dođe do zloupotrebe.
Izvolite, organizujte se, napravite da se spreči to i nema nikakvih problema. Razmišljam o stvarima – žena koja je trudna verovatnoća od tromboze embolije je mnogo veća, šta ako žena umre? Šta ako ovi što su to hteli se u međuvremenu razvedu, posvađaju? Šta ako se sutra dete razboli i hoće da ga vrate? Šta ako se žena predomisli i neće da da? Nemam nikakav problem. Ja vam kažem da nisam u stanju da sprovedem to da to bude bez posledica. Nema nikakvih problema. Ceo tim. LJudi, ne radi se tu o nečemu što je zakucano. Priznajem, nisam u mogućnosti. U ovom momentu nisam u mogućnosti.
Što se tiče podataka, informacija i svega, anonimnost je ta za koju smo se odlučili, odnosno struka smatra da to treba tako da bude, ali u slučaju, pored svega što smo rekli da idemo do drugog, trećeg kolena, ispitujemo roditelje, babe, dede, oboljenja i sve ostalo, ali smo ostavili tu mogućnost da se sutra to dete razboli, da su mu potrebne matične ćelije ili bilo šta, lekaru koji vodi to dete biće mu dostupno da dođe do tih roditelja ako je potrebna matična ćelija, ako je bilo potrebno bilo šta.
Znači, o tome se vodilo računa i to je regulisano. To je jednostavno ono što struka smatra i što struka iz prakse i primera koji su bili i obrađeni da se vide. Usklađeno sa Zakonom o …

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Rakonjac.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, ovaj zakon sam doživela kao samo jedan od zakona u nizu koji mogu da poboljšaju našu populacionu politiku, znači, ne i jedini. Populaciona politika jedne države može da se poboljša na više načina, a ovo je samo jedan od zakona koji mogu da pomognu onim roditeljima koji žele da se ostvare, znači, da ostvare svoje roditeljstvo, a iscrpljene su sve mogućnosti u fazi lečenja steriliteta, odnosno neplodnosti jednog ili oba partnera.

Ono što posebno želim da istaknem u ovom zakonu, a mislim da niko od mojih kolega do sada nije govorio, to je da u prethodnom zakonu koji smo imali nismo imali takozvanu sledljivost i to je ono što u potpunosti podržavam ministra kada je malopre govorio o tome da nismo znali koliko je beba rođeno, jer upravo uvođenjem sistema kvaliteta u inspekcijski nadzor i niza sistema iz oblasti zdravstva, kao što su sistem 15224, kada su medicinske procedure u pitanju, ISO standard 13485, koji govori o medicinskim sredstvima i može se primeniti na krv i na krvne derivate. Znači, govorim i o jednom i o drugom zakonu, usresređena samo na inspekcijski nadzor i na standarde.

Ono što je jako bitno, bitno je da će inspektori biti upravo iz Uprave za biomedicinu, ali tako osposobljeni i obučeni da mogu da primene sve one standardne operativne procedure i sve one delove sistema menadžmenta kvaliteta koji će nam omogućiti da tačno znamo šta se radi u proceduri testiranja, šta se radi u proceduri dobijenog materijala, obrađenog materijala, kako se čuva materijal, kako se skladišti, kako se distribuira, gde završava na kraju i kako će biti eliminisan ako postoji određeni rizik. Znači, to je ono što je veoma bitno. Naravno, tu postoji jedna finansijska potpora, ako dajemo novac za ovakvu mogućnost reprodukcije, onda je veoma bitno da znamo šta dobijamo na kraju.

Pored toga, htela sam samo još i da se osvrnem kada je sledljivost u pitanju, a to je i razni standardi koji se odnose prilikom, znači, same akreditacije ustanove, a odnosi se na privatne ustanove i poliklinike koje tu rade, a koji do sada nisu bili baš pod pravilnom kontrolom. Znači, pored akreditacije, koja bi trebalo da bude obavezna, oni moraju da imaju i niz utvrđenih sistema kvaliteta kada je laboratorijsko ispitivanje u pitanju, kao što je ISO standard 17001 i drugi standardi koji nam govore u prilog tome. Takođe, kada govorimo o jedinstvenom informacionom sistemu, znači, svakako ove ustanove moraju imati ISO standard 27000.

Prema tome, o tome se treba voditi računa da dobijemo jednog kvalitetnog inspektora koji kada uđe u zdravstvenu ustanovu, tačno će znati šta traži. Na taj način delujemo u dva pravca, delujemo u dva pravca da možemo da odredimo kritične kontrolne tačke u okviru neke procedure koje mogu dovesti do neželjenog događaja ili do neželjenog efekta. Znači, šta je to što poskupljuje celu proceduru ili šta je to na šta mi možemo da utičemo, a da smanjimo broj neželjenih događaja, znači to je jedna stvar.

Druga stvar, kada se radi o uvođenju sistema kvaliteta, osim ovog imaćemo i tačno praćenje, jasno praćenje šta se dešava sa rođenim detetom. Nemojmo da se zavaravamo, mislim da ćemo imati možda za desetak godina i neku novu patologiju i mislim da ta deca ipak treba da budu praćena od strane pedijatra i da vidimo šta se tu događa i na tom polju.

Što se tiče samog, i jednog i drugog, zakona, mislim da su krovni zakoni, mislim da će podzakonska akta jasno da definišu sve ono što ovi zakoni u sebi sadrže, mislim da su daleko bolji i napredniji i ostavljaju prostor za unapređenje, što kada je ova priča u pitanju je veoma, veoma potrebno. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kojima je onemogućeno da ovu veoma važnu raspravu gledate u direktnom prenosu na RTS, poštovani predsedavajući, zaista bih zamolio da narodni poslanici dobiju obrazloženje kako je moguće da RTS prekine direktan prenos Narodne skupštine, posebno ako Narodna skupština plaća RTS direktne prenose iz našeg skupštinskog budžeta, onda ne vidim prosto pod kojim obrazloženjem ovako važne teme mogu biti prekinute i emitovane naknadno, posle ponoći na ne znam kom kanalu RTS. Molim vas zaista da dobijemo taj odgovor, jer ako mi ovo plaćamo, ne vidim kako samovoljno RTS može da prekida bilo koji prenos skupštinskih zasedanja, posebno ovako značajnu i veliku temu.

Naravno da sam uvek protiv kada moramo nešto da radimo po direktivama EU. Zaista nekako uvek mučno delujem kada nam predstavnici Vlade obrazlažu da donose određene zakone koji su u potpunosti usklađeni sa direktivama EU. Kakva smo mi onda država i koji je karakter naše države, ako mi donosimo zakone po određenim direktivama. Nema slučajnosti u semantici, u značenju reči, u nazivima određenih stvari i to što mi radimo po direktivama iz EU sve govori. Dakle, ne mora da se prevodi na srpski jezik.

Bez obzira na to šta su direktive iz EU, mi treba da gledamo šta je interes građana Srbije i nije sporno da su ove dve teme veoma značajnog interesa za građane Srbije. Pre svega, i o tome smo svi ovde danas govorili, da bismo konačno pokrenuli rešavanje najprioritetnijeg državnog pitanja, a to je problem bele kuge i odumiranja našeg stanovništva, ako je to 40.000 građana Srbije manje na godišnjem nivou koliko više umre, nego što se rodi, ako je to za deset godina 400.000 ljudi, ako bez bilo kakvog rata, bez bilo kakve zarazne bolesti ili ne znam kakve druge kataklizme mi izgubimo 400.000 ljudi, a to nije za nas otrežnjenje da moramo da počnemo da rešavamo taj problem, onda smo zaista u problemu.

Zato mislim da je Vlada Republike Srbije napravila jednu ozbiljnu grešku što u prethodnim godinama nije obratila pažnju na demografski problem, što to nikada, ni kod jednog predsednika Vlade mnogo godina unazad nije bio prioritet, a sada smo dobili situaciju da imamo novog predsednika države Aleksandra Vučića koji treba da se konsultuje sa aktuelnim predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, da uključi u konsultacije i koordinatora svih službi bezbednosti Aleksandra Vučića i da eventualno onda dođemo do osnivanja demografskog saveta kome će na čelu biti, verovali ili ne, ali Aleksandar Vučić.

LJudi, to nije normalno. To nema nikakvog smisla. To je gubljenje vremena. Zato još uvek nemamo demografski savet. Zato što čekamo da na njegovom čelu bude čovek koji je već na tri funkcije. To nije normalno. Da li imate ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije kome ste dali zadatak da se bavi demografskim problemima? Šta on čeka? Čeka da Aleksandar Vučić rešava probleme i osniva demografski savet. Pa, onda nam ne treba taj ministar u Vladi Republike Srbije.

Mislim, gospodine ministre, da ovde nismo obratili pažnju na jednu veoma važnu stvar - kako smo se našli u problemu da toliki procenat bračnih parova u Srbiji ne može da ima dece? Nisam siguran da je dovoljno ovo što ste pokrenuli ovim zakonom da ćete to rešavati medicinski podpomognutom veštačkom oplodnjom. Zašto ti ljudi ne mogu da imaju dece? Da li je bilo koje ministarstvo, da li je bilo koja struka u Srbiji odgovorila na to pitanje? Jesu to posledice gađanja bombama osiromašenim uranijom od strane NATO pakta? Jesu li to neke druge psihofizičke posledice koje smo svi preživeli prethodnih decenija? Šta je problem? Da možda nije preveliki broj abortusa doveo do te neplodnosti bračnih parova u Srbiji? Da li ste ikada postavili to veoma ozbiljno pitanje? Koliko abortus utiče na buduću nemogućnost da se žene ostvare kao majke?

Dakle, to su ključna pitanja koja treba da reši taj demografski savet. Zašto su nam bračni parovi u nemogućnosti da imaju decu? To je mnogo važnije pitanje čak i od ovog pitanja o kojem mi danas raspravljamo, a koje je veoma važno pitanje. Nije sporno, mi smo, mislim da je to barem jasno svima na ovom svetu, vama žestoka opozicija, ali mi nismo opozicija Srbiji. Mi podržavamo sve ono što čak i vi, koji ste po našem mišljenju nakaradna i loša vlast, dobro uradite. Imaćete našu podršku, to nije problem. Nije problem da mi podržimo ove zakone. Ali, šta je ovde problem? Mnogo je osetljiva tema. Niko ne može da bude protiv da se izađe u susret ljudima koji ne mogu da imaju dece da bi oni mogli da imaju dece. To niko normalan neće dovoditi u pitanje. Ali, otvaranje bioetičkih tema, kao što je surogat materinstvo, to je, verujte, otvaranje Pandorine kutije.

Ovo je prvi put da Narodna skupština Republike Srbije, koliko je meni poznato, ozbiljno otvara jednu bioetičku temu, a dolaze nam mnoge. Pomenuli ste Građanski zakonik koji donosi mnogo dobrih stvari, ali donosi još više opasnih stvari – eutanaziju, ubistvo iz milosrđa, surogat materinstvo. Da ne govorimo o homoseksualnim bračnim parovima ili usvajanju dece od strane tih bračnih parova ili, recimo, zabrani fizičkog kažnjavanja dece. Dakle, to će biti veoma ozbiljne bioetičke teme.

Surogat materinstvo, apsolutno se ne slažem sa uvaženim kolegom prof. dr Dušanom Pavlovićem. Ovo o čemu on govori otvara ogromne probleme iz bioetičke sfere. Majka koja nosi tuđe dete u jednom trenutku počinje da se oseća kao majka i doživljava to dete kao svoje. Roditelji koji nisu zadovoljni kako im je, da tako kažem, ispalo dete, ne žele da ga preuzmu. Vi ste naveli niz problema koji mogu da se dese, da se bračni parovi razvedu pre nego što dobiju dete iz surogat materinstva. Šta je u pitanju kada govorimo o surogat materinstvu? Trgovina ženskim telom, trgovina decom i dete postaje ugovor. Dakle, dete postaje predmet ugovora trgovine. To je opasna stvar. To je stvar koja otvara neslućene mogućnosti manipulacije, zloupotrebe i bioetičkih i moralnih katastrofa koje mogu da se dogode. Inače, potpuno razumem potrebu određenog broja ljudi koji ne mogu da imaju dece da nađu bilo koji način da to ostvare i to ne može niko da im ospori, niti da im, da tako kažem, stane na put, kako reče profesor Pavlov.

Dakle, ovde se postavlja jedno veoma važno pitanje i vi ste ostali malo nedorečeni. Voleo bih da čujem šta je zaista vaš pravi lični stav ili stav Vlade Republike Srbije. Vi ste rekli – u redu, u ovom trenutku nema surogat materinstva. Evo, imate našu podršku. Retki smo u opoziciji koji smo vrlo otvoreno stali na stranu i kažemo da je to prava stvar u ovom zakonu i ne treba da bude dozvoljeno. Ali, onda ste ostavili prostor da će novim građanskim zakonikom to možda da se promeni i, ako ste steknu ne znam koji uslovi, to možda i treba uraditi. Čekajte, ministre, jel treba to uraditi ili ne treba uraditi? To je bioetičko pitanje, to nije političko pitanje ili stručno pitanje. Dakle, hoćemo li da usmeravamo državu u tom pravcu da ovde počnu ljudi da trguju materinstvom, da zemlje u tzv. ranjivim prostorima budu iskorišćene za tako nešto?

Evo šta kaže Evropski parlament, ja ću da citiram ovo što gospodin Pavlović nije smeo da citira. Dakle, Evropski parlament u Godišnjem izveštaju o ljudskim pravima i demokratiji u svetu za 2014. godinu, u paragrafu 114, jasno osuđuje praksu surogacije i kaže: „Osuđuje se praksa surogacije koja podriva dostojanstvo žene, obzirom da se njeno telo i reproduktivni organi koriste kao roba. Smatramo da gestaciona surogacija, koja uključuje reproduktivnu eksploataciju i upotrebu ljudskog tela radi sticanja finansijske ili druge koristi, a posebno u slučajevima ranjivih žena u zemljama u razvoju, treba da bude zabranjena i smatrana urgentnim pitanjem ljudskih prava.“

Gospodine Obradoviću, vreme koje pripada vašem poslaničkom klubu je isteklo.

Hvala.