Hvala, poštovani predsedavajući.

Evo, petog radnog dana Narodne skupštine u 2017. godini, inače 131. dana u 2017. godini, ponovo ću probati da dobijem vašu podršku za stavljanje na dnevni red Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Narodna skupština je za ovih do sada četiri radna dana razmotrila dva zakona, a na ovom zasedanju po svoj prilici imaćemo samo jedan koji je, pošto Vlada nije u ovoj godini predložila gotovo nijedan zakon, predložio narodni poslanik. Očigledno da mogu i predlozi zakona koje predlažu narodni poslanici da dođu na dnevni red, ali jedino i isključivo ako dolaze od strane poslanika vladajuće koalicije. To je loše i daje pravo onim građanima koji su nezadovoljni radom parlamenta i upiru prst u sve nas govoreći kako ne opravdavamo i ne zaslužujemo da budemo ovde i da ne predstavljamo i ne branimo njihove interese.

Zakon o lokalnoj samoupravi usvojen je na početku jesenjeg zasedanja prošle godine i tada je smanjeno izdvajanje od poreza na dohodak koje je u starom zakonu 80%, ostajalo je lokalnim samoupravama, opštinama i gradovima, Beogradu 70%. Taj procenat je smanjen za 4, odnosno 6%. Tada je obrazloženo od strane ministarke da su gradovi i opštine jedva dočekali ovo smanjenje, da pet milijardi dinara manje, koliko će biti prebačeno na račune gradova i opština, njima u stvari ne treba i da će tih pet milijardi biti iskorišćeno za jačanje republičkog budžeta. Mi predlažemo da se ovaj procenat smanji, odnosno vrati na onaj procenat koji je bio pre. Razumemo i, hajde da kažem, verujemo ministarki i predstavnicima opština i gradova koji su rekli da im tih pet milijardi ne treba, ali smatramo da tih pet milijardi, koliko je ovom izmenom zakona Vlade prebačeno u republički budžet, treba da bude umanjeno smanjenjem poreza na dohodak građana sa 150 na 109, kako bi se rasteretila privreda i ono što se obećava godinama unazad, a svake godine više puta u ovih pet godina vlasti, konačno krene da i ostvaruje. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da)
Izvolite.

Kao što sam već rekao, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i predlog ovog zakona su povezani. Naime, stopa poreza na zarade se nije menjala nijednom u poslednjih pet godina mandata ove Vlade i iznosi 10%, a ukupna izdvajanja na neto zarade isplaćene u Srbiji od strane svakog poslodavca iznose 67%, na porez, na doprinose, za zdravstveno i penziono osiguranje. Po toj stopi, privreda Srbije je jedna od najvećih i najnekonkurentnijih.

Godinama unazad čujemo apele ljudi iz privrede da se nešto uradi po ovom pitanju i čujemo odgovore iz Vlade – da, da, evo sad ćemo, krećemo sa reformama, itd. Jedna od poslednjih takvih najava bila je pre nekoliko dana od odlazećeg premijera i dolazećeg predsednika Republike Srbije koji je rekao – da, evo, biće sigurno smanjenje poreza na dohodak građana, 1, 2, 3 ili 4%, koliko nam, kaže, dozvoli MMF.

Ja sad vas, kolege narodni poslanici, pozivam da skupite hrabrosti i da podržite ovaj predlog, bez dozvole i amina MMF-a, koji kaže da za 1% stopu sa 10 smanjimo na 9% poreza na dohodak građana. To je minimum onoga što je rekao dolazeći predsednik da treba i može da se uradi. On je govorio do 4%. Hajde da sačekamo novu Vladu pa da vidimo koliko će i da li će im MMF nešto odobriti.

Ali, hajde mi, ako ništa drugo, da čujemo taj glas i da za 1% smanjimo poresku stopu opterećenja poreza na dohodak građana. To je simbolično u ukupnom iznosu, ali šalje jedan signal da Vlada Republike Srbije, odnosno, ne Vlada, izvinjavam se, nego Narodna skupština, pošto ovo nije predlog Vlade nego moj, a može da dobije i da bude usvojen jedino glasovima svih nas, čuje glas ljudi koji stvaraju dodatu vrednost u Srbiji i krene u ovo rasterećenje. To rasterećenje omogućiće više sredstava svakom poslodavcu, koji može da iskoristi to i da poveća plate zaposlenima, da reinvestira, da razvija svoj posao. Mislim da je to jedini pravi put za stvaranje privrednog rasta, a ne ova šarena laža o kojoj nam Vlada govori već pet godina.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da)
Izvolite.

Koristim priliku koju po Poslovniku imamo da na početku svakog redovnog zasedanja narodni poslanik predloži izmene i dopune dnevnog reda i neke zakone, upravo iz želje da građanima Srbije, ukoliko prate prenos iz Skupštine i ukoliko ga uopšte ima, omogućim da čuju da postoji i drugačija politika od one politike koju Vlada Republike Srbije neprekidno, iz dana u dan, i jedino ona promoviše na kanalima, informativnim emisija Javnog medijskog servisa Srbije. A taj Javni medijski servis Srbije moraju, po zakonu koji smo usvojili 2016. godine, da plaćaju svi građani, zato što je tada, uprkos obećanju da se to neće desiti i da će taksa na električno brojilo kojom se finansira Javni medijski servis biti ukinuta, ta taksa i taj namet ponovo vraćen. I ne samo što je vraćen, nego je zakonom onemogućeno da se oslobodite plaćanja te takse ukoliko imate više električnih brojila na svoje ime u okviru jednog domaćinstva. Znači, domaćinstva koja imaju električno brojilo na nekom pomoćnom objektu ili garaži, moraju na osnovu svakog tog brojila da plaćaju taksu za Javni servis i ne postoji mogućnost po zakonu da se te takse oslobodi.

Ono što mi predlažemo je da građani Srbije, poreski obveznik, fizičko ili pravno lice, može samo jednom da plati ovu taksu, a ne da plaća po brojilu, jer to nije suština zakona. Zakon finansiraju građani Srbije, a ne električna brojila. Mislimo da ako već nema ništa od obećanja da će taksa za Javni medijski servis biti ukinuta, ako je ona ponovo uvedena, ako ništa od tog obećanja nema, makar možemo da oslobodimo građane da više puta plaćaju ono što, verujem, veliki broj i ne koristi, jer je program Javnog medijskog servisa takav da ga građani, bar veliki broj njih, verujem, ne gleda. Ne mogu da se informišu pravilno, mogu da čuju samo jednu stranu, samo jednu politiku i naravno da onda i rezultati izbora u takvoj dezinformisanosti mogu da daju samo jedan rezultat.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da)
Izvolite.

Više od godinu i po dana ima koliko je Poslanička grupa Socijaldemokratske stranke predložila Predlog zakona o prestanku važenja privremenog uređivanja načina isplate penzija. Poslanici Demokratske stranke i Poslaničke grupe „Dveri“ su se takođe pridružili svojim inicijativama i imaju slične predloge zakona.

Suština svih tih zakona je da se ispravi nepravda kada je pre dve i po godine jednom broju penzionera, bez ikakvog razloga, obrazloženja zašto je određena ta granica od 25.000 dinara, preko koje su sve penzije umanjene za 20 odnosno 25%. I ono što je karakteristično za ovaj zakon koji u svom nazivu ima tu reč „privremeno“ uređivanje načina isplate penzija je da to „privremeno“ u politici ove Vlade i nameri ove Vlade, nažalost, postaje trajno.

Kada je usvajan ovaj zakon, tadašnji ministar rada, i sadašnji, nažalost, gospodin Vulin, rekao je da se odrednica iz zakona o kojem je govorio briše, kada je originalno stigao iz Vlade, da će zakon trajati tri godine, zato što će pre tog roka se steći uslovi da zakon prestane da važi, očigledno da se od toga odustalo.

U obrazloženju Vlade koje je poslato narodnim poslanicima da se ovaj predlog zakona ne prihvati, stoji da je ova mera utvrđena da bi se omogućila dugoročna finansijska stabilnost sistema penzionog osiguranja. I u najavama Vlade, ministara, premijera i budućeg predsednika, nigde se nijednom rečju ne govori da će ova nepravda biti ispravljena, da će penzioneri kojima su umanjene penzije 2014. godine, da će prestati važenje ovog zakona, da će njihove penzije biti vraćene na isti nivo, a ono što je suština našeg Predloga zakona je da im i razlika koja im nije isplaćena bude isplaćena u narednih godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.

To što je urađeno, ta otimačina od penzionera, ja verujem da će jednog dana doći na naplatu. Koliko god Ustavni sud bio nem, ja verujem da će se naći pravni put i da će ljudi ostvariti svoje pravo, a tada ćemo imati velikih finansijskih problema da to vratimo.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik, Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o predlaganju zakona.
Da li narodni poslanik želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala.

Evo jednog predloga zakona koji nije politički, koji nema ni ekonomske posledice po budžet Republike Srbije, ali imao bi velike, ukoliko bi ga usvojili, velike pozitivne posledice po ugled parlamenta i način rada.

Da imamo jedan ovakav zakon i da uredimo rad parlamenta na način na koji je to predviđeno ovim zakonom, ne bi bili u situaciji kada danas, 131 dana 2017. godine, tek peti dan radimo u ovom parlamentu i verovatno nećemo raditi još neko vreme, jer nam sada predstoji pad Vlade i izbor nove Vlade. I, imali bi mnogo bolji rezultat od toga da smo do sada za ova četiri radna dana koliko smo radili, usvojili svega dva zakona. Slovom i brojem, dva.

Na početku svake od tri redovna zasedanja odbila je vladajuća većina preko 60 predloga raznih zakona koji su predložili narodni poslanici, uglavnom iz opozicije. Da kada predlog zakona dođe od strane poslanika vladajuće većine taj predlog, kao što smo mogli da vidimo danas, po hitnom postupku bez problema se stavlja na dnevni red.

Predlog zakona o predlaganju zakona treba da onemogući lošu praksu koju imamo, da se usvajaju zakoni po hitnom postupku bez javne rasprave, bez toga da javnost zainteresovane strane, građani imaju uvid šta to Narodna skupština planira da donese i na koji način to planira da izmeni ili na drugačiji način uredi njihove živote. Izbegli bi situaciju gde gotovo po pravilu ti zakonu, usvojeni po hitnom postupku, i stupaju na snagu po hitnom postupku, ne onih Ustavom propisanih osam dana, nego narednog dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“.

Sve ovo čini pravni sistem Srbije nesigurnim. Sve to čini Srbiju nesigurnim mestom za strane investicije i svake druge investicije. Sve to čini Srbiju zemljom sa najmanjom stopom rasta u regionu. Jednom od najmanjih stopa rasta zemalja koje su nisko razvijene, u koje Srbija nažalost spada. Ukoliko ne uradimo nešto i uredimo naš pravni sistem, neće biti privrednog razvoja, neće biti privrednog rasta.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik, Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Da li narodni poslanik, Marko Đurišić, želi reč? (Da)
Izvolite.