Hvala predsedavajući.

I ovaj zakon stoji u proceduri od septembra meseca 2015. godine, znači skoro dve godine. Suština ovog zakona, verujem da moje kolege poslanici to znaju ali uporno odbijaju da stave predlog ovog zakona na dnevni red i da o tome razgovaramo i da ga usvojimo, je da se porez na dodatu vrednost, odnosno stopa poreza na dodatu vrednost za dečiju hranu, smanji sa 20%, što je opšta stopa, na 10%. Kao što je to slučaj sa nekom drugom vrstom robe.

Ova mera, po našem mišljenju, pre svega treba da pokrene raspravu o teškom stanju porodica, materijalnom stanju porodica sa malom decom u Srbiji. Na koje sve načine država Srbija može da im pomogne. Uporno odbijajući, skrećući pogled od ovih problema nažalost imamo tragične posledice. Iz godine u godinu broj mladih ljudi i ljudi koji odlaze iz Srbije sve više raste, kao što raste i negativna stopa priraštaja. Svake godine je sve veća razlika između preminulih i novorođenih građana Srbije.

Ne znam koliko je još ova Vlada spremna da okreće glavu od ovog problema. Pet godina ovaj zakon i razni drugi zakoni ne dolaze na dnevni red Skupštine i o njima se ne razgovara. Najavljuju se samo u kampanji kada treba da se izađe pred izbore, pa se onda besomučnom propagandom ponavljaju laži kako će se uskoro izmeniti zakon i omogućiti razne beneficije porodicama sa malom decom Nažalost, izbori prođu, ništa se ne desi, stvari ostanu onakve kakve su bile.

Zato vas pozivam kolege narodni poslanici da uradimo nešto, da uradimo ovaj mali i simboličan čin u efektu koji on sam po sebi ima, ali pokažemo nameru da želimo kao narodni poslanici, predstavnici svih građana Srbije, da se uhvatimo sa problemom bele kuge, kako se to kaže u Republici Srbiji, i vidimo na koji način jedan negativan trend koji već duže vremena postoji u Srbiji možemo da preokrenemo. To je pitanje budućnosti i odgovornosti svakog od nas.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik, Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama.
Da li narodni poslanik želi reč? (Da)

Hvala predsedavajući.

Suština ovog zakona je da se uvede akciza na zaslađena pića i veštačke sokove. Govorio sam već o tome, Svetska zdravstvena organizacija je pre nekoliko godina na osnovu podataka iz celog sveta proglasila epidemiju gojaznosti. Kao jedan od razloga navela je lošu ishranu i pre svega kod dece i konzumiranje velikih količina nezdrave hrane i zaslađenih pića i veštačkih sokova.

Ti podaci govore u svetu da je broj dece koja pate od gojaznosti dupliran i da iznosi 4,9%. Nažalost u Srbiji su te brojke mnogo dramatičnije, pa nekad se kaže da je svaki četvrti učenik gojazan. Drugo istraživanje kaže da je svaki treći ili negde svaki peti, a bio je skoro neki tekst da svako drugo dete ima problem sa gojaznošću. Umesto da Srbija uradi nešto po ovom pitanju, da kao što je to uradila Mađarska, Meksiko, Norveška, SAD i brojne druge države uvede opterećenje na veštački zaslađena pića, Vlada radi nešto sasvim suprotno.

Ministar finansija koji je ovde lično rekao da on nema ništa protiv ali iza toga stoje veliki lobiji, sam se stavlja u funkciju tih lobija i na promociji koka kole u Srbiji učestvuje u priči o rezultatima poslovanja te kompanije u Srbiji. Nije sporno poslovanje koka kole u Srbiji, ali mislim da briga Vlade Republike Srbije pre svega treba da budu njeni građani. Kao što je zdravlje građana Srbije ugroženo od duvana i duvanskih proizvoda i postoje određene akcize, tako smatramo da je i vreme da se uvede i akciza na zaslađena pića. Ona je simbolična po našem predlogu, to je pet dinara po litru, a sredstva dobijena tim trebala bi da se potroše na edukaciju mladih i obezbeđivanje jednog zdravog obroka u školama. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo – 12 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru od početka ima u sebi jednu veliku manjkavost. Ta manjkavost ogleda se u tome što je definicija javnog sektora urađena po našem mišljenju pogrešno. Iz javnog sektora kako to definiše ovaj zakon isključena su javna preduzeća, Narodna banka Srbije i Javni medijski servis.

Upravo ona mesta, institucije, gde postoji najveća razlika u platama zaposlenih koji isti posao obavljaju u Narodnoj banci Srbije i u školstvu ili u nekom javnom preduzeću i u zdravstvu. Bez uključivanja ovih institucija u okvire ovog zakona nema prave reforme javnog sektora. Uvođenje platnih razreda kako je to najavljivano za početak ove godine, a onda gle čuda volšebno odloženo na još godinu dana, neće dati rezultate i ispraviti razlike u platama za isti posao u javnom sektoru, ukoliko ceo javni sektor ne bude obuhvaćen ovim zakonom.

Naš predlog je da se u zakon unese da u javni sektor spadaju zaposleni u javnim preduzećima, zaposleni u Narodnoj banci i u Javnom medijskom servisu. Po našem mišljenju, ovaj zakon uvodi jedan loš princip i smatramo da on treba da se promeni, a to je princip da se iznad svega stavlja budžetsko ograničenje, odnosno ispunjavanje budžeta kao najvažniji prioritet u radu, a ne funkcije zbog koga postoji određeni organ i posla koji treba da obavi i interesa građana koji treba da zaštiti.

To je jedan loš princip, loš manir i smatramo da treba da se promeni. Ovaj zakon je ugrozio položaj zaposlenih u javnom sektoru i oni to na svojoj koži osećaju već godinu dana, kako je ovaj zakon usvojen.

Nažalost, pored sve priče o reformama, rastu, jedino što izgleda u Srbiji ne rastu, to su plate, pa umesto obećanih 500 pre godinu dana prosečne zarade evra u Srbiji, pre nekoliko meseci se obeća 400, a onda ne bude ni tih 400, nego 383 evra.

Zahvaljujem kolega Đurišiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo – 13 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Zakon o kulturi koji je donela Narodna skupština pre nešto više od godinu dana ima u sebi jednu manjkavost koju mi sa ovim predlogom o izmenama i dopunama želimo da ispravimo.

Radi se o tome da se dve stvari, jedna je da se kao kulturna delatnost i oblast kulturne delatnosti zakonom definiše i umetnička fotografija. To je postojalo u Nacrtu zakona, a zatim je u Predlogu zakona koje je usvojilo Ministarstvo i poslalo u Narodnu skupštinu, to bilo obrisano.

Smatramo da ljudi koji se bave umetničkom fotografijom zaslužuju da budu obuhvaćeni ovim zakonom, da im se omoguće prava koja ovaj zakon pruža i da nisu na mestu argumenti tadašnjeg ministra, srećom bivšeg, koji je odbio da se ovaj predlog nađe u zakonu.

Druga stvar vezana je za priznanje u vidu doživotnog mesečnog primanja za vrhunski doprinos u nacionalnoj kulturi. Mi smo predložili rešenje u zakonu onako kako je to urađeno za vrhunske sportiste, da kada kulturni radnik dobije priznanje svetskog ili evropskog karaktera stekne pravo na nacionalnu penziju. Automatski po zakonu, a ne kako je sada predviđeno odlukom ministra koja može da bude pozitivna, ali može da bude i negativna.

Smatramo da bi jedna ovakva mera olakšala rad kulturnim radnicima u Srbiji, poboljšala teško stanje u kulturi, preokrenula jedan loš trend da se iz godine u godinu sve manje izdvaja za kulturne manifestacije i kulturne delatnosti, a nadam se prekinula je i onu lošu praksu kojoj smo svedoci poslednjih dana, a to je da se i ovo malo sredstava što je na raspolaganju u republičkom budžetu i budžetu lokalnih samouprava deli, ne na osnovu vrednosti nečijeg znanja i rada, nego isključivo na osnovu stranačke pripadnosti i bliskosti sa vladajućim strankama. Imamo skandalozne odluke na konkursima za dodelu kulturnih sredstava iz oblasti kulture na konkursima i u Republici i u gradovima i opštinama Srbije.

Zahvaljujem kolega Đurišiću.
Stavljam, na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo – 15 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Da li narodni poslanik želi reč? (Da.)
Izvolite.

Drago mi je da su se i kolege iz Lige socijaldemokrata Vojvodine pridružile našoj inicijativi da se konačno na dnevnom redu Skupštine nađe i Predlog zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Mi smo ovaj zakon podneli pre više od godinu dana i dobili smo odgovor od strane Ministarstva, ministra Vulina nadležnog za ovu oblast da Vlada radi na ovom zakonu. Nažalost, Vlada radi na ovom zakonu svih pet godina, koliko u ovom ili onom obliku vladajuća većina postoji, pet godina razne radne grupe mesecima razmatraju, ali tog predloga zakona nema.

Ponovo smo u kampanji pred ove predsedničke izbore imali obećanje kako će brzo biti usvojen ovaj zakon i omogućene brojne beneficije porodicama sa decom.

Nažalost, to je bilo još jedno lažno obećanje vladajućih stranaka, jer tog zakona nema, ni u proceduri, a evo ni danas na dnevnom redu.

Ja vas pozivam da nešto uradimo, odnosno da ovaj zakon u kome nema ništa sporno, ni od strane ministra, a čini mi se ni od strane Vlade.

Kada je ovde bio premijer, jednom prilikom, rekao je dajte - Predlog zakona. Lično sam mu ga dostavio iako je taj predlog zakona po proceduri otišao u Vladu, ali nikakvog odgovora nije bilo.

Za to vreme stanje u Srbiji je iz godine u godinu sve lošije. Srbija je, nažalost prva u Evropi po riziku od siromaštva. Neko kaže 24,5% stanovništva, nekad kaže statistika 36%. U Srbiji je najveći jaz između bogatih i siromašnih. U Srbiji više od jedne trećine dece je ugroženo siromaštvom, a mi na sve to nemamo očigledno nikakav odgovor, jer bojim se da iza ovog mog izlaganja, kada budemo glasali, neće se čuti zvono i ovaj predlog zakona neće dobiti većinu da se nađe na dnevnom redu. Pa, možemo da ne usvojimo sve što ovde pište, možemo da usvojimo neka bolja rešenja, a i da usvojimo neka rešenja, izmenimo zakon koji nije menjan od 2011. godine i promenimo stanje, loše stanje u Srbiji. Hvala.

Stavljam Predlog zakona na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenice i okolnosti u vezi sa rušenjem objekata u Beogradu, u delu grada poznata kao Savamala, 25. aprila 2016. godine.
Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.