Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da)
Izvolite.

Koristim priliku koju po Poslovniku imamo da na početku svakog redovnog zasedanja narodni poslanik predloži izmene i dopune dnevnog reda i neke zakone, upravo iz želje da građanima Srbije, ukoliko prate prenos iz Skupštine i ukoliko ga uopšte ima, omogućim da čuju da postoji i drugačija politika od one politike koju Vlada Republike Srbije neprekidno, iz dana u dan, i jedino ona promoviše na kanalima, informativnim emisija Javnog medijskog servisa Srbije. A taj Javni medijski servis Srbije moraju, po zakonu koji smo usvojili 2016. godine, da plaćaju svi građani, zato što je tada, uprkos obećanju da se to neće desiti i da će taksa na električno brojilo kojom se finansira Javni medijski servis biti ukinuta, ta taksa i taj namet ponovo vraćen. I ne samo što je vraćen, nego je zakonom onemogućeno da se oslobodite plaćanja te takse ukoliko imate više električnih brojila na svoje ime u okviru jednog domaćinstva. Znači, domaćinstva koja imaju električno brojilo na nekom pomoćnom objektu ili garaži, moraju na osnovu svakog tog brojila da plaćaju taksu za Javni servis i ne postoji mogućnost po zakonu da se te takse oslobodi.

Ono što mi predlažemo je da građani Srbije, poreski obveznik, fizičko ili pravno lice, može samo jednom da plati ovu taksu, a ne da plaća po brojilu, jer to nije suština zakona. Zakon finansiraju građani Srbije, a ne električna brojila. Mislimo da ako već nema ništa od obećanja da će taksa za Javni medijski servis biti ukinuta, ako je ona ponovo uvedena, ako ništa od tog obećanja nema, makar možemo da oslobodimo građane da više puta plaćaju ono što, verujem, veliki broj i ne koristi, jer je program Javnog medijskog servisa takav da ga građani, bar veliki broj njih, verujem, ne gleda. Ne mogu da se informišu pravilno, mogu da čuju samo jednu stranu, samo jednu politiku i naravno da onda i rezultati izbora u takvoj dezinformisanosti mogu da daju samo jedan rezultat.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da)
Izvolite.

Više od godinu i po dana ima koliko je Poslanička grupa Socijaldemokratske stranke predložila Predlog zakona o prestanku važenja privremenog uređivanja načina isplate penzija. Poslanici Demokratske stranke i Poslaničke grupe „Dveri“ su se takođe pridružili svojim inicijativama i imaju slične predloge zakona.

Suština svih tih zakona je da se ispravi nepravda kada je pre dve i po godine jednom broju penzionera, bez ikakvog razloga, obrazloženja zašto je određena ta granica od 25.000 dinara, preko koje su sve penzije umanjene za 20 odnosno 25%. I ono što je karakteristično za ovaj zakon koji u svom nazivu ima tu reč „privremeno“ uređivanje načina isplate penzija je da to „privremeno“ u politici ove Vlade i nameri ove Vlade, nažalost, postaje trajno.

Kada je usvajan ovaj zakon, tadašnji ministar rada, i sadašnji, nažalost, gospodin Vulin, rekao je da se odrednica iz zakona o kojem je govorio briše, kada je originalno stigao iz Vlade, da će zakon trajati tri godine, zato što će pre tog roka se steći uslovi da zakon prestane da važi, očigledno da se od toga odustalo.

U obrazloženju Vlade koje je poslato narodnim poslanicima da se ovaj predlog zakona ne prihvati, stoji da je ova mera utvrđena da bi se omogućila dugoročna finansijska stabilnost sistema penzionog osiguranja. I u najavama Vlade, ministara, premijera i budućeg predsednika, nigde se nijednom rečju ne govori da će ova nepravda biti ispravljena, da će penzioneri kojima su umanjene penzije 2014. godine, da će prestati važenje ovog zakona, da će njihove penzije biti vraćene na isti nivo, a ono što je suština našeg Predloga zakona je da im i razlika koja im nije isplaćena bude isplaćena u narednih godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.

To što je urađeno, ta otimačina od penzionera, ja verujem da će jednog dana doći na naplatu. Koliko god Ustavni sud bio nem, ja verujem da će se naći pravni put i da će ljudi ostvariti svoje pravo, a tada ćemo imati velikih finansijskih problema da to vratimo.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik, Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o predlaganju zakona.
Da li narodni poslanik želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala.

Evo jednog predloga zakona koji nije politički, koji nema ni ekonomske posledice po budžet Republike Srbije, ali imao bi velike, ukoliko bi ga usvojili, velike pozitivne posledice po ugled parlamenta i način rada.

Da imamo jedan ovakav zakon i da uredimo rad parlamenta na način na koji je to predviđeno ovim zakonom, ne bi bili u situaciji kada danas, 131 dana 2017. godine, tek peti dan radimo u ovom parlamentu i verovatno nećemo raditi još neko vreme, jer nam sada predstoji pad Vlade i izbor nove Vlade. I, imali bi mnogo bolji rezultat od toga da smo do sada za ova četiri radna dana koliko smo radili, usvojili svega dva zakona. Slovom i brojem, dva.

Na početku svake od tri redovna zasedanja odbila je vladajuća većina preko 60 predloga raznih zakona koji su predložili narodni poslanici, uglavnom iz opozicije. Da kada predlog zakona dođe od strane poslanika vladajuće većine taj predlog, kao što smo mogli da vidimo danas, po hitnom postupku bez problema se stavlja na dnevni red.

Predlog zakona o predlaganju zakona treba da onemogući lošu praksu koju imamo, da se usvajaju zakoni po hitnom postupku bez javne rasprave, bez toga da javnost zainteresovane strane, građani imaju uvid šta to Narodna skupština planira da donese i na koji način to planira da izmeni ili na drugačiji način uredi njihove živote. Izbegli bi situaciju gde gotovo po pravilu ti zakonu, usvojeni po hitnom postupku, i stupaju na snagu po hitnom postupku, ne onih Ustavom propisanih osam dana, nego narednog dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“.

Sve ovo čini pravni sistem Srbije nesigurnim. Sve to čini Srbiju nesigurnim mestom za strane investicije i svake druge investicije. Sve to čini Srbiju zemljom sa najmanjom stopom rasta u regionu. Jednom od najmanjih stopa rasta zemalja koje su nisko razvijene, u koje Srbija nažalost spada. Ukoliko ne uradimo nešto i uredimo naš pravni sistem, neće biti privrednog razvoja, neće biti privrednog rasta.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik, Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Da li narodni poslanik, Marko Đurišić, želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

I ovaj zakon stoji u proceduri od septembra meseca 2015. godine, znači skoro dve godine. Suština ovog zakona, verujem da moje kolege poslanici to znaju ali uporno odbijaju da stave predlog ovog zakona na dnevni red i da o tome razgovaramo i da ga usvojimo, je da se porez na dodatu vrednost, odnosno stopa poreza na dodatu vrednost za dečiju hranu, smanji sa 20%, što je opšta stopa, na 10%. Kao što je to slučaj sa nekom drugom vrstom robe.

Ova mera, po našem mišljenju, pre svega treba da pokrene raspravu o teškom stanju porodica, materijalnom stanju porodica sa malom decom u Srbiji. Na koje sve načine država Srbija može da im pomogne. Uporno odbijajući, skrećući pogled od ovih problema nažalost imamo tragične posledice. Iz godine u godinu broj mladih ljudi i ljudi koji odlaze iz Srbije sve više raste, kao što raste i negativna stopa priraštaja. Svake godine je sve veća razlika između preminulih i novorođenih građana Srbije.

Ne znam koliko je još ova Vlada spremna da okreće glavu od ovog problema. Pet godina ovaj zakon i razni drugi zakoni ne dolaze na dnevni red Skupštine i o njima se ne razgovara. Najavljuju se samo u kampanji kada treba da se izađe pred izbore, pa se onda besomučnom propagandom ponavljaju laži kako će se uskoro izmeniti zakon i omogućiti razne beneficije porodicama sa malom decom Nažalost, izbori prođu, ništa se ne desi, stvari ostanu onakve kakve su bile.

Zato vas pozivam kolege narodni poslanici da uradimo nešto, da uradimo ovaj mali i simboličan čin u efektu koji on sam po sebi ima, ali pokažemo nameru da želimo kao narodni poslanici, predstavnici svih građana Srbije, da se uhvatimo sa problemom bele kuge, kako se to kaže u Republici Srbiji, i vidimo na koji način jedan negativan trend koji već duže vremena postoji u Srbiji možemo da preokrenemo. To je pitanje budućnosti i odgovornosti svakog od nas.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik, Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama.
Da li narodni poslanik želi reč? (Da)

Hvala predsedavajući.

Suština ovog zakona je da se uvede akciza na zaslađena pića i veštačke sokove. Govorio sam već o tome, Svetska zdravstvena organizacija je pre nekoliko godina na osnovu podataka iz celog sveta proglasila epidemiju gojaznosti. Kao jedan od razloga navela je lošu ishranu i pre svega kod dece i konzumiranje velikih količina nezdrave hrane i zaslađenih pića i veštačkih sokova.

Ti podaci govore u svetu da je broj dece koja pate od gojaznosti dupliran i da iznosi 4,9%. Nažalost u Srbiji su te brojke mnogo dramatičnije, pa nekad se kaže da je svaki četvrti učenik gojazan. Drugo istraživanje kaže da je svaki treći ili negde svaki peti, a bio je skoro neki tekst da svako drugo dete ima problem sa gojaznošću. Umesto da Srbija uradi nešto po ovom pitanju, da kao što je to uradila Mađarska, Meksiko, Norveška, SAD i brojne druge države uvede opterećenje na veštački zaslađena pića, Vlada radi nešto sasvim suprotno.

Ministar finansija koji je ovde lično rekao da on nema ništa protiv ali iza toga stoje veliki lobiji, sam se stavlja u funkciju tih lobija i na promociji koka kole u Srbiji učestvuje u priči o rezultatima poslovanja te kompanije u Srbiji. Nije sporno poslovanje koka kole u Srbiji, ali mislim da briga Vlade Republike Srbije pre svega treba da budu njeni građani. Kao što je zdravlje građana Srbije ugroženo od duvana i duvanskih proizvoda i postoje određene akcize, tako smatramo da je i vreme da se uvede i akciza na zaslađena pića. Ona je simbolična po našem predlogu, to je pet dinara po litru, a sredstva dobijena tim trebala bi da se potroše na edukaciju mladih i obezbeđivanje jednog zdravog obroka u školama. Hvala vam.