Zahvaljujem.
Ministre, samo kratko, imate pet minuta do pauze.

Kratko će i biti.
Ovo pitanje se već mnogo puta postavlja, šta se tu dešava oko duga i svega ostaloga. Nekoliko stvari želim samo da naglasim vrlo važnih.
Podaci o kretanju duga se objavljuju svakog meseca. Svi imaju pristup tim podacima. Ako želite detaljnije, možemo detaljnije da vam damo, na kojem god nivou detalja možete da dobijete, pod jedan.
Pod dva, ovaj konkretni kredit se nalazi u članu 3b linija 2 sa 182,6 miliona evra, to je bilo u budžetu, to je bilo doneto kao sastavni deo projektovanog budžeta i svega ostaloga.
Pod tri, odgovor na pitanje – kako se koriste sredstva. Ako pogledate u prilogu dokument, piše – sredstva, pod jedan, su odmah raspoloživa, čim ratifikujemo i dobijemo pravno mišljenje, sredstva su odmah raspoloživa u celosti. Postoji jedno ograničenje – ona ne mogu biti trošena na vanredne rashode, što znači da sve ono što je ušlo u budžet koji je ovaj parlament odobrio, sve su legitimni rashodi. Prema tome, mi to koristimo za tzv. opšte finansiranje države kao da smo prikupili pare od poreza ili od donacija ili od bilo čega drugog, nema ograničenja. Postojala su nekad ograničenja za oružje, za dragocenosti itd, sada to više ne postoji. Znači, tu je sve jasno.
Što se tiče cifara zaduživanja, samo da kažemo neke stvari, jako važno. Mi neto smanjujemo dugo, znači, nema nikakve dileme, to vam se samo tako čini. Mi smo od januara smanjili dug sa 24,8 na 24,15 milijardi, to je 650 miliona. Od toga, 180 miliona se odnosi na kursne razlike, a 670 miliona se odnosi na smanjenje duga. Prema tome, to je potpuno konzistentno. Možete detalje da dobijete od nas kada god želite. Ovih 182,6 miliona koji su bili planirani da doprinesu opštem finansiranju stanja duga države, da imamo deficit, možemo da koristimo za deficit, inače ćemo iskoristiti da otplatimo najnepovoljnije kredite i time smanjimo trošak zaduženja. Nama se stanje fiskalnih rezervi kreće, finansiramo ono što moramo i otplaćujemo ono što dospeva za otplatu. Dospeva u smislu hartija od vrednosti. Znači, finansiramo kredite, a isplaćujemo hartije od vrednosti koje dospevaju.
U meri da pojednostavim stvar, ako dospeju hartije koje je država izdala pre tri ili četiri godine u iznosu, evo neka pretpostavimo, od 182,6 miliona, mi ćemo to vratiti. One su po pravilu negde oko 5-6%, znači, na ovome ćemo uštedeti 5%, na nivou 180 miliona to vam je skoro 10 miliona uštede. Znači, ovaj će nam kredit doneti 10 miliona čiste uštede. Kamata koju ćemo plaćati će biti svega 1,2 miliona godišnje i dospeva celih 182,6 miliona 2036. godine. Nije – „brigo moja, pređi na drugoga“, nego da sklonimo teret dugova 20 godina. Dvadeset godina dobijamo po neverovatno povoljnim uslovima da koristimo ta sredstva zato što smo obećali da izvršavamo reforme. Dobijamo sredstva za reforme koje smo već uradili. Ovo kada je bilo na Savetu direktora, ako pogledate spisak, to su sve stvari koje su urađene 2015, 2016. godine. Znači, oni od nas nemaju ni jedan uslov koji je preostao.
Kolega Đurišić citira nešto što se nalazi u drugom dokumentu, a to je naš tekući aranžman sa Fondom, gde imamo stvari koje nismo doneli. Ovo je sve unazad. Ovo dok nije ostvareno, nije ni išlo na Savet direktora Svetske banke. Prema tome, tu nikakvih rizika nema. Rizik je na nama da li ćemo te reforme završiti i da li će one biti dobro urađene. Što se ovih para tiče, ovo nam je priznanje za ono što je već urađeno. Voleo bih da to trajno ostane, da ne bude da smo dobili pare, a da posle nismo to doveli do kraja. Prema tome, ta dilema moralna ostaje da li ćemo istrajati, ali to je na nama, a nije na njima.
Konačno, što se tiče upravljanja javnim dugom i svim ostalim veličinama, ako pogledate biće vam strašno jednostavno, samo saberite procenat fiskalnog deficita sa tim ciframa koje poredite. Znači, nama je deficit bio 6,6% u 2014. godini, pa je bio 3,7% u 2015. godini. Te dve cifre su vam preko 10%, pa to vam je 10% povećanja tog, razumete. To ste morali odnekud. To je bila ta inercija koju nismo mogli da zadržimo. Prošle godine je bilo svega 1,4% i to je bilo sve vraćanje starih dugova. Saberite te tri cifre, znači vama će od ovog povećanja, 12-13% vam se odnosi direktno na finansiranje deficita, dodajte tome projektne zajmove i doći ćete vrlo brzo do cifre koju pominjete.
Stvarno mislim da postoji možda potreba da organizujemo jedan poseban, neformalni sastanak, okrugli sto ili nešto gde ćemo razmotriti sve cifre da svima bude jasno. Hvala vam.

Vreme. Hvala vam.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od 60 minuta. Sa radom nastavljamo u 15.02 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Dragan Veljković.

Poštovani predsedavajući, uvaženo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je pored ostalog više desetina predloga kojima se rešavaju kadrovska pitanja određenog broja sudova i tužilaštava, a na osnovu ranije utvrđenih podzakonskih akata, kriterijuma i merila za izbor sudija i tužilaca, što će svakako pozitivno uticati na već učinjene pomake i efikasnost u našem sudskom sistemu.

Međutim, moja pažnja biće prevashodno usmerena na izbor tužioca za ratne zločine, pa u tom kontekstu želim da postrofiram činjenicu da je Republika Srbija manifestovala svoje opredeljenje da svi teški, masovni i sistematski ratni zločini budu istraženi, a učinioci kažnjeni u skladu sa međunarodnim standardima, bez obzira na nacionalnu, etničku i versku pripadnost ili status učinioca ili žrtve, kao i da promoviše politiku pomirenja, tolerancije regionalne saradnje i dobrih susedskih odnosa kao preduslov trajne stabilizacije i napretka čitavog regiona. Ovo opredeljenje izraženo je kroz ranije uspostavljen normativni i institucionalni okvir za procesuiranje ratnih zločina u okviru pravosudnog sistema Republike Srbije među kojima važno mesto ima i Tužilaštvo za ratne zločine.

Pored nedvosmislenog opredeljenja Republike Srbije da je nekažnjavanje ratnih zločina neprihvatljivo, činjenica je da od završetka sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, protekao dug vremenski period usled čega su istrage i procesuiranja ratnih zločina postali otežani.

Pored ove objektivne okolnosti koja predstavlja limitirajući faktor za uspešan rad tužilaštva, u proteklom periodu funkcionisanje istog, ispoljile su se mnogobrojne slabosti i problemi, a koji se pre svega odnose na sledeće što bih rekao. Mali broj podignutih optužnica u toku jedne godine u odnosu na relativno visok broj predmeta u fazi istrage, kao i tendencije, sve manjeg broja optužnica u predmetu ratnih zločina u odnosu na prethodni period. Nedostatak jasnih i transparetnih kriterijuma za uspostavljanje prioriteta u istrazi i podizanju optužnica, što je za posledicu imalo procesuiranje predmeta sa lakšom krivično-pravnom posledicom, a istovremeno nije bilo predmeta protiv visoko pozicioniranih učinilaca.

Nezadovoljavajući nivo regionalne saradnje u istrazi ratnih zločina gde glavnu opstrukciju sprovodi Hrvatska koja se pre svega ogleda u inicijativi hrvatskih poslanika, i to u evropskom parlamentu, kojim se zahteva ograničenje teritorijalne i personalne nadležnosti Tužilaštva za ratne zločine.

Slab kvalitet dokaznog materijala što je produkovalo porast oslobađajućih presuda, a u tom smislu ističem podatak da je u ukupno 30 predmeta koji su pravosnažno okončani, izrečena je presuda za 101 lice od čega je 68 lica osuđeno, a 33 oslobođeno.

Potrebu za unapređenjem mehanizma zaštite i podrške svedocima i žrtvama ratnih zločina i potrebu za podizanje nivoa društvene svesti o značaju kažnjavanja ratnih zločina.

Pored napred navedenih slabosti, naročito želim da apostrofiram dosadašnji selektivni pristup ratnim zločinima, pri čemu su bile fokusirane žrtve drugih naroda, a kada su u pitanju srpske žrtve, kao da nije reč o ljudima, već o nekoj drugorazrednoj ili trećerazrednoj kategoriji ljudi.

Ova konstatacija temelji se upravo na podacima da je od 178 optuženih lica, 153 Srba, dva Bošnjaka, dva Hrvata i 21 Albanac, od čega je 17 oslobođeno. Uz ovo treba dodati da je pravosuđe BiH potvrdilo optužnice od oko 60% protiv lica srpske nacionalnosti, a u Hrvatskoj čak preko 90%. Iz ovoga se lako može zaključiti da prethodni tužilac nije bio dovoljno angažovan na razotkrivanju zločina koji su bili počinjeni nad srpskim narodom u Hrvatskoj, a posebno na KiM. Prosto je neverovatno da od mnogobrojnih ratnih zločina učinjenih nad Srbima na prostorima KiM, gotovo da niko nije odgovarao, a nestao je čitav jedan narod sa jednog prostora uz ogromna stradanja Srba i ostalih nealbanaca, o čemu nas svakodnevno opominje i „Zid plača“ ispred ovog visokog doma.

Ovakvo negativno faktičko stanje nameće potrebu da ratni zločini učinjeni prema Srbima treba da budu prioritet Tužilaštva za ratne zločine.

Srbija je u prethodnom periodu striktno poštovala međunarodno pravo i u tom smislu ima moralno pravo da traži da se zločini svuda kažnjavaju i jednako tretiraju, kako se više nikada ne bi ponovili i kako bismo zadovoljenjem pravde za žrtve svi zajedno stigli do pomirenja.

Imajući u vidu identifikovane probleme, prioritete delovanja, nadam se da će za novog tužioca biti izabrano lice saglasno odredbi člana 5. stava 3. Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina, odnosno da će to biti lice koje poseduje visoki moralni ugled, profesionalac koji neće diskriminisati žrtve, koji će raditi po savesti i po zakonu i koji će učiniti sve da razotkrije što je moguće više zločina i da se odgovorni za to procesuiraju, bez obzira na naciju i veru. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksdandra Jerkov.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Evo, među ove 43 tačke dnevnog reda u objedinjenoj raspravi, uglavnom se radi o izboru organa u pravosuđu, odnosno sudija, našle su se i dve tačke koje su vezane za finansijske transakcije, odnosno donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma i potvrđivanju finansija svih ugovora. Pošto ovde nema predstavnika Ministarstva finansija, pitanje je koliko ima svrhe sada razgovarati o ovim tačkama dnevnog reda, ali mi srpski radikali ćemo u svakom slučaju zarad javnosti reći o čemu se ovde radi.

Po našem mišljenju, ovde se radi o finansijskoj pomoći koja je pre svega namenjena konsolidaciji stanja u javnim preduzećima, a u drugom delu, radi se o izgradnji objekata koji su potrebni za funkcionisanje pravosuđa, odnosno sudova i to je nastavak jednog investicionog programa koji je od ranije započet, ali mi bi se koncentrisali na ovu prvu tačku gde je bio Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma. Zašto naglašavamo zakona?

Možda je ovo prvi put da se donosi zakon o potvrđivanju sporazuma, koji je od ranije potpisan i od ranije je na snazi. Čuli smo ovde iz obrazloženja da ovih 182 miliona i 600.000 evra, pre svega služi za vraćanje dugova koji su iz ranijeg perioda nastali potpisivanjem ovog sporazuma po mnogo nepovoljnijim uslovima, mnogo nepovoljnijim kamatama i sada, potpisivanjem ovog sporazuma, donošenjem zakona koji će verifikovati ovaj sporazum, i to sa međunarodnom bankom, Vlada Srbije predlaže da se po mnogo povoljnijim kamatama dobiju sredstva koja će služiti, ne samo za vraćanje, većim delom, već i za konsolidaciju stanja u javnim preduzećima i to javna preduzeća EPS, Srbijagas i Železnice Srbije.

Treba u svakom slučaju ponoviti već poznato da javna preduzeća EPS, Srbijagas, i na neki način Železnice Srbije, ali prvenstveno ova dva javna preduzeća, da su neki normalniji uslovi, da ova vlast i ova Vlada ima neki projekat i neki program, mi bi bili u situaciji i garantujemo mi srpski radikali da javna preduzeća kao što je Elektroprivreda i Srbijagas pomažu budžetu Srbije, odnosno doprinose da se budžet Srbije puni, a ne da se budžet Srbije dodatno zadužuje, odnosno Vlada Srbije da potpisuje ovakve sporazume.

Ne vrede ova obrazloženja koja daju predstavnici aktuelne vlasti, da su oni u situaciji da gase požar koji je odranije nastao tako što će ova sredstva iskoristiti da vrate deo duga po mnogo povoljnijim kamatama, optužujući pri tome raniju vlast. To je već matrica koja funkcioniše od samog početka ovog saziva. Uvek se optužuje ranija vlast. Ranija vlast je upravo sadašnji sastav vlasti, jer je ovo peta godina kako je na vlasti SNS sa svojim koalicionim partnerima i ne vidimo mi tu neku logiku stvari zbog čega uvek koristi i po toj istoj matrici optuživati raniju vlast.

Ono što predstoji, to je da vidimo realno koliko će ova sredstva doprineti da se konsoliduje stanje u javnim preduzećima kao što je „Elektroprivreda“, kao što je „Srbijagas“ i, na kraju krajeva, i same Železnice, pošto u ovom sporazumu stoji da će Svetska banka kontrolisati sprovođenje ovog ugovora, ali Svetska banka je jasno propisala uslove koji podrazumevaju ovi sporazumi tako što je predvidela da poskupljenje struje u narednom periodu bude u visini od 3,5%, tako što je predvidela da program koji je predočen, a mi smo na Odboru za finansije dobili uveravanja da je ovaj program radila Vlada Srbije, a u ovome sporazumu samo govori o tome imperativnom, da Vlada Srbije, odnosno javna preduzeća ili zajmoprimac moraju da sprovode sve ove mere, tako da malo je čudna ta sama definicija. Kada uradite program i projekat kako to da ne naglasite da ste vi taj koji će jednako ili isto učestovati u sprovođenju toga programa, nego imperativno stoji da će Svetska banka nadgledati sprovođenje ovog programa i da Svetska banka ima to diskreciono pravo da u svakom trenutku obustavi isplatu sredstava ako se ne izvršavaju delovi ovog programa, pa nas interesuje kada ćete, odmah posle potpisivanja, odnosno izglasavanja ovog zakona o sporazumu, kada ćete obavestiti građane Srbije da će se desiti i kada će se desiti to poskupljenje struje, jer ako se ne desi u ovoj visini koju predviđa Svetska banka, koju su nalogodavno naložili, kako onda da očekujete da prihodujete ova sredstva po ovako veoma, veoma povoljnim uslovima?

Malo možda ima sarkazma kada mi govorimo o veoma povoljnim uslovima, jer, što kažu, ko je poznavao Svetsku banku i pakao mu lako pada, tako da verovati da je Svetska banka nešto drugačija u odnosu, primera radi, na komercijalne banke, to je nešto što je samo prividno. Uvek imaju veoma čudne instrumente kada kontrolišu zajmoprimca, odnosno kada jasno naglašavaju da njihov program treba da bude sproveden, a program u oblasti konsolidacije javnih preduzeća, kao što je „Elektroprivreda“ i „Srbijagas“, uvek je potencijalna opasnost da se drže veoma, veoma značajne poluge kada su u pitanju budžetski prihodi ove države.

Zato smo mi srpski radikali, između ostalog, principijelno protiv bilo kakvih zajmova, bilo kakvih kredita. Ako već mora to da se uradi, onda treba dobro razmisliti.

Istine radi, malo nas zbunjuje, pošto u javnosti je sve više prisutna informacija koju ponavlja predsednik Vlade, a isto tako i predstavnici vladajuće većine, da se beleži sve veći i veći suficit. Otkuda onda tolike potrebe da se svi ovi sporazumi oko zajma i pozajmljivanja novca budu aktuelizovani kada imamo viška novca? Ima tu jedno objašnjenje koje smo čuli, a to je da postoje neke druge obaveze koje su prioritetnije za ovu državu i neki krediti koji su pod nepovoljnijim uslovima. Mi mislimo da je sve veoma bitno, veoma važno, pogotovo važno je funkcionisanje javnih preduzeća kao što su „Elektroprivreda!, odnosno Javno preduzeće „Srbijagas“.

Da se razumemo, monopolski položaj ovih preduzeća omogućava mnogo lagodniju poziciju i, na kraju krajeva, ako hoćete i vođenje ovih kompanija kao javnih preduzeća koja nemaju konkurenciju, bave se proizvodnjom i isporukom energenata. To je i u širim nekim okvirima konkurentna delatnost i tu ne bi trebalo da bude problema.

Prosto, čovek ne može da veruje da ova nova proevropska struja koja je u kontinuitetu već 17 godina na vlasti u Srbiji, od silnih tih svojih reformatorskih programa ne može nikako da nađe recept kako javna preduzeća iz oblasti proizvodnje energenata da stave na noge, kako da posluju, bar ne sa gubicima. Nismo mi očekivali da će čarobnim štapićem da pretvore u neke velike prihode ili veliki neki dobitak da bude, ali smo očekivali da se stabilizuje stanje u javnim preduzećima.

Svesni smo mi situacije da u javnim preduzećima su dovođeni politički podobni kadrovi. Svesni smo i avanturizma koji je preovlađivao od 2000. godine na ovamo, da nema veze, javna preduzeća su opšte dobro kojim treba da raspolaže vladajuća koalicija i iz njih se najviše crpe sredstva kada je u pitanju sprovođenje izbora, kada je u pitanju sponzorisanje, kada je u pitanju finansiranje aktivnosti nekih političkih partija, ali građani Srbije ne mogu više to da gledaju. Bez obzira što su svesni, kao i mi, ne mogu više da gledaju i ne mogu više da izdrže da to sve košta njih i vadi se iz njihovog džepa sve te avanturističke ideje koje ima vladajuća koalicija.

Tako imamo situaciju da možemo o ovoj temi da razgovaramo kada su ovakvi sporazumi i ugovori o ovakvim sporazumima na dnevnom redu. Nikad mi nismo do sada imali tačku dnevnog reda o kojoj ćemo raspravljati kada su u pitanju javna preduzeća od vitalnog, životnog značaja za sve nas u Srbiji.

Mi smo od ranije naglašavali i upozoravali da taj haos, taj javašluk koji vlada kada su u pitanju javna preduzeća „Elektroprivreda“ i „Srbijagas“, mora da se negativno odrazi i da će to, na kraju krajeva, skupo koštati državu Srbiju. Niste hteli ili iz nekih drugih razloga niste poslušali upozorenje nas srpskih radikala. Naravno, ne uzimamo sebi ekskluzivno pravo da smo mi samo upozoravali.

Upozoravali su mnogi i osim srpskih radikala i evo došli smo u situaciju da iz godine u godinu, maltene, potpisujemo neki ugovor, sporazum o uzimanju kredita kako bi konsolidovali javna preduzeća. Ima tu značaja i politika cena i ne može čovek da zatvori oči pred tom činjenicom. Cene su i suviše niske, male, ali mora se jednostavno voditi računa kakva je socijalna situacija, kakve su prilike u Srbiji i prema platežnoj moći mora da se određuje cena energenata, ali da ne zaboravimo, morate da budete svesni da kadrovska politika koju vodite u ovim javnim preduzećima vratila se kao bumerang. Vi ste u ova javna preduzeća postavljali ljude koji su preko noći sticali visoka obrazovanja. To su one diplome gde diplomu poručiš danas, a sutra dobiješ brzom poštom već diplomu i takve ljude ste postavili na čelo tih javnih preduzeća i ne možete da se pravdate tako što ćete reći – ranija kadrovska politika. Pa evo vam „Srbijagas“, u kontinuitetu je jedan direktor, od DS pa na ovamo. Šta smo doživeli? Doživeli smo to da direktor i njegovi saradnici imaju platu u „Srbijagasu“ preko 10.000 evra. Ukupna primanja direktora „Srbijagasa“ su preko 25.000 evra, računajući da je u upravnim odborima, tamo gde je „Gasprom“ vlasnik akcija, tako da je to zaprepašćujuće da čovek sa tolikim primanjima do sada nije mogao da spasi, da postavi na zdrave osnove firmu „Srbijagas“, ali to je vaša kadrovska politika i to je nešto što smo navikli.

Možda bi mi i tolerisali da mogu da izdrže građani. Mi vas upozoravamo po ko zna koji put prekinite sa ovakvom politikom morate vodite računa da sve ove garancije koje daje Srbija sastoje se upravo u imovini „Elektroprivrede Srbije“ i „Srbijagasa“ u imovini Srbije, one su garancije da će se ovi krediti vraćati, a kada dođete u dužničko ropstvo onda ne vredi više ni da vodimo ovakvu raspravu, a košta vas samo da izvršite kadrovske korekcije, da dovedete bar ljude koji su sposobni kojima automobili skupoceni nisu statusno pitanje nego sredstvo za obavljanje njihovog osnovnog posla. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Mirčiću.
Gospodine Orliću, vi ste tražili pravo na repliku. Izvolite.

Osnov pominjanja stranke, gospodine predsedavajući i zahvaljujem na tom pominjanju stranke, jer otvara prostor do dva minuta, još par stvari da prokomentarišemo. Dakle, biće ovo dva minuta, pre svega u svrhu obrazloženja tih nekih pitanja.

Da, naravno, da nikakve veze nema pitanje automobila, službenih ili bilo kakvih sa ovim o čemu raspravljamo danas, ali kada smo već to pomenuli nije loše primetiti da je upravo država o kojoj se stara Aleksandar Vučić na čelu Vlade i u ovom, a i prethodnom sazivu rešila to pitanje na odgovarajući način danas, takvog luksuziranja nema.

Kada pričamo o dužničkom ropstvu i ovo što se predlaže ove mere i sporazumi upravo su svrhu toga da tog ropstva ne bude, a stanje u javnim preduzećima i jeste glavni motiv za ovo što je predloženo u vidu sporazuma.

Zašto se pominje prošla vlast i koja tačno, više nego jasno? Dakle, rečeno je više puta, možemo i da ponovimo. Ovim što radimo danas mi upravo lečimo loše posledice i nametnute obaveze iz perioda do 2012. godine. Dakle, nečim što je danas po uslovima bolje mi rešavamo probleme nametnute tada, a za one koji dobacuju i kojima nešto uporno nije jasno evo malo na temu tog zaduživanja da što god čuju i nauče.

Kaže ovako – 31.12.2000. godina i stanje duga 14,167 milijardi, 31.12.2012. godine, 17,7, dakle, dve stvari možemo da naučimo, prvo da ono što se pominje od strane nekih nije tačno, nego iznosi 17,7, a drugo, da primetimo da su toliko uspešni bili, da su ostavili veći dug nego jedna decenija sankcija, ratova i propadanja. Toliko su dobri bili i da upravo to mi danas rešavamo, pa zbog toga danas je taj dug u padu. Vrtlog koji su napravili danas je zaustavljen i krenuo je da se spušta u stranu koja je ovoj zemlji na korist. Mislim da je ovo obrazloženje dobro došlo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Izvolite, gospodine Mirčiću.