Znači, radi se o članu zakona koji uvodi promenu, da se predsednik suda umesto na jedan mandat od pet godina i bez prava na drugi mandat, da se ta odredba menja sa dva mandata na četiri godine.

Ja se slažem sa poslanikom Orlićem, koji je u svojoj diskusiji kazao da se praktično ništa ne menja u odnosu na ono što je bilo do sada, odnosno pravosuđe je bilo urušeno i ranije, pre nego što su došli na vlast, i nastavilo je na isti način. Tako da, zaista se slažem sa tom ocenom.

Međutim, naš posao ovde je da stvari promenimo i da promenimo na bolje. To što je neko napravio katastrofalnu reformu pravosuđa 2009. godine ne znači da sad nova vladajuća većina treba da radi iste i još gore stvari.

Struka je rekla jasno povodom ovoga, i društvu sudija i sve sudije od integriteta, da je ovo jedna pogrešna odluka, odnosno da pravimo dva mandata za predsednika suda je pogrešna politička odluka. Činjenica da su se i ranije sudije birale politički i bio politički uticaj na njih ne menja ništa na činjenici da nam je potrebna promena, a ne kontinuitet sa onim što je bilo ranije.

Znači, struka kaže sledeće – potrebna je relativizacija uloge predsednika suda, ne jačanje uloge, nego relativizacija. Onda se ovde postavlja pitanje, kao – kako kada napravimo dva mandata, kako će to otvoriti veći prostor za politički uticaj na sudije? Pa, u stvari, ova jedna odluka daje vladajućoj većini, a u Srbiji je poznato, to građani znaju, da svako ko se dočepa vlasti, misli da će na vlasti zauvek i ostati, pa onda sebi daje ovim mogućnost da nekog sudiju nagrađuje ili kažnjava, zavisno od poslušnosti prema vlasti.

Predsednik suda je spona najbrža između sudstva i izvršne vlasti. Društvo sudija jasno kaže da najveći, odnosno najvažniji kanal pritiska na sudije ide preko predsednika sudova, i to 44% od onih koji su pitani kažu da je to tako, dok velika većina, taj broj nam nije dat, uopšte se ne izjašnjava o tome, odnosno ne želi da odgovori na ovo pitanje iz straha.

Zbog ovoga je ovo jednostavno pogrešno. Ovo ne treba raditi. Struka nam kaže da ovo ne treba raditi. Ono što je potrebno da bude za predsednika suda je to da bude prvi među jednakima, a ne da se na ovakav način privileguje, i videćemo kada dođemo do članova 2. i 3, kako izgleda ta privilegija koja se sada predsednicima suda daje.

Dajte da promenimo ovo. Dajte da konačno napravimo jedan otpon od onoga kako pravosuđe u Srbiji funkcioniše od vajkada. Hajde jednom da pokušamo da postignemo nezavisno pravosuđe. Znači, predsednik suda treba da bude prvi među jednakima, ne treba da dobija privilegovan položaj i ne treba da bude u situaciji, gde može da zadovoljava naloge političke većine i da na taj način kao poslušan predsednik suda bude izabran na dalje i dobije privilegije koje ćemo videti u članu 2. i članu 3. Predloga ovog zakona. Član 4. posebno, ima amandman, na njega o čemu ćemo posle govoriti.

Znači, da ponovim, treba nam relativizacija uloga predsednika sudova, ne jačanje uloge predsednika sudova. Shodno tome trebalo bi prihvatiti ovaj amandman, u stvari trebalo bi da vladajuća većina povuče ovaj predlog u celosti i malo je, zaista, bežanje od odgovornosti da Vlada ne predlaže zakon, nego da koristi poslanika koji će ovo da uradi.

Pitanje koje imamo kod izbora predsednika sudova, i o ovome govorio poslanik Orlić, zakon je takav kakav je, Ustav je takav kakav je i politički se biraju i predsednici sudija i sudovi. Kad kažem politički, mislim na Skupštinu. Zato što vladajuća većina koja glasa na zvonce, podsetiću vas, izglasava ovo. Znači, ovo nije slobodna diskusija poslanika, nego jednostavno nalog partije koja je na vlasti.

Druga stvar, ono iz čega je potpuno jasno da je to tako, imamo, takođe, predlog za predsednike sudova koja je deo ove tačke dnevnog reda, u kojoj ništa ne možemo da zaključimo iz biografija koje su nam date, pošto nikakvih rezultata rada tih sudija nema na osnovu kojih bi poslanici uopšte mogli da donesu …

Kolega Raduloviću, ali to nije tema više.

… da li nekoga da biraju ili ne. Prema tome, jasno je da se na politički način biraju sudije. To treba promeniti. Način da se ovo promeni je, izmena zakona koja bi bila dobra, da ne ide preko Skupštine, nego da sudije biraju i da daju veliko i bogato obrazloženje poslanicima koji bi onda to potvrdili zajedno sa rezultatima rada. Pošto se to ne dešava, imamo političke sudove danas, to građani znaju, naravno, isto kao što smo imali u prošlosti, ali valjda vladajuća većina želi da se hvali time da je popravila neke stvari, a ne da su stvari ostale iste kao što je to lepo objasnio poslanik Orlić. Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Ako se završio ovaj masivni aplauz, kako kaže pesma – tamburalo momče u tamburu. Je li tako?

Malo je neobično da se ovde počinje rasprava argumentom, mi treba da promenimo ono što ne valja, a ne da ostavimo loše kako je sada, a predlog koji se podržava, predlog amandmana koji se podržava treba da ide upravo u smeru da se zadrži kako jeste, da se ne usvoje izmene i dopune, nego da se zadrži kako jeste. Jel to zvuči kao da ima smisla? I jedna i druga stvar, jedna rečenica i ovo drugo postupanja u isto vreme, teško.

Što se tiče privilegija, ajmo još jednom, šta znači mogućnost reizbora? Potencijal. Da li je unapred jasno ko će vršiti i ko će se izjašnjavati u tom reizboru? Ne. Znači, sve ono na šta se bilo ko žali, makar u teoriji, makar izmaštan, baš i treba da se popravi u praksi, kroz postupanje sudija, ukoliko želi da sutra on bude reizabran. On ne zna ko će to raditi. To unapred niko ne može da kaže. Šta se ko nada? NJegova je lična stvar. Ali ako hoće da bude reizabran, sudija mora da bude siguran da ima odličan utisak kod svih i da će ga imati u budućnosti. Da li je to teško za razumevanje? Ako je teško za razumevanje, onda moram da kažem – jasno mi je zašto se tako nastupa u ovoj sali i zašto se tako diskutuje i takvi strašni argumenti iznose. Onda mi je jasno zašto kao posledicu se dobija jedan posto glasova na izborima, zašto se dobija manje nego što ima nevažećih listića. Završava ona pesma, tu strofu rečima – tambura mu od suvoga zlata, verovatno zlato plaćeno dolarima, ali rezultat je tamburanje u prazno i ništa osim toga. Hvala lepo.

Po Poslovniku?
Zatražite reč.

Povređen član 107. - dostojanstvo Narodne skupštine.

Ponoviću vam šta je govornik izgovorio.

Tamburalo momče u tamburu, usijane glave, sirovo, primitivno, ovo je vređanje. Ovakve stvari ne bi smele da se iznose u Skupštini. Takođe, povređen, naravno, i član 106. gde je govornik govorio o stvarima koje nikakve veze sa dnevnom redom nemaju. On bi da govori o predsedničkim izborima, ovome, onome, ja ne znam, ovo je očigledno građanima, izvor ovoga svega ste vi predsedavajući. Onda bih ja trebao koristeći ove izraze da se vratim nazad na infantilne karakterizacije tipa lažoljub Arsić, lažoljub Rističević, kradoljub Vučić, blatoljub Martinović. Znači, morate da prekinete sa ovim. Ovo nije dostojno ovog Doma.

Opomenite poslanike da ne govore tamburalo momče, usijane glave, sirovo, primitivno kada se obraćaju poslanicima. To nije primereno ovom Domu i krivac je predsedavajući koji ovakvo ponašanje dozvoljava. Hvala.

Prvo moram da vam odgovorim, kolega. Kolega Orlić je govorio iz prava na repliku, a citirao je neku pesmu. Sada, tačno je, u pravu ste, kolega Raduloviću, ja sam najviše kriv za stanje u Narodnoj skupštini, jer čim izađete, makar malo, iz teme dnevnog reda trebao sam da vas zaustavljam, svakog poslanika. Ako to nije dovoljno, onda da isključujem mikrofon. Ako to nije dovoljno, onda da idemo na opomene. Ako tako želite da vodim sednicu ili da, recimo, iznosite neistine, dajete predloge koje nemaju smisla, a ja da vas u tome prekidam kao što je bilo kada ste rekli – neka sudije predlažu kandidate za nove sudije, predsednike sudova, pa sada to ne radi Društvo sudija, već Vrhovni savet sudstva. Ko je tamo? Sudije. Nisam hteo da vas zbog toga prekidam. Molim vas, odsad više neću biti toliko tolerantan. Prošlo je dvanaest sati, a nismo makli od prvo amandmana.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović, po amandmanu.

Još jednom ću obrazložiti, pošto je u ovoj diskusiji poslanika Orlića bilo puno uvreda i rekao je neke stvari koje se tiču materije, o tome bih razgovaram i da se nekako manemo ovih uvreda koje su predsedavajućem smešne.

Kada napravite dva mandata za predsednika suda, onda ste praktično političkoj većini u ruke dali alat da može da nagrađuje i kažnjava predsednika suda zavisno od njegovog ponašanja u predmetima. Kada to spojite sa tim da su predsednici sudova najvažniji alat pritiska na sudije, dobijete te poluge političkog pritiska na sud. Znači, mi treba da napravimo pomake na bolje, a ne na gore. Ovaj pomak, odnosno ova izmena zakona, kako ste je napravili je pomak na gore, a nama treba na bolje. Ovo je jednostavna logika.

Neću se izjašnjavati o logici poslanika Orlića zato što je to neprimereno. Govorimo o tački dnevnog reda. Znači, objašnjenje, ponoviću ga još jednom, kada ovo ovako napravite dali ste alat političkoj većini da utiče i postavlja i razrešava sudije. Ojačali ste ulogu predsednika suda zato što on može nesmetano da krši sva pravila, da pravi nedozvoljeni uticaj na sudije, kako ga oni to prijavljuju. To struka kaže. Znači, društvo sudija vam o tome govori.

15/3TĐ/VK

(Vladimir Orlić: Ko to kaže?)

Hajde da se čuje vaše pitanje, pa da mogu da odgovorim. Kažite glasnije.

Molim vas, kolega Orliću.