Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da su prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Predrag Jelenković i Meho Omerović.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o prvoj tački dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Aleksandar Čabraja, Zoran Živković, Marinika Tepić, Đorđe Vukadinović, Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović, Zdravko Stanković, Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Nemanja Šarović, Sreto Perić, Goran Ćirić, Goran Ješić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Radoslav Milojičić, Maja Videnović, Gordana Čomić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović, Dejan Nikolić, Srđan Nogo, Boško Obradović, dr Dragan Vesović, Marija Janjušević, mr Ivan Kostić, Zoran Radojčić, prof. dr Milan Ševarlić, Marijan Rističević, dr Sanda Rašković Ivić, dr Dijana Vukomanović, Goran Pekarski i Petar Petrović.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje narodnog poslanika dr Aleksandra Martinovića po podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Aleksandra Čabraja, narodni poslanik Zoran Živković, narodni poslanik Marina Tepić, narodni poslanik Đorđe Vukadinović i zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Arsić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, zajedno narodni poslanici Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Nemanja Šarović i Sreto Perić, zajedno narodni poslanici Goran Ćirić, Goran Ješić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Radoslav Milojičić, Maja Videnović, Gordana Čomić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dejan Nikolić i zajedno narodni poslanici Srđan Nogo, Boško Obradović, dr Dragan Vesović, Marija Janjušević, mr Ivan Kostić, Zoran Radojčić i prof. dr Milan Ševarlić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Čabraja.

Dame i gospodo, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, rešenja koja su ponuđena u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama pokazala su se već kao veoma sporna. O tome su dosta govorile moje kolege u raspravi u načelu, a inače ova rešenja su do sada već više puta menja.

Dakle, trajanje mandata i mogućnost ponovnog izbora predsednika sudova na funkciju već su se pokazala kao sporna, a ja bih iskoristila priliku da vas podsetim na ono što je o ovome rekla Venecijanska komisija koja u svojim primedbama na izmene pravosudnih zakona posebno ukazala upravo na ovaj član koji se ovde pominje, a to je član 72. koji se odnosi na trajanje funkcije predsednika sudova, jer se time kako kažem Venecijanska komisija u postupak izbora predsednika sudova uvodi rizik politizacije. Dakle, citiram mišljenje Venecijanske komisije – on se može iskoristiti kao instrument za politički uticaj na sudije s obzirom da zakon navodi mogućnost da Narodna skupština ponovo izabere predsednika između dva ili više kandidata.

Istovremeno ovo ekspertsko telo Saveta Evrope ukazuje da je rizik od politizacije moguće je smanjiti ograničavanjem mandata predsednika suda na jedan mandat koji ne može da bude obnovljen. Dakle, možemo da vidimo da je upravo sada ponuđeno suprotno rešenje od ovoga koje je istakla Venecijanska komisija i imamo ovde sjajnu priliku da vidimo kako ljudi kojima su puna usta Evrope, kojima su puna usta raznih standarda i merila Evrope kojima treba da se rukovodimo, se tako lako odriču tih istih standarda kada je moguće na taj način sprovesti uticaj, odnosno nagrađivanje i kažnjavanje podobnih, odnosno nepodobnih predsednika sudova za koje je u ovoj raspravi već rečeno da su ključni činilac uticaja vlasti na sudove. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Zahvaljujem.Koristiću onih pet minuta.

Naravno da je ovakav Predlog zakona neprihvatljiv sa argumentima koje je dala koleginica koja je pre mene govorila. Mislim da postoje još neki argumenti. Generalno, predlagač se poziva na poseban položaj koji u Ustavu i u odnosu na ostale predsednike sudova ima predsednik Vrhovnog kasacionog suda, pa onda se kaže dalje da je praksa pokazala da treba da se promeni taj deo zakona. Praksa može da bude tumačena na razne načine. Svako može da tumači praksu na ovaj ili onaj način, pitanje je šta je pravno relevantno i pitanje je šta je suštinski važno za definiciju položaja predsednika suda. Pozivanje sada, danas na to da predsednik Vrhovnog kasacionog suda ima poseban položaj u aktuelnom Ustavu je jedan zaključak koji je zakasneo skoro deceniju.

Naime, Ustav po kome mi živimo i radimo u ovoj zemlji je donet odavno, pre nego što je aktuelna vlast došla na vlast. Prema tome, od 2012. godine, do danas je neko, ako prati tako pažljivo šta se dešava u praksi sprovođenja pravosudnih zakona mogao već da zaključi da treba izjednačiti položaj predsednika Vrhovnog kasacionog suda sa položajem predsednika drugih sudova.

Naravno, da to nije pravo opravdanje. Suština ove izmene je betoniranje, utemeljenje što duže, praktično jedan doživotni mandat svih ovih koji bi mogli da budu korisni aktuelnoj vlasti.

Mogu da kažem da to nije prvi put i da se to već radilo pre 10, 12 godina neka druga vlast je isto htela da zakuca svoje predsednike sudova, sudije, tužioce, sve druge da bi ostali večno i da bi večno mogli možda da budi korisni ako je potrebna nekome iz vlasti neka specijalna usluga, da se nađe neko posebno rešenje, da se neki predmeti zaborave, da se neki predmeti puste da odu u zastarenje, što smo imali prilike da vidimo, to isto viđamo i kod ove vlasti gde je očigledan uticaj izvršne vlasti, odnosno, pre svega jednog pojedinca, a to je vrh izvršne vlasti koji je skoro postao na sumnjivim izborima predsednik države. To nije dobro, i to ne garantuje ostvarenje cilja koji predlagač očigledno ima.

Zato ga ja pozivam da odustane od ovog predloga, da se u Srbiji i tužioci i sudije i predsednici sudova biraju po znanju i iskustvu, po minulom radu, po onome kako su se ponašali shodno pravu i pravdi, a ne po tome da li su bliski stranci koja je nekad bila ili nekoj stranci koja je sada vlast.

Samo tako ćemo moći da imamo nezavisno sudstvo, samo tada ćemo moći da imamo svi pravnu sigurnost, da kad neko radi nešto protiv zakona bude siguran da će otići u zatvor ili biti kažnjen nekom drugom kaznom, a da će ljudi koji imaju svoje političke stavove, i o njima govore javno, neće biti meta progona i preko organa pravosuđa.

To su osnovni uslovi za normalan život u jednoj državi, to su osnovni uslovi da Srbija, pored toga što je geografski u Evropi i što je danas 2017. godina, da stvarno bude država evropska i država koja živi u 21. veku.

Sve drugo je nešto što ne liči na republiku, što ne liči na državu, što ne liči na savremeni svet, nego su ostaci prošlosti iz onog petstogodišnjeg ropstva i ne nekih možda još gorih stvari. Ja tražim da se brišu sva četiri člana, naravno, i obrazloženje je, koje je napisala gospođa Vesna Rakić Vodenilić, da bude jasno, predsednica saveta Nove stranke, kaže – potreba izmena i dopuna Zakona o sudijama, obrazložena je posebnošću predsednika Vrhovnog kasacionog suda, u daljem tekstu, kao i samog tog suda po članu 144. Ustava Srbije. Na tome se gradi stav da posebnost ovog suda zahteva da se status predsednika osnovnih sudova uredi drugačije što nije pravno relevantan argument. Zakon o sudijama je donet posle donošenja Ustava Srbije 2006. godine i imao je u vidu navodnu posebnost ustavnog položaja predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Takođe, predloženo je produženje funkcije predsednika suda koji više ne može vršiti sudijsku funkciju zbog navršenja radnog veka, kao i predložena mogućnost još jednog izbora predsednika suda na ovaj položaj koji se obrazlaže potrebom stabilizacije položaja koji ima.

Dajte onda da ga biramo doživotno, biće stabilan za ceo život, radi, navodno, uspešnog obavljanja funkcije predsednika suda.

Ova obrazloženja, pored toga što su pravno i relevantno su suprotna obavezama koje Narodna skupština Republike Srbije, odredila samoj sebi, znači, ili neki naši prethodnici, sebi samima, gospodine Krasiću i koji je sastavni deo Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013. – 2018. godine.

To se odnosi na sva četiri člana i mislim da bi bilo potpuno pogrešno da zbog interesa pojedinaca, možda jedne partije, možda jedne koalicije ili dela građana, ali vrlo malog dela građana ove države, uđemo u zakonsku izmenu koja bi dovela do toga da praktično stvaramo uslove za porodične manufakture i doživotne mandate nekih funkcionera iz pravosuđa. Ja sam govorio juče, preključe u petak o slučaju porodice Delić, ako se ne varam gde su svi tužioci. Ovde se stvaraju uslovi da ne budu samo svi, nego da to traje decenijama što nije dobro.

LJudi iz pravosuđa, bolje od mene znaju da predsednik suda nije nikakav mag koji rešava…

Privodite kraju, kolega Živkoviću.

Još jednu rečenu, koju rešava na čudotvoran način neke velike probleme, nego je samo jedan među jednakim sudijama koji čine taj sud.

Reč ima narodni poslanika Marinika Tepić.

Zahvaljujem. Nadovezujući se na ono što su moji prethodnici izneli u odnosu na ovaj paket rešenja u oblasti pravosuđa, moram još da istaknem da ono što se nalazi pred nama, nije ništa drugo do naličje, pravo naličje Nacionalne strategije, reforme pravosuđa za petogodišnji period 2013-2018. godina, naličje sopstvenog dokumenta Vlade Republike Srbije.

Naličje Akcionog plana ove Vlade za Poglavlje 23. Naličje svega što u evropskim rukavicama pokušava da mađija Aleksandar Vučić, još uvek predsednik ove Vlade, kada kaže da je pravosuđe nezavisno. Ovakvim odlučivanjem se samo proširuje i pojačava uticaj političkih donosioca odluka, odnosno Narodne skupštine u odnosu na organe pravosuđa. Dakle, umesto da bude obrnuto.

Kao što sam rekla, zadatkom koji smo sebi zadali, odnosno ova Vlada, naročito kroz akcioni plan za Poglavlje 23. koje je suštinsko najvažnije, temeljno i bazično za nastavak pregovora sa EU, ovim se samo pojačava uticaj Narodne skupštine umesto da bude obrnuto.

Ono što je problem, jeste da vi i dalje ne preduzimate ništa da promenite Ustav, koleginice i kolege.

Promena Ustava, to je rešenje za ovu situaciju i isto tako Akcionim planom koji se do kraja ove jeseni predviđa, promena Ustava upravo u delu kojim se iz nadležnosti Narodne skupštine uzima ili oduzima pravo da bira pravosudne organe, već to ostavlja struci, a vi to na mala vrata sada završavate, samo nekoliko meseci, pre nego što ističe rok za promenu Ustava.

Ja vas molim da razmislite još jednom i da predlagač ipak podvuče ovo rešenje, krenuvši za onim što je sam sebi zadao kao cilj, a to je promena Ustava, a ne na mala vrata, krišom u retkim zasedanjima, gotovo uoči letnje pauze, postavljajući tužioce i sudije, ne samo koji su sa diskutabilnim biografijama, već koji narušavaju ono što je ova Vlada i ovaj zemlja odgovorno preuzela za cilj pred EU. To drugačije apsolutno nije moguće do promenom Ustava. Ja ne ulazim u ovom trenutku da li vi imate većinu za promenu Ustava ili ne, fakat da je nemate kao dvotrećinski izostanak te podrške koji je nužan, ali to je vaš problem, a ne naš problem, a shodno onome što ste samo zadali i što je ova država, trebalo bi, odgovorno zastupala pred organima EU, otvorićete polje penala.

Dakle, ako se Akcioni plan ne ispoštuje, ne znači da se ne dešava apsolutno ništa, nikom ništa, promenićemo ga kao što smo čuli, Bože moj, prekršili smo neka obećanja i neke garancije koje smo sami zadali.

Ja bih jako volela da se na nivou evropskih pregovora otvori pitanje penala. Dakle, ukoliko se ciljevi koji su dogovoreni i usaglašeni, obostrano ispune, građani Srbije treba da znaju da će ova Vlada iz republičkog budžeta plaćati penale, ukoliko se dogovorima drugačije ne reši.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Zahvaljujem.

Nekoliko pitanja je ovde otvoreno kroz do sada iznete diskusije. Hvala lepo baš na ovoj prilici za repliku, da neke stvari raščistimo odmah.

Što se tiče Strategije reforme pravosuđa, piše, lepo piše za onoga ko je u stanju da to pročita i na odgovarajući način obradi, u mišljenju datom od strane predlagača zakona, da što se tiče strategije, ona sama predviđa, ja ću sada to da pročitam, izmene normativnog okvira u saglasnosti sa postojećim ustavnim okvirom, sa postojećim ustavnim okvirom. Dakle, potpuno je bespredmetno pričati o tome šta će biti nakon neke buduće izmene Ustava, kad god bila i šta god podrazumevala. Sada se to radi ovako kako je i predvidela ta strategija koja, naravno, nije ničim ugrožena.

Što se tiče pitanja nezavisnosti, odnosno politizacije, da li postoji jedan jedini argument da je sada nešto više politički nego što je bilo? Ko je birao sudije do sada? Isti onaj koji će birati nakon što se, ja verujem, usvoji ovaj predlog zakona. Dakle, ništa tu nije drastično drugačije. Ništa tu nije dramatičnije i sve što se kaže na tu temu, više je deo folklora, da budemo iskreni, dakle, jedne estradizacije, da bi se ovde malo o nečemu i pričalo.

Mnogo zanimljivije - puna usta Evrope, čuo sam doslovce takvu rečenicu bar dva puta i nakon ovog poslednjeg obraćanja, koje je razlog za repliku. Hajde, ako ćemo da pričamo o Evropi, da pričamo na nivou rezultata. Koliko je otvorenih poglavlja za mandata ove Vlade i prethodne Vlade koju vodi Aleksandar Vučić? Osam otvorenih. Koliko zatvorenih? Dva zatvorena. Koliko otvorenih ili zatvorenih od strane onih koji kritikuju i kažu da su nama puna usta Evrope? Pa, nula. Nula. Jel ima neko kadar da izračuna kolikko je puta samo više i koliko puta uspešnije danas?

Zašto ne čudi ova priča o penalima? Ne čudi jer je potpuno manir onih koji ne vole svoju zemlju i za nju ne navijaju da prizivaju bilo kakvu štetu, pa i plaćanje i bilo kakve posledice, oni ljudi koji ništa drugo i ne rade do svoju zemlju do klevetaju i pričaju najgore o njoj, svaki put kada imaju kontakt sa Evropom, ovakve stvari da prizivaju, više nego logično. Hvala lepo.