Zahvaljujem.
Kolega Živkoviću, po kom osnovu?
(Zoran Živković: Replika.)
Nije vas ni spomenuo.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

U načelnoj raspravi o 42, 43 tačke dnevnog reda koju smo vodili prošle nedelje, nismo uspeli da čujemo nijedan argument koji objašnjava kako i zašto je došlo do promene u odnosu na novembar 2013. godine.

Nastaviću danas u ovoj raspravi o amandmanima, a amandmani su da se brišu ovi članovi koji su predloženi zakonom, kako smo došli do te promene? Godine 2013. u zakonu je stajalo da je mandat predsednika sudova četiri godine i da mogu ponovo biti birani. I tada je vladajuća većina, ista ova vladajuća većina, jer je ona pet godina već na vlasti u Republici Srbiji, sa obrazloženjem da predsednici sudova treba da imaju isti tretman kao i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, da treba da se na isti način reguliše izbor predsednika svih sudova, znači, da bude pet godina mandat i da ne mogu ponovo biti izabrani. Tako je stajalo u obrazloženju. Tako je govorio ovde ministar u Skupštini. Tako je glasala vladajuća većina.

Deo te vladajuće većine, priznajem, nije bio gospodin Martinović, koji je sada predložio ovaj zakon. Jedini razlog koji je on dao, rekao je: „Ja mislim da je ovako bolje“. Svakako, on ima pravo da misli da je ovako bolje, kao što svako od nas ima pravo da misli, da predloži neki zakon i tu su u skupštinskoj proceduri više od 60 zakona koje su predložili narodni poslanici. Ali, pošto su oni došli od poslanika iz opozicije, ni o jednom od njih očigledno da ova Skupština neće raspravljati, ni o njima neće odlučivati, ali o ovome hoće, po hitnom postupku.

Gospodin Martinović je dao u svom obrazloženju, pisanom, pošto ništa od njega drugo nismo čuli sem da ima pravo da misli, da treba po Ustavu i po njegovom mišljenju da se razlikuje položaj predsednika sudova od predsednika Vrhovnog kasacionog suda i da zato on predlaže ono rešenje koje je bilo pre tri i po godine, znači, da se predsednik suda bira na četiri godine i da može ponovo da bude biran, doduše, jedan put. To je sada novina. Ima i nekih drugih izmena u drugim članovima. To ćemo kada dođemo do tih članova. I to je otprilike bilo sve rečeno u raspravi. Ostalo su bili hvalospevi reformi pravosuđa, rada Vlade i sve slično. Ja sam govorio o tome kako mi radimo na tome da se podigne efikasnost sudova, ako na dnevnom redu sednice posle šest i po meseci imamo predlog o izboru predsednika sudova, sedam predsednika sudova. Šest i po meseci stoji u skupštinskoj proceduri, a nama su puna usta brige o efikasnosti pravosuđa, o tome da li pravosuđe radi u interesu građana i slično.

Jedino što smo uspeli ovde kroz diskusiju i meni je to drago, ja sam to sačuvao, da dobijemo od ministarke koja je bila ovde povodom ovih drugih tačaka dnevnog reda priznanje. Malo je onako teško to izgovorila. Kaže da ne vidi da je ništa sporno u tome da priznamo da je možda bila greška što se menjao zakon 2013. godine. Znači, priznali smo da je možda bila greška. To je veliki napredak, ali je važno da znamo da je možda bila greška koju je tadašnji ministar gospodin Selaković predložio, pogotovo u svetlu priča o njegovom budućem angažmanu, kada ova Vlada padne za nekoliko dana i sledećeg meseca budemo birali novu vladu, znači, pogrešio je on, pogrešila je većina, koja je tada nešto izglasala ovde.

Ja se nadam da ćemo to da čujemo i od poslanika koji su pogrešili 2103. godine. kažu – pogrešili smo i sada hoćemo da ispravimo grešku. Samo je jedan problem – ako krenu da se izvinjavaju, nikad se sednica neće završiti, jer tu toliko grešaka ima, u svakom zakonu koji su doneli u poslednjih pet godina, da nikad ne bi stigli do kraja.

Tako da, ja mislim da je jedini način ili da se prihvati ovaj amandman ili, pošto predlagač ima mogućnost po Poslovniku, da povuče ovaj Predlog zakona, jer nikakve koristi nema ukoliko se ove izmene ovako usvoje. Jasno je rekla struka da su ove izmene loše, da omogućavaju stvaranje klanova po sudovima, omogućavaju predsedniku suda da utiče duže vremena zato što sedi na tom mestu, utiče na rad suda i na određene presude.

Još jednom hoću da postavim pitanje – za koga je pisan ovaj zakon? Ovaj zakon je pisan za tačno određene ljude, da li su to predsednici sudova u Beogradu, u Novom Sadu ili nekom drugom gradu, ali to su očigledno ljudi kojima vladajuća većina nešto duguje i koji očekuju da oni za njih odrade neki posao, i to svi znaju. LJudi iz pravosuđa, svi znaju za koga je pisan ovaj zakon, jer da je plod neke analize, došao bi posle neke rasprave, došao bi verovatno iz ministarstva, imali bi neke argumente, a ne potpuno iste argumente koji su u 2013. godini promenili rešenje i sada ga vraćaju na staro. Meni je to neverovatno, isti argument, samo se sada drugačije koristi.

Znači, pozivam predlagača da kaže za koga je napisao ovaj zakon, ime i prezime, jer je očigledno da nekome treba da se uradi usluga, da neko treba da završi neki prljavi posao. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama je loš predlog i, što je još gore, suprotan Ustavu Republike Srbije. Zato smo mi iz SRS tražili da se briše i ovaj član 1, a i ostali članovi, zato što je nedopustivo da Narodna skupština usvaja neustavne zakone. I, naravno, čućemo mi, verovatno, primedbu, odnosno opasku – obratite se Ustavnom sudu ako mislite da će zakon kad se izglasa biti neustavan, ali nažalost, i Ustavni sud je pokazao da služi interesima vladajuće većine, ne samo sad, nego i one prethodne, i da je potpuno izgubio kredibilitet još iz vremena kada su doneli naprasno odluku da je dozvoljena krađa mandata, sećate se još tog vremena, pa onda kasnije kada su proglasili da Briselski sporazumi nisu pravni akt, pa da Ustavni sud ne može o njima da raspravlja, i na kraju, kada su odbili da raspravljaju…

(Aleksandar Martinović: Da li je ovo tema?)

Tema je, jako je tema.

Kada su odbili da raspravljaju o krađi penzija, jer je u pitanju zakon na određeno vreme. Ovo su sve primeri najdrastičniji na koji upozoravam koliko će vredeti kada se obratimo Ustavnom sudu zbog ne ustavnosti ovog predloga zakona. Ovim predlogom zakona vladajuća većina samo želi da još više instrumentalizuje, odnosno da zaokruži instrumentalizaciju pravosudnih organa u svoje svrhe.

Čuli smo ovde i primedbe da je već šest meseci određeni broj predsednika sudova u v.d. stanju i da je to jedan od razloga za donošenje ovog zakona, ali interesantno je da i oni koji stavljaju primedbe da su sada određeni predsednici u v.d. stanju trebalo bi da se podsete da su, u to njihovo vreme, predsednici sudova u v.d. stanju bili skoro dve godine, tako da vi opušteno imate još vremena da ih stignete, pošto inače radite sve potpuno na isti način.

Ovaj zakon, odnosno Predlog zakona je naišao na opštu osudu sudija, većine sudija. Pretpostavljam da ste razgovarali sa nekim sudijama, ali ne sa onima koji su spremni da služe režimu, nego sudijama koji žele da rade ovaj posao časno i pošteno i u skladu sa zakonom i javna je tajna, dame i gospodo, da se ovaj zakon među sudijama zove „Novičin zakon“. Dakle, vrlo jasno se zna zbog koga i zbog čega se donosi ovaj zakon. Doneli ste pre dve godine „LJiljanin zakon“, a sada donosite ovaj. To je zaista nešto što je nedopustivo za Narodnu skupštinu.

Zašto govorimo o instrumentalizaciji pravosudnih organa? Mi smo u petak ili u četvrtak čuli ovde u toku rasprave slučaj našeg kolege Marijana Rističevića koga je tužio narodni poslanik zbog nečega što je izgovorio u Narodnoj skupštini, što je apsolutno nedopustivo, ali opet moram da podsetim da je i to kontinuitet. Protiv mene je tada koleginica, mislim iz Šapca da je bila, podnela krivičnu prijavu, takođe, zbog nečega, ona je bila iz DS, što sam izgovorila u Narodnoj skupštini. Naravno, ja se nisam ni odazvala tom Tužilaštvu i tužiocu, i to je završeno odbacivanjem te prijave.

Ovo navodim kao primer da bih vas opet podsetila da i vi, gospodo, radite na isti način. Vi, koristeći sudove i tužilaštva,, progonite političke ne istomišljenike. Imamo slučaj, recimo, Zvezdana Ristića, predsednika našeg topličkog okružnog odbora, koji je odbornik i koji argumentovano kritikuje lokalnu vlast i za svako obraćanje u SO Kuršumlija dobija krivičnu prijavu. I niko ne reaguje, niko ne misli da to nije primereno i da to ne može da se radi.

S druge strane, mi podnesemo krivičnu prijavu zato što nam je u Žitorađi u opštinskom odboru pokraden nameštaj, kompjuteri, sve što se nalazilo u prostorijama i niko ne reaguje.

Najnoviji slučaj zloupotrebe pravosuđa koji je na delu od strane lokalne vlasti je ono što se dešava u Vladičinom Hanu, i to zaista moramo radi javnosti da iznesemo. Predrag Iskrenović, predsednik našeg Opštinskog odbora u Vladičinom Hanu, čuveni i časni čovek i privrednik iz Hana, vlasnik ugostiteljskog objekta „Šajkača“, ovih dana je na meti najpre bio poreskih inspektora i raznih drugih inspektora, koji su mu potpuno neosnovano na 15 dana zatvorili lokal. Naravno, ovo je malo iskakanje iz teme, ali prosto moram da bi vam objasnila dalje šta se ovde dešavalo.

Čovek je završio u bolnici zbog pritisaka, a inače je dobitnik mnogih nagrada – nagrade za najplemenitiji podvig godine od „Večernjih novosti“, priznanje za humanost RTS-a 2009. godine, episkopsku gramatu SPC, poklon od MUP-a zipo upaljač, zahvalnice, više primeraka od Vojske Srbije, vidovdansku hodočašćansku zahvalnicu i izglasan je za orden za ratne zasluge 1999. godine koji mu je ne uručen i tada zbog radikalske pripadnosti. Ima, naravno, još mnogo zahvalnica.

Taj čovek je predsednik, rekoh, opštinskog odbora SRS i nema nameru da namesti ni stranku, ni tu funkciju, ali zato Dragan Stevanović Boske koji dole ne može da podnese tako ozbiljnog čoveka krenuo je na njega, osim sa inspekcijama, i sa tužilaštvima i sa sudom. Verovali ili ne, Predrag Iskrenović je na svoj privatni objekat stavio veliko platno „dr Vojislav Šešelj – najboljeg za predsednika“ u toku kampanje. On je zbog ovoga dobio krivičnu prijavu. Na svojoj sopstvenoj kući drži ovo platno i dobio je krivičnu prijavu. Naravno, niko ne reaguje.

Osim toga što ćete izglasati tužioce po vašoj meri, vi još idete i sa ovim ne ustavnim zakonom. Znate, kad tužioci urade svoj deo posla, onda treba da imate i sudije, odnosno predsednike sudova. Loše je to što radite. Znate, kada ste i vi nekada govorili o sudijama koji su ovde birani iz stranačkog kabineta Dušana Petrovića, vi sada to isto radite, ali to više nije kabinet Dušana Petrovića, nego nekog drugog Dušana Petrovića i nije više ta stranka, nego ova koja je sada na vlasti.

Mnogo ste ušli u sistem pravosuđa i zaveli ste veliki strah među sudije koje rade i koje žele da rade slobodno, samostalno i nezavisno svoj sudijski posao i da vrše svoju sudijsku funkciju.

Nemojte da mislite da ćete na ovaj način i ovim zakonima koji su, ponavljam, suprotni Ustavu Republike Srbije uspeti da sve sudije dovedete pod svoju kontrolu. Istina, sada ćete opet verovatno intervenisati. Vi ste negde oko 600 sudija postavili direktno iz članova vaše stranke. Nemojte da kažete da to nije tačno, jer ste se nekada hvalili. Predsednik vaše stranke Vučić se hvalio i pokazivao ljude, rekao je – evo jedan deo, a ima ih ukupno 630 koji su postali članovi Napredne stranke. Mesec dva dana posle toga su postali sudije i neki od njih će sada biti predsednici sudova, neki jesu, neki su predsednici Vrhovnog kasacionog suda. govorili smo o tome kada je to bila tema dnevnog reda, ali sve to radite u okviru Ustava.

Nemojte da donosite zakone koji će vam ipak Ustavni sud jednog dana obarati. Srećom, sada u Ustavnom sudu postoje ljudi koji imaju lični kredibilitet i verujemo da će nadvladati ovo što se do sada dešavalo u sudu koji je izgubio kredibilitet kao najvažnija Ustanova. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, pravo na repliku.
Spomenut je predsednik SNS u negativnom kontekstu.

Hvala još jednom.

Da, to je osnov, čuli ste, pominjanje predsednika stranke. Hajdemo još jednom, možda nije bilo dovoljno malopre.

Što se tiče ponovo iznetih napomena, zapažanja da je nešto sada jako loše jer će biti dodatne politizacije, pritisaka itd, po principu mehanizam biranja može da utiče ili ne može da utiče. Da li se nešto menja kada pričamo o mehanizmu biranja? Ne.

Dakle, ono što je važilo, u smislu ko bira, važiće i nakon što ovo usvojimo. Ništa se tu promenilo nije. Bilo je nekih koji su u svojim amandmanima, od kojih su izgleda odustali, bar u smislu odustali od obrazloženja, što je jako dobro, malo diskutovali na temu kako se uklapa mandat Skupštine sa predloženim trajanjem mandata sudija.

Ne možete da ne primetite da nema tu uopšte smisla, nikakve logike pričati o politizaciji. Ako neko hoće da se osigura za mandat, taj ne može da ima predstavu ko će činiti većinu koja će, eventualno, možda, nemamo pojma, u teoriji, raspravljati o tome da li će on biti reizabran ili neće. Dakle, on mora da bude dobar, mora da bude stručan, on mora da uliva poverenje svima, da bi neka buduća većina u datom momentu imala poverenje i želela da ga predloži.

Potpuno je deplasirano pričati o bilo kakvim političkih pritiscima, da je u skladu sa Ustavom, naravno da jeste, i na to ne bih trošio vreme. Kad smo već kod trošenja vremena, pozvao bih i da se koncentrišemo na raspravu. Nije na mestu da se raspravlja o predlogu amandmana, a da se priča o izborima tužilaca. Ovo je amandman na jedan zakon koji se tiče ovih mehanizama izbora, odnosno reizbora sudija. Dakle, da se držimo ove priče.

Razumem da postoji dobro raspoloženje da neke stvari treba proslaviti. Čuo sam ovog vikenda da su neki politički preživeli, i na tome, sa svoje strane čestitam, ali nije to razlog da od ove sednice pravimo nešto što ona ne treba da bude. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Koleginice Radeta, po amandmanu.?
(Vjerica Radeta: Zbog prvog dela obrazloženja.)
Odlično vas je protumačio.
(Vjerica Radeta: Ti to ceniš?)
Trenutno da.
(Vjerica Radeta: Svaka čast.)
Ništa u životu nikada nisam dobio.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Hvala.

Samo da kažem da ću uzeti deo vremena Poslaničke grupe.

Pre dvadestak i više godina na Filozofskom fakultetu je bila poznata priča, ne priča, nego slučaj profesora koji nikako nisu mogli biti oterani, i onda je donet poseban zakon da bi oni mogli biti uklonjeni iz nastave. To je jedna čuvena grupa, neki od njih su još uvek živi, većina njih više nije živa. To je samo jedan primer, često navođen, kako nije dobro kada se zakon donosi zbog jednog čoveka ili zbog grupe ljudi. To nije dobro, čak ni kada je predlog zakona dobar, sticajem okolnosti, kada je motiv parcijalan. Zakon, kao što znamo, znaju to i kolege predlagači, je već nešto što je opšte, što pretenduje na opštost.

U ovom konkretnom slučaju, nažalost, radi se i o Predlogu koji je loš. Dakle, ne samo da se donosi zbog određenih ljudi, pojedinaca o kojima svi znaju, za koje svi znaju, ili bar većina zna u redovima pravosuđa o kome se to radi, namerno neću navoditi njihova imena, ali kažem, oni koji treba da znaju, znaju. NJihove kolege znaju. Mislim da je to rđava usluga, čak i tim ljudima od koji su neki, koliko čujem, vrlo dobri stručnjaci, i ljudi koji su dostojni svoje sudijske i predsedničke funkcije.

Ali, samo da ne bi građani, odnosno oni koji nas gledaju, izgubili predstavu o tome o čemu se ovde radi. Ovde se radi o jednoj promeni, već promenjene norme, po kojim se ponovo vraća staro rešenje o mogućnosti reizbora predsednika sudova. Zato je, pretpostavljam, Predlog i došao od strane konkretnog kolege, a ne od, recimo, Vlade ili ministra. Siguran sam da je dobro kada poslanici predlažu predloge zakona, dobrim delom toga ima više. Jasno da će predlozi koji dolaze iz redova skupštinske većine imati veću šansu da prođu i da budu usvojeni.

Ne bi bilo loše da ponekad bude usvoje i po neki predlog koji dolazi od strane opozicije. Ali, svejedno, u ovom konkretnom slučaju problem je u tome, ne što ga podnosi pojedinac, pojedinac je poslanik, već što je taj predlog loš, i verovatno to negde i on sam sluti.

Zašto je loš? To sam pokušao da objasnim u svom amandmanu, a odbijen sam, odnosno amandman je odbijen, uz dodatno obrazloženje da samo sudije mogu da budu birani za predsednike sudova, kao da je to uopšte sporno. Samo sam u amandmanu pokušao da skrenem pažnju na činjenicu da slična praksa, kada neko ko je prvi među jednakima, dakle ko je samo prvi među jednakima, kada treba da obavlja tu funkciju, pa još da je obavlja u ponovljenom mandatu, onda obično trpi njegova osnovna funkcija.

Hoću da kažem da će prosto trpeti, to je neminovno, osnovna sudijska funkcija tih ljudi koji su izabrani za predsednike sudova. U jednom mandatu to još može biti prihvatljivo, ali sa dva mandata oni postaju neka vrsta menadžera. Oni postaju neka vrsta pravnih menadžera i prosto ne mogu podjednako efikasno obavljati i predsedničku i svoju osnovnu sudijsku funkciju. Čak i da nema mogućnosti, a ima mogućnosti, zloupotrebe odnosno uticaja na sudstvo preko ovog instituta predsednika sudova, jer kao što rekoh u petak, teže je kontrolisati čitavu grupu, čitav sud i sudije, a lakše je tu kontrolu vršiti kod predsednika koji dodeljuje predmete, oduzima predmete i ima u tom smislu vrlo značajnu ulogu.

Dakle, čak i da nema te mogućnosti političke instrumentalizacije, i uopšte ne ulazim u to da li bi tu instrumentalizaciju vršila sadašnja ili neka druga, buduća vlast, loše je i medveđa usluga samim tim sudijama, odnosno tim ljudima za koje se pretpostavlja da su dostojni, koji obavljaju funkciju predsednika suda, da li na ovakav način se, neminovno, pretvaraju u neku vrstu pravnih menadžera i udaljavaju od svoje osnovne primarne, sudijske funkcije. Zbog toga mislim i apelujem na predlagače da, prosto, povuče svoj predlog, iako verujem da on to neće učiniti.

Samo još poslednje rečenice. Obično se kaže za predloge opozicije, kada amandman glasi briše se, onda kaže dajte nešto konstruktivno, nemojte samo destruktivno, nemojte samo da brišete. Mislim da bi u ovom slučaju brisanje zakona, odnosno brisanje konkretnog člana i povlačenje zakona bila najkonstruktivnija moguća stvar koju bismo mogli ovde da uradimo svi, kao poslanici. Vrlo sam siguran da ćemo, ili nakon neke odluke Ustavnog suda ili u nekoj drugoj prilici, dakle sa nekom drugom većinom ili odnosnom snaga u Skupštini, u slučaju da se pojavi neka druga potreba i neke druge osobe budu zainteresovane na način na koji su sada neke osobe zainteresovane i za ovaj Predlog izmene Zakona, da ćemo ponovo morati menjati ovaj zakon.

Da ne bismo ponovo bili u situaciji da prilagođavamo pojedincima, da se na neki način brukamo, da verovatno, ne mogu to da tvrdim, ne želim da tvrdim, ali kolege me ubeđuju, da je čak i neustavno rešenje, a i da nije neustavno, ono je loše. Loše je po sudstvo, loše i po nezavisnost sudstva, a tvrdim da je loše i za same te ljude, kažem, po pretpostavci, časne, kojima se čini medveđa usluga i pada neka vrsta sumnje na njihove buduće izbore, odnosno reizbore. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Maja Videnović. Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Pre nekoliko dana smo razgovaravši o 43 sporne tačke, pa je Predlog izmena Zakona o sudijama, gospodina Martinovića, šefa najveće Poslaničke grupe, nije bilo prostora da se o njemu govori detaljnije. Ono što predstavljaju izmene Zakona o sudijama, koje je šef Poslaničke grupe SNS, predložio narodnim poslanicima,zapravo predstavlja par ekselans politički stav i otvoren prostor koji oni žele da zaklone kroz ove izmene, da se politički utiče na izbor predsednika sudija.

Politički napad na nezavisno sudstvo kakvog do sada nismo videli. Podsetiću vas da na poslednje izveštaje o anketi sudija o pritiscima i nezavisnosti, gde sudije, danas u Srbiji, struka kaže da skoro polovina sudija u Srbiji je osetila na svojoj koži pritiske, navodi se u istraživanju Društva sudija Srbije. Prema anketi u kojoj je učestvovalo više od 1.000 sudija, navodi se da pritiske vrše političari, ali preko predstavnika sudske vlasti i najviše preko predsednika sudova. Četrdeset tri odsto sudija kaže da se radi o sistemskim pritiscima, u atmosferi opšte pritiska na sudije i da to prevashodno dolazi od strane predsednika sudija.

Sudije kažu – trpimo političke pritiske, sudije kažu – ti politički pritisci najčešće dolaze od predsednika sudova, a predsednik, šef Poslaničke grupe SNS kaže – aha, ok, onda ću da predložim izmene Zakona kojima ću još da pojačam tu funkciju, obrazlažući na potpuno neverovatan način da time želimo da stavimo u istu ravan sa predsednikom Vrhovnog kasacionog suda, koji je ustavna kategorija, čiji mandat je pet godina, koji nema pravo na reizbor, vi ovim izmenama zapravo stavljate predsednike Osnovnih sudova u povlašćeniji položaj u odnosu na predsednika Vrhovnog kasacionog, jer pod jedan, oni imaju mogućnost duplog mandata i pod dva, njihov mandat u ukupnom trajanju bi mogao da bude osam godina, u odnosu na pet godina.

Svi vaši argumenti padaju na prvom času logike u srednjoj školi. Neverovatno je vaše obrazloženje da će, zbog neusvajanja eventualnih izmena koje ste predložili Narodnoj skupštini, sudovi i sistem trpeti nekakve štetne posledice. Molim vas da kažete koje su to štetne posledice, ukoliko možda te štetne posledice nisu činjenica da će neki sudija, neki predsednik suda možda ovih dana steći uslove za starosnu penziju.

Ove izmene Zakona se donose hitno, bez javne rasprave, suprotno stavu struke, suprotno stavu sudija i predsednika sudova, suprotno Akcionom planu, suprotno našoj obavezi da usklađujemo naše zakonodavstvo sa Evropskom unijom, suprotno deklarativnoj podršci nezavisnosti sudstva. Ovo je brutalan uticaj na sudstvo.

Činjenica da mi danas 2017. godine u trenutku kada bi trebalo da govorimo o zakonima koji bi trebalo da prethode izmeni Ustava, umesto da govorimo o izmenama Ustava koji se odnose na potpuno poštovanje nezavisnosti sudstva i da konačno ne bude Narodna skupština ta koja će birati sudije, predsednike sudova, nego oni sami sudija na način na koji oni predvide da biraju predsednike sudove, mi danas govorimo o ojačavanju funkcija predsednika sudova i pojačavanju što uticaja izvršne, što uticaja zakonodavne vlasti.

Dakle, ono što je kolega Đurišić govorio i danas i pre nekoliko dana, mislim da ste kao predlagač sa kojim se predsednik Vlade i Vlada složila, da je po hitnom postupku, bez javne rasprave, bez elementarne logike, sa isključivom političkom namerom da se kontroliše izbor predsednika sudova i da oni postupaju na način na koji vama odgovara, dužni ste nekoliko pitanja - koji to predsednici sudova odlaze u penziju ovih dana? Koji su to slučajevi koji čekaju u sudovima gde su predsednici sudova koji odlaze u penziju. Koji su to slučajevi i koje su to sudije zbog kojih se ovako nešto radi?

Struka kaže – relativizujte uticaj predsednika suda, a SNS kaže – ne, pojačaćemo uticaj predsednika suda. Struka kaže – najveće pritiske trpimo od predsednika suda, SNS kaže – to ćemo još da poboljšamo, taj uticaj.

Dužni ste građanima, dužni ste instituciji, dužni ste vladavini prava odgovore na ova pitanja.