Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Uveren da će da bude najkraća danas…
(Nemanja Šarović: Nema osnova za repliku.)

Izvinite, kolega Orliću.
Gospodine Šaroviću, nemojte da se pravite da ne znate. Upravo je kolega Nogo rekao da su većina predsednika sudova članovi SNS. To nije osnov za repliku?
Zašto prekidate? Šta hoćete sada?
Nastavite kolega Orliću.

Ili da počnemo?

Dakle, hajde još jednom. U uverenju da će da bude verovatno najkraća danas, primitivno i sirovo i taman onoliko i pametno i sadržajno koliko je bilo ama baš svaki put kada se čulo, bilo na tim konferencijama za štampu, TV emisijama ili ovde.

Ne moguće je da to bude išta ozbiljnije, ako znamo da mu je izvor jedna novina tipa „Tabloid“, i ako znamo da se odnosi na stvari koje su direktno na teret onih koji su proizveli, napravili, finansijama i propagandnim materijalom opremili poslaničku grupu koja te stvari ovde priča i koja uopšte ne ulazi u to koliko su samo prazne i besmislene, koja priča o ljudima koji su već odgovarali pred sistemom i pred ovom državom, koja pokušava danas da to predstavi kao aktuelnu temu, a to je toliko bajato da ga se više niko i ne seća i nema baš nikakve veze sa današnjim trenutkom.

Samo par godina kasne u otkrivanju toga što su navodno otkrili, pa su napravili neku svoju aferu. Dakle, nit sadržaja, nit poente. Čemu služi? Da neko ovde bude glasan, da upire prstom. Ja to mogu da shvatim isključivo kao posledicu nervoze i ja to ljudski mogu da razumem.

Ne mogu da prihvatim da neko takvo ponašanje unosi ovde, mada, od koga je – dobro je. Bitno da nikoga ne tuku, naročito ako nije reč o ženama. Ne mogu da opravdam to čak i kada je posledica nervoze. Da mene neko optužuje da sam crkveni novac proneverio, ja bih se, siguran sam, veoma loše osećao i tu nervozu bih, na neki način, pokazivao. Ali, čak i tada bih se uzdržao da to uradim ovako sirovo i ovako primitivno, kako to rade oni koji to već rade. Hvala lepo.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Gospodine Arsiću, vi ste prekršili član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine i prekršili ste član 27. i kršite ga uporno. Ja sam se, i pre nego što ste poslednji put gospodinu Orliću dali pravo na repliku, razmišljao da se javim i da vas upozorim da ne kršite dalje Poslovnik, jer ste praktično nakon svakog poslanika iz opozicije davali pravo koje nije imao poslaniku Orliću za navodnu repliku. Nije dovoljno da neko pomene vlast ili da neko pomene Srpsku naprednu stranku, da bi bilo pravo na repliku.

Prethodni govornik je rekao kako većina sudija ili veliki broj sudija ima članske karte Srpske napredne stranke. Vi to ne možete tumačiti uvredljivim. Biti sudija nije uvredljivo. Ili mislite da je uvredljivo imati člansku kartu SNS? Koje od toga?

Drugo, vi ste se sami hvalili, kad kažem vi, govorim o Srpskoj naprednoj stranci, vi možda još uvek tada niste bili član te stranke nego Srpske radikalne stranke, kako su sudije koje je neustavno razrešila Demokratska stranka pohrlile sve i učlanile se u Srpsku naprednu stranku. Vi ste se time hvalili. Ne znam šta je onda problem? I ne možete vi biti taj koji će odlučivati u skladu sa Poslovnikom šta je u izlaganju poslanika istina a šta nije. Neko ima pravo i da lupeta. Možda je to bilo i lupetanje, ali vi nemate pravo da kažete – to nije istina, izađite sa sednice Narodne skupštine i držite konferenciju za štampu.

Narodne poslanike je upravo ovde poslao narod, da im se obraćaju. Svako može držati konferenciju za štampu, a samo narodni poslanici mogu dobiti reč ovde i obratiti se građanima. To je razlika. I vi nastavljate da omalovažavate ne samo poslanike opozicije, nego čitavu Narodnu skupštinu.

Dva minuta.
Hoćete li od početka ili od kraja?
Kada su počela da se spominju imena, morao sam da poštujem član 106. Poslovnika o radu koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, u stavu 1.

I upravo je to tačka dnevnog reda i obrazlagao je tu tačku, na način na koji on smatra da je u redu.

To je vaš stav, moj stav nije.
Što se tiče člana 107: „Govornik je na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine“ ne znam u kom delu sam ga prekršio?

Ja se nisam ni pozvao na to. Niste pratili. Ja sam rekao član 104. i član 27.