Zatražite reč.

Gospodine Arsiću, ovde se radi o katastrofi u pojedinim delovima pravosuđa. Ko je odgovoran za sprovođenje zakona u sudovima? Jeste odgovoran i predsednik suda koji ne vrši, pre svega, analitičku statistiku i ne vrši analizu rada zakonitosti primene zakona od strane pojedinaca.
Prema tome, kada sam rekao da je Predrag Basarić, advokat iz Pančeva, uzeo 80 hiljada evra za ishodovanje građevinske dozvole, da je krivična prijava „Ingrap stana“ iz Beograda odbačena, pa o čemu mi govorimo, o kakvoj dalje reformi pravosuđa? Ovde mora da se preduzmu određene mere, da se zna ko kosi, ko vodu nosi. Ne sme predsednik suda, ni po Ustavu, ni po zakonu, da se meša u nadležnost sudije, ali predsednik suda ne sme da prećuti ukoliko je sudija prekršio zakon. On mora da preduzima odgovarajuće mere.
Drugo, ponovo moram da napomenem, malo pre sam istakao činjenicu da je 37 krivičnih prijava, gospodine Arsiću, podneto. To i vi znate, da u istoriji srpskog pravosuđa nije zabeleženo.
Drugo, kako je moguće da se u 90% slučajeva optužnica i sudska presuda identifikuju isto? Kako tužilac predloži, tako sudija sudi. To znači – kadija tuži, kadija sudi. Da li predsednik suda vrši analizu? Jel se vrše određene kontrole? Zašto je, gospodine Arsiću, ukinut nadzorni odbor pri Vrhovnom kasacionom sudu? To telo treba da se vrati u Vrhovni kasacioni sud, ne da on utiče na odluku sudije, nego da vrši uvid i kontrolu da li taj sudija poštuje zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Hvala.

Ja ću vrlo konkretno i o vrlo konkretnom predlogu. Ako za član 1. još postoji neka dilema da li je ustavan ili nije, mislim da je ovoga puta, kada je već u ovom članu, biće potpuno jasno da će on biti, ili to je moje uverenje, verovatno oboren. Ali, nezavisno od eventualne ustavnosti ili ne ustavnosti ovog predloga, logična analiza i, rekao bih, smisaona analiza jasno kazuje da je apsurdno, dakle nezavisno od toga šta će reći Ustavni sud, da vi sudiju, odnosno funkciju ili dužnost predsednika koja je vezana za sudijsku funkciju i koja proističe iz njegovog sudijskog statusa, da sudija mora da ode u penziju sa navršenih 65 godina, a da predsednik može da nastavi do kraja isteka mandata. Ako to nije nonsens, drage kolege, ne znam koliko od ove buke uopšte mogu građani da razumeju o čemu se radi, jer su na to neke kolege već skrenule pažnju.

Dakle, on je predsednik, bira se za predsednika, nije bitno sad da li se izabira ili se ne izabira, bira se za predsednika na osnovu sudijske funkcije, a onda, pošto u slovu zakona sa 65 godina mora da ide u penziju, ali može da nastavi funkciju predsednika i da je vrši do isteka mandata, ne samo da može do šezdeset, najmanje osam godina teoretski, a možda i više od toga, da obavlja funkciju predsednika, nego je prosto to jedan takav nonsens da je teško objasniti zbog čega se to radi.

Kolega Vukadinoviću, privodite kraju.

Dakle, prosto, ili produžite, poslednja rečenica, ili produžite funkciju, odnosno da sudija može duže da sudi, preko 65 godina, jer znam da je nekima teško da odu u penziju, a neki jedva čekaju, ili pak izmenite ovaj član jer unosi jedan pravni…

Zahvaljujem, kolega.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poslanička grupa Srpskog pokreta „Dveri“ predložila je da se ovaj član obriše kroz amandman. O čemu se u stvari tu radi?

Radi se o tome da, ako je trajanje radnog veka ograničeno brojem godina na 65 godina, i to je ograničeno za sudije, zašto bi predsednik suda, koji bi trebao da se bira iz reda sudije, bio privilegovan da njemu radni vek traje do teoretski 68 godina i, ne znam, 11 meseci, i to pod pretpostavkom da ga na tu funkciju izaberu neposredno pre redovnog penzionisanja.

O čemu se u stvari ovde radi? Po meni je bilo logično, ako smo hteli to da menjamo, da smo što se mandata predsednika suda tiče, mogli da kažemo da na tu funkciju predsednik suda ne može da bude biran ako je stariji od 61 godine i da rešimo ovaj problem koji je nastao, jer se ovde vrši jedan vid diskriminacije. Zašto nekome dozvoliti da bude duže na radnom mestu u odnosu na nekog, a iz iste su branše i bavili su se istim poslom i onda to sve biva u sklopu, zato smo mi ovaj amandman i podneli, one diskusije koje sam imao pre neki dan. Radi se o jednom, manje ili više mekom ili grubom, pritisku na predsednike suda i ja ne mogu da se otmem utisku da nije moglo bar, ako se išlo na ovaj predlog, da nam se da informacija, podatak, koliki je to broj sudija, odnosno predsednika sudova koji mogu da budu zahvaćeni, uslovno rečeno, ovom promenom zakona? Da li je to veliki broj sudija ili je mali broj sudija? Ako je mali broj sudija, onda možemo da dođemo do zaključka da se to pravi posebno prema nekom licu.

Ovo obraćanje ću, po ovom amandmanu, a naravno vidim da on neće biti usvojen, završiti onim što je rekao Konfučije. Malopre smo mi pričali o tim utiscima i uticajima - dašak mirisa prijanja za ruku što daruje ružu. Vi darujete još četiri godine rada pojedinom licu i dašak mirisa ruže ostaće na njegovim rukama. Hvala.

Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su…
(Zoran Živković: Tražio sam reč.)
Potrošili ste vreme, kolega Živkoviću.
(Zoran Živković: Predlagač amandmana.)
Ovo je bio amandman Marijana Rističevića. Sada dolazi na red vaš amandman.
(Zoran Živković: Moj amandman na član 2.)
Nije bilo u sistemu, gospodine Živkoviću.
(Zoran Živković: Pitao sam sekretara. Rekli ste mi da. Da li je tako?)
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Aleksandra Čabraja, narodni poslanik Zoran Živković, narodni poslanik Marinika Tepić, narodni poslanik Đorđe Vukadinović, narodni poslanici poslaničkog kluba SDS, narodni poslanici poslaničkog kluba SRS, narodni poslanici poslaničkog kluba DS i narodni poslanici poslaničkog kluba Dveri.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Dakle, bio sam prijavljen i za amandman koji sam podneo na član 2. Zašto vi to ne vidite? Koji problem imate sa tim?