Bio je nesporazum. Vratiću vam vreme. Bio je na redu amandman gospodina Rističevića.

Ma kakav Rističević. Ja sam imao svoj amandman. Gledajte malo tu opremu koju imate ispred sebe.

No, nije ništa novo. Ne valja ni ovaj član 3. Ovo je jedan besmislen zakon. To je toliko loš zakon da se i Vlada Srbije stidi tog zakona, besramna Vlada Srbije se stidi ovog teksta zakona zato što donosi izmeni koje su potpuno besmislene. Da ima tu nekog smisla verovatno bi se samozvani, najbolji pravnici u istoriji čovečanstva sa Beogradskog, Kragujevačkog i nekih drugih fakulteta već postarali da oni pošalju takav predlog zakona, ali to se nije desilo, i to je stvar jasna od početka.

Neću da se vraćam na član 2, pošto su kolege iz raznih stranaka sa kojima se ponekad nikad ne slažem, sa kojima se nekad retko složim dali istu argumentaciju koju bih dao i ja, tako da podržavam sve što su govorili o tome.

Član 3. koji treba da se obriše, naravno, kao i svi drugi, kaže – da predsednik suda nastavlja sa radom do isteka mandata i da može biti izabran za predsednika suda, još jednom, na mandat od četiri godine. To je znači ta kumulacija mandata koja treba da omogući da dođemo do toga da se ojača funkcija predsednika suda, da se ne bi dešavale gluposti koje se dešavaju inače dosta često.

Prema tome, pozivam vas da to ne uradite, jer potpuno je besmisleno da dužnost ili mandat, kako ko voli bude dupla, jer to neće stvoriti nikakvu sigurnost, ni tom predsedniku suda, ni građanima Srbije. Ovo je bruka za srpski parlament i povucite predlog zakona.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
(Nataša Jovanović: Po Poslovniku.)
Vi ste se javili po Poslovniku? Izvolite.

Gospodine Arsiću, pokazala sam vam Poslovnik i javljam se po članu 27. i članu 158. Vi ili ste dekompenzovani danas ili niste dorasli situaciji da predsedavate sednicom Narodne skupštine. Pratim vaše ponašanje jutros od 10.00 sati i u ovom konkretnom slučaju, ove poslovničke greške koje ste napravili, kriva je gospođa Bulajić, koja je sekretar.

Naime, vi ispred sebe imate tzv. sinopsis koji vam je, vi ste u ovom slučaju danas samo oficijalni spiker, da tako kažem, a pokušavate da glumite nešto što vam Poslovnik ne daje za pravo, celog jutra se narodnim poslanici obraćate, ne samo na nivou koji ne zadovoljava normalnu komunikaciju između ozbiljnih ljudi, a da ne govorim o ozbiljnoj parlamentarnoj debati.

Dakle, vi ste malopre rekli da su na član 3. amandman podneli narodni poslanici iz SRS. Da li je to prof. dr Milovan Bojić, Nataša Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Miljan Damnjanović, Petar Jojić? Ne. Mi nismo podnosioci ovog amandmana, a mogli smo da budemo, ali je vaša obaveza, gospodine Arsiću, jedino ako vam nije mrsko da dalje čitate ili ste umorni, pa sami sebi napravite, odredite pauzu, da pročitate da su to Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Nemanja Šarović i Sreto Perić. Tek onda možemo da nastavimo raspravu o pojedinostima po članu 3. predloga ovako nakaradne izmene zakona. Hvala.

Možda ste u pravu koleginice Jovanović. Međutim, do sada su na ovaj način čitano više amandmana, pa ne znam zašto kada ja predsedavam vi imate afiniteta da reklamirate Poslovnik.
Dobro, u redu, evo nastavićemo kako vi želite sledeći put.
Gospodine Đurišiću. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Ovaj član 3. je, ovako kako je napisan, pravo mesto i mesto na kome je predlagač trebao da napiše ime i prezime onog čoveka ili onih ljudi zbog kojih je ovaj zakon i napisan.

Znači, jasno se ovde govori da predsednici sudova koji su ranije izabrani na mandat od pet godina, imaju pravo sada, ako se ove izmene i dopune Zakona o sudijama usvoje, da završe prvo taj svoj mandat od pet godina, bez obzira koliko godina će imati u trenutku kada im se završi mandat, a onda, ukoliko budu podobni, ukoliko ispune sve zahteve Vlade, predsednika Aleksandra Vučića, biće nagrađeni još jednim mandatom.

Pozivam ponovo predlagača da kaže ime ili imena zbog kojih je ovaj zakon napisan, jer je potpuno jasno, kada pročitate ova tri člana, odnosno prethodna dva i ovaj treći sada, samo fali jedno prazno mesto da je ostavljeno, zbog koga, da se upiše ime, zbog koga se ovaj zakon donosi.

To je najgora stvar kod donošenja ovakvih zakona, a to je manir ponašanja ove vlasti, ta bahatost, to mišljenje i stav da se može sve, da ako imate 126 poslanika koji će da glasaju za bilo šta, da glasaju danas jedno, a sutra potpuno suprotno, da možete da predložite Skupštini bilo šta. Da je bila namera da se poboljša stanje u pravosuđu, da se krene sa rešavanjem tog najvažnijeg problema u društvenom sistemu Srbije, otvorila bi se javna rasprava, struka bi dala svoje mišljenje, političke stranke bi dale svoje mišljenje i došlo bi se ovde sa nekim rešenjem, ne tajno, ne preko noći. Možda se ne bi složili ni sa takvim rešenjem, ali sasvim sigurno ne bi imali ovakav zakon koji preko noći ulazi u Skupštinu, po hitnom postupku, i jasno ovom ovde odredbom koja je dopuna zakona, nije ni izmena postojećeg zakona, produžava se mandat onim odanim predsednicima sudova, odanim Aleksandru Vučiću. Oni će, ako ovaj zakon bude usvojen, biti nagrađeni da završe svoj mandat bez obzira koliko godina sada imaju, da budu izabrani ukoliko dobro služe još jednom, a onda još ko zna koliko puta.

Nisam čuo od predlagača da nisam u pravu kada sam rekao da po ovom zakonu, ovako kako je napisan, lice koje završi dva mandata na mestu predsednika jednog suda, ne može da ode u neki drugi sud i da tamo ponovo obavlja funkciju predsednika suda, u dva mandata, pa onda ne znam ni ja u sledeći i tako do kraja života. Možda ćete doći sa izmenom da i posle smrti će neko da bude predsednik suda, da ni smrt ne prekida funkciju predsednika suda.

Ne preterujte, kolega Đurišiću.

Ne preterujem, ali ništa me ne bi iznenadilo. Kada gledam kako se ovde menjaju zakoni, kako se prilagođavaju određenim ljudima, nemam, verujte, utisak da se tako nešto ne bi desilo.
Još jednom pozivam predlagača da, dok još ima vremena, povuče ovaj štetan zakon ili da prihvati amandmane kojima se brišu ovi članovi, tri člana ovog štetnog zakona i da omogući normalnu raspravu o tome na koji način treba da se reformiše pravosuđe u Srbiji, jer je to ključ koji može da omogući ključne promene u Srbiji i ekonomske i sve druge. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Mislim da je stvar sada više, manje jasna, neću više pozivati predlagača da povuče, on to očigledno neće učiniti.

Mislim da je jasno svakom ko je, iole, polupažljivo pratio ovu debatu da, bez obzira koliko različiti bili ljudi i poslanici iz različitih poslaničkih grupa, da smo se više-manje složili da je reč o lošem predlogu i istovremeno predlogu koji omogućava i doprinosi, ostavlja prostor za dodatnu političku kontrolu i uticaj na rad suda. Pri tome reč je o predlogu koji kao da je pravljen za neka određena lica, odnosno za neke kojima ističe mandat ili neke koji se bliže penziji, pa im treba omogućiti ili još jedan mandat ili da produže posao predsednika suda i nakon odlaska u penziju.

To je loše, to je presedan, i meni je samo žao, završiću vrlo brzo, da ne trošim više vaše vreme i svoje, žao mi je što na ovaj način pada neka vrsta neopravdane sumnje ili senka sumnje, i na mnoge one predsednike sudova i sudije koje časno rade svoj posao i koji će biti sada ovim zakonom izabrani, odnosno reizabrani, a za to nije bilo potrebe. Ako je neko dobro radio svoj posao, ako je neko zaslužan bio tokom svoje karijere i dostojan, onda postoji način da se ta njegova delatnost, njegovo prisustvo u javnom životu, ili njegovo prisustvo u pravosuđu na neki drugi način favorizuje i da se produži.

Ovo prosto pokazuje da su neki ljudi koji vrše funkciju predsednika suda imaju fobiju od odlaska u penziju, ili pak, što je još gore, vlast ima potrebu za njihovim uslugama i zbog toga se pristupa ovom hokus-pokusu od kojeg niko neće imati koristi. Hvala.