Zahvaljujem.
Kada je tema zapošljavanja mladih ljudi u pitanju, najveći problem sa kojim se danas mladi suočavaju jeste to kada završe fakultet ili srednju školu, poslodavac im kaže da ne mogu da budu primljeni, pošto za razgovor za posao je neophodno da imaju neko radno iskustvo. Ovo je predlog kako bi uveli obavezne prakse, u srednjim školama i na fakultetima i na višoj, naravno školama, tako što bi srednjim školama to bilo tri meseca, da ne bi bilo zloupotrebe, a šest meseci za one koji studiraju. Na taj način oni bi imali neko radno iskustvo i bili bi ponovo, tvrdim konkurentniji, čak i u odnosu na svoje vršnjake u regionu. Za taj rad, od tri ili šest meseci, oni bi imali džeparac u vidu toplog obroka, u vidu troškova prevoza, a u istoj toj količini i od poslodavca i od države. Dakle, to ne bi bio ni tako veliki, a ne ni tako beznačajan novac za njih i on bi ih dodatno stimulisao, da na jedan odgovoran i ozbiljan način tu praksu kao ozbiljni i zainteresovani građani, zaista nešto na toj praksi i nauče, steknu neko iskustvo, steknu neko znanje i zaista postanu mnogo vitalniji na tržištu radne snage, nego što su to naši mladi ljudi danas.
Smatram da je ova izmena i dopuna Zakona o radu neophodna da bi se na ovaj način omogućio još jedan podsticaj tim mladim ljudima i njima se prenese poruka da država zaista misli njih i da su nam oni zaista važni.
Imate danas ljude koji osvajaju međunarodna takmičenja, imate mlade ljude koji su iz godine u godinu sve bolji, pre svega u debatama o nauci, u olimpijadama nauke. Matematička gimnazija je proslavljena po tome što medalje iz godine u godinu stižu na našu adresu.
Suština je – hajde da im malo izađemo u susret, a ne samo kada kao pokušate da im date neku stimulaciju time što ih pozovete da dođu na balkon Skupštine grada, pa im onda otkažete u poslednjem trenutku zato što, eto, nisu oni toliko popularni među građanstvom, pa gradonačelnik neće sa njima da se slika, itd. Hajde da im makar na ovaj način pokažemo da nam je zaista kao društvu stalo do njih. Hajde da im pokažemo da su nam oni važni i da na svaki mogući način ovo društvo brine o svojoj, pre svega, budućnosti, da ne bi sutra bili društvo starih, iznemoglih, gunđala, već da zaista ovo društvo bude visprenih, mladih i pametnih ljudi i da se razvijamo u skladu sa onim zemljama koje danas imaju najveće stepene razvoja u svetu. Zahvaljujem.