… u skladu sa članom 109. Opomena se izriče narodnom poslaniku koji upotrebljava psovke i uvredljive izraze. Ja razumem da kada Boško Obradović ovde izađe sa argumentima, ne može da mu poslanik vladajuće stranke odgovori istom merom, ne može da iznese kontra argumente, već je prinuđen da upotrebljava uvredljive izraze, da nas svi ovde etiketirate da govorimo o mržnji i o sličnim negativnim stvarima. Dakle, izvolite, iznesite kontra argumente…

Ne možete se direktno obraćati. Meni se obraćate, povreda Poslovnika.

Poštovana predsedavajuća, poslednjih sat vremena, tačnije od kako je govorio poslanik Boško Obradović, ovde se svi obraćaju njemu lično, pa i vi, optužujući ga …
(Ivan Manojlović: A ti si ga prepoznala?)

Poslaniče, nemojte da dobacujete.

… za govor mržnje bez obrazloženja, ali to je dovoljno. To je sve dozvoljeno, jer kada Boško Obradović izađe sa argumentima zbog čega ova Vlada neće dobro raditi jer je sve po nalogu Aleksandra Vučića odnosno njegovih nalogodavaca iz inostranstva, kada on to iznese, onda vi nemate kontra argumente već imate uvrede, uvredljive izraze, čak mu se uskraćuju i replike. Ako ste toliki junaci …

Hvala poslanice, o junaštvu ćemo drugi put, što se tiče povrede Poslovnika. To je već izašlo iz konteksta povrede Poslovnika. Nije bilo potrebe da bilo kome tadašnji predsedavajući da opomenu. Rečeno mi je da je samo spomenut susret sa određenim poslanikom iz Hrvatskog sabora. Prema tome ne vidim šta je problematično. Pretpostavljam da šef poslaničke grupe stoji …
(Marija Janjušević dobacuje.)
Nemojte mi dobacivati, molim vas. Molim vas, budite dama.
Znači, pretpostavljam da on stoji iza susreta sa hrvatskim poslanikom i ne vidim šta je tu sporno, a nije ni sporno da drugi poslanici govore.
(Marija Janjušević dobacuje.)
Kako ste rekli, kako kojem i još po kojem.
Znači, Poslovnik ne može da bude povređen. U tom slučaju nisam ni izrekla opomenu ni poslanicima koji su replicirali vašem šefu poslaničke, a ni njemu za ono što je izgovorio pre prekida sednice.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da se vratim dnevni red.

Mi razgovaramo o izmenama i dopunama zakona čije je usvajanje preduslov formiranje nove Vlade, ali sfera u kojoj vodimo tu raspravu ne ostavlja ni promil mogućnosti nekome ko je uspeo da ostane normalan u ovoj zemlji da veruje da će se po formiranju te Vlade bilo šta promeniti u ovoj zemlji na bolje u našim međusobnim odnosima.

Gospođo predsednice, rasprava ne može da se vodi samo o formiranju ministarstva za zaštitu životne sredine i ministarstva evropskih integracija, iako o tome imam dosta toga da kažem.

Ova rasprava nas uvodi u raspravu koju očekujemo tokom naredne nedelje i o samoj Vladi. Šta mi mislimo da svojim ponašanjem govorimo ovoj zemlji kada našu koleginicu vi, gospodine Orliću, nazivate političkom starletom zbog toga što je vaš politički neistomišljenik? To je za mene jednako uvredljivo, kao i sve ono što sam imao prilike da čujem kao oblik kritike kandidature Ane Brnabić, a od toga da je sultanija, da je marioneta, da je kandidovana samo zbog toga što vi želite da se dodvorite zapadu, pošto se podrazumeva da su na zapadu svi pederi, a da su u frajeri u Moskvi. Da li na takav način treba da uđemo u sredu u raspravu o Vladi?

Na ulici su ljudi koje smo mi podelili svojom glupošću i nesposobnošću, da im omogućimo da žive onako kako se živi u svetu koji je mnogo normalniji od našeg. Dok mi ovde u Skupštini nekoga žigošemo kao lidera homoseksualnog lobija, na ulici to neko doživljava kao osnovu za nasilje, kog je valjda dosta u ovom našem životu.

Možemo da razgovaramo o Kosovu, možemo da razgovaramo o Evropi, ali ne možemo da pobegnemo od činjenice da mi kao Skupština nemamo odgovor na pitanje - šta ovaj narod hoće? Ja sam juče došao na inauguraciju vašeg predsednika. Nisam njegov politički istomišljenik…

(LJiljana Malušić: Našeg.)

Vašeg, zajedničkog, našeg predsednika, predsednika vaše stranke još uvek. To je moj stav prema ovoj zemlji.

Mislim da je hrvatska predsednica došla zato što je htela nešto da poruči, kao i mnogi drugi. Isto kao što se odavde odlazilo u Zagreb, u Podgoricu, u LJubljanu, u Skoplje. Ja sam to učinio zato što je to bio moj pokušaj, maksimum, koji mogu da dam u ovom trenutku da bi ovo bila normalna zemlja. Prekinite više sa torturom o DOS-u, o starletama. Prekinite da stvarate podele u zemlje koje su već prevelike.

Ako govorimo o ova dva zakona, potrebno nam je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, neophodno. Deset godina sam vodio taj Odbor. Dok su se drugi stranački lideri gurali u odbore za bezbednost, za pravosuđe, Administrativni odbor, ja sam vodio Odbor za zaštitu životne sredine. Dve stotine pedeset crnih tačaka, ekoloških tačaka postoji u Srbiji i nijedna nije posledice globalnog zagrevanja. Sve su direktna mera bede u kojoj mi živimo.

Ovaj grad je poslednji na listi evropskih prestonica po kvalitetu vode. Beogradska kanalizacija, novosadska kanalizacija, smederevska kanalizacija, to je pravo ime za Dunav. Deset godina će nam goreti Vinča. Ne mislim da gori zbog Siniše Malog. Ne mislim ni da gori zbog toga što je Đilas pre njega bio gradonačelnik. Gori zbog toga što 30 godina nismo u stanju da se dogovorimo kako ćemo organizovati život u ovoj zemlji na takav način da možemo da preživimo.

Ministarstvo evropskih integracija, vrlo komplikovano rešenje. Nisam siguran da oni koji ga predlažu znaju koliko je teško realizovati taj posao. Hrvatska je imala ministarstvo evropskih integracija, vodio ga je Mimica, a sada je komesar u Evropskoj komisiji. Puno sam sa njim o tome razgovarao u vremenu u kome sam ja, kao potpredsednik Vlade, radio neke poslove u vezi sa evropskim integracijama.

Mislim da je model koji smo mi imali bio efikasniji. Profesionalne radne grupe u svakom ministarstvu koje realizuju posao u koordinaciji sa svojim ministrom u okviru preuzetih nadležnosti. Ne vidim, pretpostavljam ko će biti

ministar evropskih integracija, bilo bi logično da to bude gospođa Joksimović, kako će ona imati dovoljno autoriteta da u svakom trenutku može efikasnije od Stefanovića da vodi posao evropskih integracija, odnosno tu reformu u okviru MUP-a, od ministarke pravde, od ministra zdravlja i od svih onih drugih ministara koji već sada te poslove rade.

Bojim se da je to jedna titula bez realne moći koja će usporiti, učiniti manje efikasnim posao koji se sada radi. Voleo bih da nisam u pravu. Ako uvodimo ministarstvo evropskih integracija, pa jeste li svesni vi naprednjaci da ne možete u Skupštini 2017. godine dan pošto ste organizovali prijem na koji su došli ljudi iz Bosne, iz čitavog regiona, iz Evrope, ja želim da to bude slika naše zemlje, boriću se za to da na narednim izborima mi pobedimo, pa da vas pozovemo tako, kao što ste vi zvali nas, ali ne možete vi ovde nekoga žigosati zato što je rekao da je u Srebrenici bio genocid. To je presuda Međunarodnog suda. Mi menjamo Ustav.

Mi menjamo Ustav i u okviru tih promena priznajemo, dajemo prednost međunarodnom pravu. Zašto će nam to u ovom vremenu? Za atmosferu u zemlji. Za atmosferu u zemlji su uvek odgovorni i vi i mi. Ali, nivo te odgovornosti nije isti. Morate da imate snagu da nosite i neodmerenu kritiku, i uvredu, da izdržite saplitanje. Zato ste vlast.

Postoje dva načina da se borite sa ovim što smatrate da je neprimereno. Jedan je da ćutite, drugi da demantujete. To nisam izmislio ja. To je bio Kišov odgovor na pitanje kada su ga čerečili zbog „Enciklopedije mrtvih“, proglašavajući ga za falsifikatora. On je rekao – ja sam odlučio da ćutim. Ne znam koliko puta mi je Zoran Đinđić rekao – čoveče, reci im da lažu. Rekoh – bio bih lud kad bi se time bavio.

Zato sam ja sa četvoro dece peder, narkoman, lopov, izdajnik, a 90% parlamenta je u međuvremenu prihvatilo sve one vrednosti zbog kojih me je žigosalo. Katastrofa je da se tako u parlamentu govori.

Da je Saša Janković ovde, ja bih mu rekao da je nedopustivo da neko ko je 10 godina bio Zaštitnik građana tako govori o Ani Brnabić. Rekao bih i Tadiću da je sramota to što je rekao o njoj – marioneta. Koji je to čovek koga je Vučić mogao da predloži a da nije njegova marioneta, da ne dobije taj epitet? Jel teško reći da je to mlada osoba koja ima 42 godine, koja puno rizikuje, koja nema potrebno iskustvo za obavljanje tog posla, to je očigledno, ali, preuzima ga i radi ga?

E, imaćeš našu podršku ako imaš snagu da napraviš razliku između Brisela i Moskve tako što ćeš dati prioritet Briselu, ako imaš snagu da se boriš za mir u ovom regionu tako što ćeš nas približiti NATO-u i iščupati iz tog ludila 90-ih, sećući te gordijeve čvorove, i ako imaš autentičnu snagu da prevazilaziš podele koje postoje među nama. To je stav LDP-a. Jel to politika ili da gledamo ko koga drži za ruku, da se tako omalovažavamo?

Ja nisam istomišljenik Sande Rašković Ivić. Ali, ona je dama, gospođa, svojim političkim uverenjima. Ne možete tako da govorite ovde i da očekujete da mi to slušamo. To nema smisla. Apsolutno.

Ove izmene koje ste predložili, one ne mogu biti stavljene iznad konteksta politike koja treba da se vodi i ne smeju da budu stavljene. Rekli ste da prevazilazite provalije prošlosti. Pa, prevaziđite ih. Nije valjda lakše prevazići provaliju u odnosima sa Hrvatskom, sa Kosovom, sa Bosnom, nego u našim međusobnim odnosima? Čekajte, niko neće misliti da smo normalni. Šta mislite o čoveku koji sređuje svaku drugu kuću osim svoje? To je dijagnoza, to nije politika.

Dajte da uđemo u tu raspravu u sredu na normalan način. Imamo te izmene. Ovo su dve važne izmene. Jedna je ako pogrešite, ako formirate ministarstvo koje nije u stanju da radi taj posao. Govorim vam zato što sam to radio. Slovenci su imali Potočnika koji je bio pregovarač i radne grupe u svakom ministarstvu. Potočnik koordinira ministre, ministri odgovaraju za rad radne grupe u svojim resorima. To je funkcionisalo.

Sada, ne znam kako će to izgledati? Životna sredina je važno ministarstvo. Ali, mi ga imamo, pa onda nestane, pa ga vratimo, pa ga onda opet negde potopimo. Dajte da ova vaša odluka bude presedan u tom smislu što ćete toliko stati iza nje da se niko više neće usuditi da u Srbiji koja je opterećena tako brojnim ekološkim problemima od hira nekoga u Vladi zavisi da li ćemo imati to ministarstvo ili nećemo. Ono nam je neophodno.

Mi smo u tom smislu potpuno devastirana zemlja. Ne zato što to neko želi. Nismo imali novac. To košta. Kada su dolazili ovde ljudi da sa nama razgovaraju, svaki put se sve završavalo na novcu. Biće čist vazduh u Boru kada ugradimo filtere i platimo 300 miliona topionicu. Biće čist vazduh u Obrenovcu kada postavimo sistem za otpepeljavanje, koji isto tako košta. Hajde da vidimo šta ćemo i kako ćemo to da rešimo. Kažem, ovo je presedan. Nikada više srpska Vlada neće biti bez ministarstva za zaštitu životne sredine, a na tom mestu će se naći čovek koji je kredibilan i koji zna taj posao da radi. I to je onda pozitivan iskorak.

Ovo ministarstvo za evropske integracije je priličan rizik i čekamo ovde mandatara da nam objasni šta je on odlučio, kako će izgledati struktura tog ministarstva? Jel se ukidaju radne grupe po drugim ministarstvima? Ako se ukidaju, treba da znate da prekidate kontinuitet koji postoji godinama. Ako se ne ukidaju, onda je to samo jedna titula. Jer, ne može radna grupa u Ministarstvu unutrašnjih poslova da upravlja ministarstvom evropskih integracija. To mora da vodi ministar unutrašnjih poslova. To je jedan od njegovih prioriteta. U pravdi, isto tako. Razgovarajte sa svojom ministarkom, sa Selakovićem, on je to svojevremeno radio.

To je vrlo komplikovano rešenje. Ja lično nisam bio za njega kada se govorilo o mogućnosti formiranja Vlade 2012. godine i uvek kada se spominje LDP, stalno se mi vezujemo za ministarstvo evropskih integracija. Ja sam uvek bio protiv toga, zato što mislim da to u ovako organizovanoj državi nije funkcionalno i operativno. Prosto, ministar je iz druge stranke i već znate kakvi su naši međusobni odnosi – raziđu nam se interesi i tu odmah dolazi do spora i do nekog konflikta. Dakle, sa tim treba ići vrlo oprezno.

Ono što na kraju želim da kažem, ključno pitanje je pitanje naše sposobnosti da mi definišemo šta je ono što želimo kao zemlja. Nisu suprotstavljeni interesi evropske Srbije i borbe za interes našeg naroda na Kosovu. To je laž, to je neistina. Što jača zemlja, sa što više prijatelja, onda je širi prostor za razumevanje. Mi sad imamo sa kim da razgovaramo. Pogledajte u šta se pretvorilo, mi ništa o Kosovu ne znamo, ništa. Sada nas pitaju ambasadori - da li je moguće da Srpska lista glasa za Haradinaja? Pre toga moramo da odgovorimo na jedno pitanje – šta uopšte hoće Srpska lista na Kosovu? Mi nismo dozvolili da se tamo razvija autentična srpska politika, nego pošto smo mi kao Beograd proterani sa Kosova, onda smo se dole vratili kroz Srpsku listu i nastavili da vodimo pseudo beogradsku politiku. Kako se to završilo? Tako što sami na sebe pucamo u izbornoj kampanji. Katastrofa! Nikada više to ne sme da se ponovi.

Nije to samo vaša greška, 2004. godine su pravljene srpske liste, svi Srbi na jednu listu. A politika? Pa, ova politika koja je 1999. godine poražena, pa je mi sada serviramo iz Beograda ispod stola. Bili smo kooperativni, dali smo kvorum kada je Tači izabran za predsednika, a šta smo dobili za uzvrat? Ništa. Dobili smo poruku – baš nas briga za Zajednicu srpskih opština. Dobili smo poruku – napravićemo vojsku. Dobili smo poruku – i bez vas možemo da formiramo vladu.

Dajte da se osvestimo. Potpisali smo Briselski sporazum, ovde je on dobio našu podršku, a neki su ga kritikovali. Dajte da sednemo i da razgovaramo, prošle su četiri godine, šta ovaj parlament misli o tome? Izvinite, ova zemlja ima dignitet. Makar ga ja lično imam. Ako sam nešto podržao, hoću da znam da li to postoji ili ne postoji? Neće valjda Haradinaj iz Prištine da nam kaže da nema ništa od Briselskog sporazuma? Mi to treba da kažemo ako je to tako, i da kažemo – nešto smo potpisali, to ne postoji, kraj priče. Nešto drugo onda stavljamo na sto.

Kada sam razgovarao sa ministrom Dačićem, on mi je rekao – znaš šta, to što ti sada predlažeš, njih više ne interesuje. Ja sam rekao – dajte, stavite na sto naš stav da vas nećemo blokirati u integracijama u međunarodne organizacije, jer nam valjda odgovara da se to Kosovo što više uveže sa svetom. On kaže – njih to više ne interesuje. Pa naravno, pošto su sve već uradili sami. Ušli su u Olimpijski komitet, u UEFA, ući će i u UNESKO. Mi smo vodili unapred izgubljene ratove. Ali, da smo 2008. godine to uradili i stavili na sto, sve bi bilo drugačije. U redu, ne možemo da vratimo izgubljeno vreme, ali ne smemo da ponavljamo izgubljene greške.

Postoji puno tema oko kojih možemo da se sporimo, ali nemojte nikada više da ovde razgovaramo tako da se stidimo kad dođemo kući. Nemojte to da radimo, da neko nekom razbija glavu na ulici zato što je za to dobio argumentaciju u Skupštini. Šta znači to da je stranka lider homoseksualnog lobija? Mi smo dužni da štitimo ustavna prava ljudi, dopadalo nam se to ili ne, i njihovo pravo da protestuju ovde, a ne da im hvatamo kragne i to da ih hvata stranačko obezbeđenje zato što se vodi računa da se ne slika neki policajac. Dovedite policajca u uniformi i on neka pročita zakon i kaže – ponašaj se u skladu sa zakonom.

Isto smo tako dužni tim ljudima da omogućimo da urade sve ono što je u okviru zakona koji smo mi usvojili. Ako to nismo u stanju da uradimo, mi nismo država, ovo nije Skupština, a sve ono što nas prati opisuje nas kao ne neuspešne ljude, nego ljude koji su štetočine. Ima puno prostora za razgovor u sredu. Želim da taj razgovor prođe u drugačijoj atmosferi, ali unapred, LDP neće dozvoliti da se ovde ljudi omalovažavaju na način na koji je to postalo pravilo u našem političkom životu.

Još jedanput, taj DOS koji toliko vadite iz 2003. godine, pa više DOS-a je sa vama nego sa mnom. Zaboravite to, to je istorija. Vidite šta ćete sutra. Sa kime ćete sutra da rešavate problem u Bosni? Sa kim ćete sutra da razgovarate o Kosovu? Sa kim ćete sutra teške ekonomske odluke da donosite? Ako DŽenet Jelen za jedan poen digne kamatnu stopu u Americi, nama će skočiti javni dug za deset milijardi.

Vlast obavezuje, naravno, i naš status opozicije isto tako, ali pošto ste vi vlast, preuzmite tu odgovornost u meri u kojoj mi to ne možemo da uradimo, uspostavite drugačija pravila ponašanja među nama i onda ćemo imati normalne odnose.

Zahvaljujem.
Reč ima predlagač.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, želim da vam se zahvalim, gospodine Jovanoviću, na tome što ste bili na svečanom prijemu povodom izbora Aleksandra Vučića za predsednika Republike. Kao što ste i sami rekli, vi ste time pokazali poštovanje ne samo prema njemu lično, nego i prema svojoj državi.

Slažem se da, na kraju krajeva, predsednik Republike je neposredno nakon stupanja na dužnost rekao da mi u našem društvu moramo da otvorimo dijalog oko brojnih pitanja – i oko onih pitanja oko kojih se slažemo, a i oko onih pitanja oko kojih se ne slažemo. Jedno od tih pitanja oko kojeg se vi i mi ne slažemo, ali ne mislim da je to razlog za neku vrstu političkog građanskog rata, jeste šta se desilo u Srebrenici. Vi imate pravo da mislite da se desio genocid, kao što mi imamo pravo da kažemo da se desio zločin, ali da se nije desio genocid. Zbog toga Čedomir Jovanović ne treba da mrzi mene, kao što verujem da ne mrzi, niti ja treba da zbog toga što on misli da je bio genocid mrzim Čedomira Jovanovića.

Što se tiče ministarstva za evropske integracije, neće biti ukinute, gospodine Jovanoviću, posebne radne grupe koje postoje u ministarstvima, a koje se bave izradom, primenom i implementacijom akcionih planova za priključivanje Srbije Evropskoj uniji. Suština ovog ministarstva je da se napravi jedno krovno ministarstvo koje će sa ostalim resornim ministarstvima da koordinira sve aktivnosti koje se odnose na otvaranje i zatvaranje svih 35 pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom. Dakle, suština je u koordinaciji. Mi smo i do sada imali jednu solidnu koordinaciju, ali je ta koordinacija išla preko kabineta ministarke bez portfelja koja je bila zadužena za evropske integracije i preko Kancelarije za pristupanje Evropskoj uniji.

Mi u SNS smatramo da je i u pravnom i u političkom smislu daleko bolje rešenje da imamo jedno ministarstvo, ministarstvo za evropske integracije koje će da se bavi koordinacijom rada svih ostalih ministarstava i njihovih radnih grupa, a koje se tiču pregovora oko onih tema koje su obuhvaćene sa ovih 35 poglavlja vezano za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

Da li će ministar za evropske integracije imati dovoljno političkog autoriteta, kao što vi kažete, da bi tu koordinaciju obavio sa ministrima koji vode neka druga ministarstva, a koji mogu da budu i iz neke druge partije, a ne iz SNS? Ono što ja mogu da kažem to je da je do sada gospođa Jadranka Joksimović pokazala da apsolutno ima autoritet u vođenju svog kabineta, da je dala ogroman doprinos, zajedno sa Aleksandrom Vučićem, zajedno sa drugim ljudima koji su neposredno bili uključeni u taj proces da bi za nepune dve godine bilo otvoreno deset pregovaračkih poglavlja, a u međuvremenu dva otvorena i zatvorena. Ako gospođa Jadranka Joksimović, kao eminentna politička ličnost, kao neko ko je u predsedništvu SNS, i u novoj vladi bude zadužena za evropske integracije, nemojte uopšte da sumnjate u to da će imati dovoljno autoriteta da obavi koordinaciju sa ostalim ministarstvima u onim delovima njihovog rada koji se tiču pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Ono što želim da naglasim, a čini mi se da sam to propustio, pa me možda zbog toga niste dobro razumeli, SNS, za razliku od nekih drugih koji su do 2012. godine bili na vlasti, nikada nije licitirala datumima i godinama kada Srbija treba da uđe u Evropsku uniju. Mi smo tu praksu imali od 2000. do 2012. godine. Prva godina koja se pominjala kao moguća godina ulaska u Evropsku uniju, a po nekima i vrlo verovatno, bila je 2004. godina. Boris Tadić je 2004. godine rekao da ćemo ući u Evropsku uniju 2007. godine. Godine 2008. rekao je da ćemo u Evropskoj uniji biti sigurno do 2012. godine. Evo, sada je 2017. godina, nismo član Evropske unije. Zbog toga SNS to i ne radi. Dakle, mi ne licitiramo godinama.

Pristupanje Evropskoj uniji je, to vi veoma dobro znate, pregovarački proces. Dakle, u svakom pregovaračkom procesu imate dve strane, ja bih čak rekao da imate tri strane. Imate Evropsku uniju kao međunarodnu organizaciju i instituciju, imate njene organe, imate države članice Evropske unije koje nemaju, to morate da priznate, podjednak stav o svim političkim i ekonomskim pitanjima, od kojih su neka veoma bitna za Srbiju, tu pre svega mislim na pitanje Kosova i Metohije. Dakle, nemojte zaboraviti, pet punopravnih država članica Evropske unije nije priznalo nezavisnost Kosova i Metohije, dakle, ne postoji konsenzus ni unutar same Evropske unije oko Kosova i Metohije. Naravno, treća strana u tim pregovorima je Republika Srbija.

Šta Republika Srbija može? To će pre svega biti delokrug rada ovog ministarstva. Na nama je da obavimo sve one poslove koji su neophodni da bismo mogli da postanemo članovi Evropske unije. Da li ćemo postati članovi Evropske unije i koje godine će to biti? Nadam se da se slažete sa mnom da to ne zavisi samo od Srbije. To zavisi od Evropske unije, to zavisi od raspoloženja i od političkih prilika u svakoj državi članici Evropske unije. Na kraju krajeva, to pokazuje i praksa bivših socijalističkih država koje su ulazile u Evropsku uniju – i Poljske, i Češke, i Mađarske, i Slovačke, i Slovenije, i Rumunije, i Bugarske i Hrvatske. One su ulazile u Evropsku uniju u različitim vremenskim intervalima, u različitim političkim prilikama koje su vladale kako u njihovim zemljama, tako i na nivou Evropske unije.

Takođe, želim da kažem da će zadatak ministarstva za evropske integracije biti ne samo vođenje pregovora sa Evropskom unijom oko punopravnog članstva, ne samo vođenje pregovora oko toga da li smo ispunili sve uslove iz pregovaračkih poglavlja, zadatak ministarstva za evropske integracije biće, mislim da je to jako važno da se naglasi, edukacija građana Srbije o tome koliko je važno i zbog kojih razloga je važno da Srbija postane član Evropske unije.

Edukacija građana, edukacija naših privrednika, naših privrednih društava, naših preduzetnika, oko toga kako se pišu projekti, da biste dobili određena sredstva iz predpristupnih fondova EU, a ta sredstva nisu mala. Mnogi naši ljudi imaju problem sa tim da na kvalitetan način apliciraju kod EU, zato što ne umeju dobro da pišu projekte da bi dobili novac iz predpristupnih fondova EU.

Na kraju krajeva, zadatak ministarstva za evropske integracije, gospodine Jovanoviću, biće i nešto što je preuzeta obaveza ove države. Da li smo mi, u Srpskoj naprednoj stranci, apsolutno zadovoljni sadržinom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU? Nismo.

(Čedomir Jovanović: Nismo ni mi.)

Niste ni vi. Razlika između nas i vas je u tome što ste se vi u to vreme pitali, mi se nismo pitali, ali nema veze.

Dakle, SSP je potpisan, SSP je ratifikovan, SSP je međunarodni ugovor, dakle, obavezuje Republiku Srbiju. Jedno ministarstvo mora da radi na primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa evropskim zajednicama i njihovim državama članicama, kako je puni naziv tog sporazuma, i to će upravo biti, između ostalog, posao ministarstva za evropske integracije.

Kao što znate, Srbija te 2008. godine, u toj jednoj preteranoj želji da što pre postane član EU, ne vodeći računa o domaćim interesima, pre svega ekonomskim, je potpisala, mislim da je to učinio tadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji se čak i hvalio onim penkalom kojim je potpisao SSP 29. aprila 2008. godine, inače u jeku predizborne kampanje, pošto su izbori bili 11. maja. Dakle, mi ćemo imati dosta posla oko primene Sporazuma o stabilizaciju i pridruživanju sa EU u onim delovima tog Sporazuma koji nisu, u ovom trenutku, u potpunosti u skladu sa evropskim, odnosno ekonomskim interesima Republike Srbije. Predsednik Odbora za poljoprivredu, gospodin Marijan Rističević, i svi oni koji se bave poljoprivredom, to veoma dobro razumeju.

Mnoge socijalističke države koje su potpisivale sporazume o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, odnosno sa evropskim zajednicama i njihovim državama članicama, ostavljale su sebi neki prelazni vremenski period kako bi svoja nacionalna zakonodavstva mogla da usklade sa propisima i standardima EU. Nažalost, 2008. godine to nije učinjeno, i evo sada, ovoj Vladi, Vladi koju je vodio Aleksandar Vučić i Vladu koju će verovatno od sledeće srede ili četvrtka da vodi Ana Brnabić, pašće u deo, jedan nimalo jednostavan zadatak. Prvog septembra 2017. godine moramo da nađemo neko rešenje za to da li će stranici moći ili neće moći da kupuju nekretnine u Republici Srbiji, između ostalog i poljoprivredno zemljište. Neko će tim pitanjem morati ozbiljno da se pozabavi i ne samo tim pitanjem, mnogim drugim pitanjima koja su sastavni deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisan, nemojte zameriti ako upotrebim malo težu reč, ali pomalo brzopleto, a koji će morati i koji je već implementiran u Republici Srbiji, pri čemu neki njegovi delovi će, očigledno, morati da dožive određenu modifikaciju, kako to ne bi trpela, odnosno negativne posledice ne bi trpela srpska privreda.

Formiranjem ministarstva za evropske integracije je, inače, praksa skoro svih država bivših socijalističkih zemalja, koje su pristupale EU. Dakle, nismo mi prvi koji smo formirali ministarstvo za evropske integracije. Pre nas to su uradili Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija. U Hrvatskoj se to zvalo, ako se ne varam, Ministarstvo inostranih poslova i evropskih integracija.

Dakle, mi smo preuzeli neka rešenja za koja smo smatrali da su dobra i koja mogu da pomognu državi Srbiji u ovim pregovorima, koji su teški, koji su trnoviti, a koji su za Republiku Srbiju, u nekim delovima, posebno zbog pregovaračkog Poglavlja 35. koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ponekad i veoma bolni. U tom smislu, mislim da ministarstvo za evropske integracije i te kako ima svoga smisla, ne znam ko će biti ministar za evropske integracije, ali ako bude ličnost poput Jadranke Joksimović, jedne veoma obrazovane, hrabre, odlučne i otresite žene, mislim da će to ministarstvo imati dobre rezultate u svome radu.

Na kraju vezano za Kosovo i Metohiju, to je ono po čemu se mi razlikujemo. Vi smatrate, ako grešim vi me ispravite, da treba da postoje dve politike o Kosovu i Metohiju. Jednu politiku koju vodi Vlada, a drugu politiku koju vode Srbi na Kosovu i Metohiji. Pa, za tu politiku se zalaže Aleksandar Jablanović, za tu politiku se zalaže čovek koji je potezao pištolj na svoju braću Srbe, nekoliko dana pred izbore. On misli isto što i vi.

Šta ima Beograd da se pita oko političkog života Srba na Kosovu i Metohiji? Mi treba da se pitamo oko toga. E, tu se mi i vi razlikujemo. Vi kažete Srbi na Kosovu i Metohiji treba da vode neku svoju politiku nezavisno od Beograda, a mi u Srpskoj naprednoj stranici kažemo – Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije, ne samo zato što to piše u Ustavu, nego zato što je to istorijska, duhovna vertikala srpskog naroda i mi smatramo da Srbi na Kosovu i Metohiji svoje interese najbolje mogu da zaštite tako što će da vode zajedničku, jedinstvenu i složnu politiku sa Vladom Republike Srbije.

Izvolite.