Mislim da ste mogli videti u prethodnih pola sata ili sat zapravo kakav je manir i kakav je način funkcionisanja i ovde u Skupštini vladajuće većine. Ja sam se pitao da li je to samo tolerancija predsedavajućeg, uzrok toga što je stvar došla do, zapravo serija replika koja je dopuštena ili im to zapravo odgovara?
Ja sam mislio da je možda samo do bolećivosti ili mekog srca našeg predsedavajućeg, ali zapravo, mislim da je ova serija replika sa gospođom Čomić zbog toga što ih je ona sa jedne strane, kolege iz vladajuće većine stalno podsećala na jednu bolnu istinu ili činjenicu, bar iz njenog ugla, da su oni, ili da ste vi ostvarili ili preuzeli najveći deo tih ideja DOS-a, s tim što ona to gleda optimistički. Ja ne baš tako optimistički, zato sam skloniji onome što je rekao kolega Marko Đurišić.
Vi ste naravno odgovarali, niste hteli ili smeli direktno da je oponirate i meni čitava ta priča, polemika je malo nalik na crnogorsku priču, situaciju gde ste imali Mila Đukanovića koji je preuzeo na neki način i pobedio i sproveo politiku crnogorskih liberala. Na kraju krajeva i uradio to što je uradio sa Crnom Gorom. Govorim a analogiji, ne mislim da je stvar potpuno ista.
Bilo kako bilo, imam utisak da vi obožavate ili kolege iz vladajuće većine da polemišu sa predstavnicima DS, jer onda vade nekada stvarne, nekada malo izmišljene grehe i onda vam oni uzvraćaju. Kažu vam da ste vi zapravo preuzeli njihovu politiku, što je u velikoj meri tačno. S tim, što bih pravde radi rekao da ste vi više preuzeli politiku, što sam rekao i danas pre podne, gospodina Čedomira Jovanovića i zato nije ni čudo što on na neki način podržava ili pokušava da uđe u poziciju da podržava vašu Vladu i vašu većinu.
Bilo kako bilo, Čedomiru Jovanoviću se može mnogo toga zameriti i ja mu zameram, ali ne može se poreći da on ima neki kontinuitet i neku doslednost kao i gospođa Čomić. Plašim se da te doslednosti nema u stavovima vladajuće većine. Ali vi mnogo rađe polemišete sa njima pre svega, a za nevolju i sa nama, sa ovog drugog, uslovno rečeno, nacionalnog dela opozicije da bi ste izbegli zapravo suočavanje sa neprijatno činjenicom, a to je ono što je tema današnjeg dnevnog reda i ono što nas čeka sledeće nedelje, a to je da je vladajuća većina, pre svega SNS dovedena u poziciju da izglasa zakon kojim se uvodi ministarstvo za evrointegracije, i isto tako da sledeće nedelje izabere prvog LGBT ili gej premijera, predsednika Vlade Srbije.
Nemojte se zgražavati nad tom konstatacijom jer je pitanje polnog identiteta i polnog opredeljenja pomenuo i uveo u raspravu upravo gospodin Aleksandar Vučić kada je predstavljao svoju Vladu i kada je predstavljao mandatarku, gospođu Anu Brnabić. Niti sam znao, niti me zanima bilo čije seksualno opredeljenje. Ali je premijer našao shodno da ga lansira. Tada su mnoge od kolega iz vladajuće većine negodovale zbog toga, rekle da im teško pada, da će teško progutati, ali će prihvatiti zbog toga što to predlaže mandatar za predsednika Vlade, gospodin Vučić.
Sada imaju teži problem, još veći zalogaj, da progutaju da tu istu osobu, odnosno gospođu Brnabić izglasaju sutra ili sledeće nedelje za predsednika Vlade. Moji problemi nisu te vrste. Moji problemi su njena biografija i to što smatram da će ona biti, kao što su rekli i mnoge kolege iz javnosti, da će biti neka vrsta marionete i transmisije samo i na kraju krajeva, da njena dosadašnja karijera, politička, odnosno profesionalna, ne ukazuje na taj politički kapacitet da bi mogla da bude predsednik Vlade. Mislim da u to veruje i dobar deo vas. Negde duboko u sebi to mislite. Zato je na kraju krajeva gospodin Vučić imao sastanke sa vašim poslaničkim klubom, da objasni zašto je to dobro i zašto treba tako da bude.
Sada, pošto ne možete da se ljutite na sebe ili neke kolege, gospodin Martinović pogotovo, pošto ne smete da se ljutite ni na svog predsednika, gospodina Vučića, zahvaljujući kojem ste tu gde jeste i koji je nesporivo dobio najviše glasova na predsedničkim izborima, sporim samo kvalitet pobede. Dobio je najviše glasova, ubedljivo i zašto je ta razlika takva kolika jeste, to je pitanje i za moje kolege iz opozicije, zašto su išli u toliko kolona.
Sve je to lepo i krasno, ali iz te činjenice ne proističe da je neko u pravu više, a neko manje. Može i onaj sa 2% da bude u pravu koliko i onaj sa 20% ili onaj sa 50% ili 60%. Problem je doslednosti političke i kontinuiteta. Zato je mnogo lakše ili napadati DOS i grditi neki fantom DOS, ili pak ove izdajnike, kako ih nazivate i kako ih kvalifikujete, ove koji se druže i zajedno nastupaju na mitinzima i ovde u Skupštini sa tim zloglasnim DOS-om. Mislim tu na mene i na moje kolege iz poslaničke grupe i kolege iz Dveri.
Dakle, da smo najgori, nismo mi sada tema. Prosto mi nedostaje sada kolega Rističević sa onim njegovim fotografijama, ugovorima, podacima, itd, ali mislim da je ipak vladajuća većina toliko sazrela da je zaključila da možda nije najprimerenije da im bude promoter i glavni frontmen u trenucima kada izglasavaju ministarstvo za evropske integracije. Ja imam politički problem, nemam personalni problem sa bilo kime ovde, politički problem sa uvođenjem ministarstva za evrointegracije u trenutku kada ste vi, drage kolege, iz vladajuće većine rekli najmanje tri ili četiri puta sada popodne da mi tu idemo bez obzira da li ćemo ući u EU ili nećemo. Mi idemo tim putem, a da li ćemo ući, pa videćemo da li će da nas prime. Pa, šta će nam onda ministarstvo za evropske integracije? Šta će nam onda to ministarstvo? Kažem – a ne pravite ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Na stranu što mi gospodin Martinović, pravde radi, duguje neko izvinjenje za onu prepodnevnu repliku, jer je ono sve što ste govorili i pominjali neke stanove, decu koja studiraju u inostranstvu, penthause po Beču itd, vi ste to govorili neposredno nakon mene, pa bi možda javnost mogla steći utisak da se odnosi na mene, a vi, Bog i ja znamo da nemam nikakve veze sa time. Moja deca su studirala ovde, rade ovde, žive ovde, odlični su i bolji su od mene. Nikakvu imovinu u inostranstvu nemam, tako da ne morate ići u Evropu i EU zbog toga da biste pravnu sigurnost za naše opozicione nekretnine na taj način obezbedili. To je bilo rečeno verovatno u žaru političke borbe, ali kažem, rečeno je posle mene i deluje kao da se odnosi na moj račun, a znate da to nije tačno i nema veze sa istinom.
Bilo kako bilo, što se tiče ministarstva za ekologiju, odnosno za zaštitu životne sredine, podržavam, bez obzira što to povećava broj ministarstava, mislim da to nije loše. Što se tiče ministarstva za evrointegracije, mislim da nema ni političke, ni logičke, ni ljudskog opravdanja, pogotovo s obzirom na to kako i na koji način i vi sami, kako vidimo, ne verujete previše u tu ideju. Hvala.