To je bilo.

Poslanice, neposredno učinjena povreda. Vjerica Radeta je već reklamirala Poslovnik. Ne možete i vi sada reklamirati na neposredno učinjenu povredu.

(Vjerica Radeta: Po drugom osnovu.)

Možete da se uzdržite od kvalifikacija zemno i prizemno. Čemu to vodi sada?

Predsedavajući je prekinuo Aleksandra Martinovića i isključio mu je mikrofon.

Smatrate da ste sada dovoljno izvređali poslanika Martinovića, pa onda da nastavimo dalje.
Što se tiče, molim vas, nemojte to da radite, počeću da kažnjavam, stvarno nema smisla, ovo su zloupotrebe, ali mi dozvolite da odgovorim, vaše kvalifikacije da je neko govorio da li imamo ili nemamo predsednički sistem itd, molim vas da jednako budete osetljivi i na neistine koje je iznosio Miljan Damjanović, govoreći da ne može neki poslanik da predloži izmene Zakona o ministarstvima, nego da je to trebala da uradi Ana Brnabić. Kao što znate, ne može to da uradi tehnička Vlada, niti ministar koji se bavi lokalnom samoupravom u tehničkoj Vladi, niti to može da uradi mandatar. Nije moje da ispravljam diskusiju uvaženog poslanika Miljana Damjanovića, iako nije znao ništa o tome što je govorio, ali je govorio. To je njegovo pravo. Znači, nije vladao materijom uopšte, tako nemojte ni vi da smatrate da je povreda Poslovnika ako Martinović govori o nečemu. Nije on vas lično povredio, vi to znate i sada ćete mene da rešetate. Nije problem. Ja sam žrtva za sve. Izvolite.

Javljam se na osnovu prvog stava člana 107. Zaista je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine i ne radi se o tome što ste vi malo pre govorili Nataši Jovanović, da li neki poslanik poznaje materiju ili ne poznaje. Poslanik može da govori na način na koji misli da treba da govori i ne može snositi posledice za to, ali iznositi neistine je zaista grubo vređanje dostojanstva mene kao narodnog poslanika, a naravno i cele Narodne skupštine.

Moralo se reagovati ne kada se dozvolilo da se iznesu sve one neistine i nije isto ne poznavati zakon i reći meni da sam ja vukla za rukav Aleksandra Vučića da ga nešto molim. To je zaista nešto što je apsolutno nedopustivo. Nisam se ja iznervirala, kao što ste mi rekli malo pre. Nemam razloga da budem nervozna, ali ne želim da mi se kaže nešto što ja ne bih uradila ni u svom najvećem ludilo. Hvala.

Hvala.
Bespredmetno je govoriti. Stav 1. je onaj ako se prethodna poslanica pozvala na čitav član zakona, tako da je to iskorišćeno.
Moliću vas da upotrebim svoje pravo da vodim sednicu i da nastavimo dalje.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kao član poslaničke grupe SPS, pridružujem se podršci usvajanju ovih izmena i dopuna Zakona o ministarstvima, sa konstatacijom da je vrlo korisno da imamo ove izmene i kroz ove izmene dobijemo dva ministarstva, koja su veoma značajna, i preko potrebna za budući rad Vlade, a to je ministarstvo za evropske integracije i ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Srbija je već u dobrom jeku, da tako kažem, i u procesu evrointegracija, već je uzet zamah i dosta toga je već urađeno, i svakako da u takvom jednom procesu koji uzima maha, potrebno je da se ovi poslovi skoncentrišu i studioznije obave u okviru jednog ministrastva, ministarstva za evrointegracije. U tome vidimo pravednost svega ovoga.

Što se tiče ministarstva za zaštitu životne sredine, tu bi i više posvetio pažnju ovom ministarstvu i smatram da je ono veoma, veoma neophodno. Ipak, smatram da ovi poslovi, koji se tiču zaštite životne sredine, su dobro i kvalitetno urađeni u proteklom periodu, u okviru Ministarstva energetike, koje je ranije vodila ministarka Mihajlović.

Takođe, je dosta urađeno i za vreme mandata ministarke Snežane Bogosavljević Bošković, tada je ovaj deo bio pri Ministarstvu za poljoprivredu. Tada, za vreme ministrovanja gospođe Snežane Bogosavljević Bošković, deset zakona je usvojeno iz ove oblasti, vraćen je „Zeleni fond“, od 19 strukturnih projekata značajnih za životnu sredinu, a koji su finansirani sredstvima EU i sufinansirani iz budžeta Republike Srbije, rešeno je i završeno je 16 projekata. Prema tome, i te kako bilo je rezultata iz ove oblasti.

Ipak, smatram, da je jedan iskorak napred učinjen ovim predlogom da se uvede posebno ministarstvo. Mi kao poslanička grupa podržavamo, jer smatramo da u okviru posebnog ministarstva ova pitanja, značajna u najširem smislu, mogu kvalitetnije da se obave.

Životna sredina predstavlja sveobuhvatan resurs za normalno funkcionisanje i budućnost civilizacije. Zapravo, samo u punom kapacitetu i bogatstvu živog sveta i biološke raznovrsnosti čovek kao posebna vrsta može dugoročno da nađe svoj održivi opstanak i budućnost.

Antropotcentristički pristup po kome je čovek apsolutni gospodar prirode, i gospodar nad florom i faunom i nad prirodom, je poguban za čoveka i njegovu budućnost, ali i za opstanak i trajanje života na zemlji.

Takođe, važno je reći da je očuvanje životne sredine globalno pitanje, pitanje broj jedan, par ekselans, koje postaje aktuelno i zbog činjenice da je već dosta negativnog učinjeno od strane čoveka na prirodu i na uslove života, a to znači da je učinio mnogo i protivu sebe.

Inače, u političkom pogledu valja istaći činjenicu da životna sredina predstavlja jednu od najširih i najzahtevnijih oblasti na putu pridruživanja Srbije EU. Zaštiti životne sredine posvećeno je posebno Poglavlje 27, koje podrazumeva harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa osnovnim ciljevima politike životne sredine u EU. Uticaj čoveka na životnu sredinu nikada nije bio intenzivniji, obuhvatniji i dalekosežniji. Budućnost naše planete, što znači ukupan živi svet, kao i sama ljudska civilizacija, praktično zavise od čovekovih međuodnosa sa prirodom.

Danas brojnost svetskog stanovništva, uz rapidno smanjenje zaliha priordnih resursa, nagomilavanje zagađivača, dramatično upozoravaju na ozbiljnost nastalog stanja.

Samo istupanje iz Pariskog sporazuma, nedavno smo to imali prilike da pratimo, svakako zabrinjava i čini se da nema dovoljno svesti, niti promišljanja, o tome koliko je ovo važno.

Mnoga od ovih pitanja bila su predmet rasprave na prvoj konferenciji o zaštiti životne 1972. godine u Stokholmu, koja je značila prekretnicu u odnosu čoveka prema životnoj sredini.

Veoma je važno reći da u globalnim akcijama očuvanja biološke raznovrsnosti razmatra se, ne samo njen fundamentalni značaj, već i njene estetske, kulturne, etičke i duhovne vrednosti za prošlost, sadašnjost i budućnost ljudi i čovečanstva.

Veliki broj naučnika i filozofa se bavi ovim pitanjem. Vredno je pomenuti profesora sa Harvarda, Edvarda Vilsona, koji smatra da postoji značajna psihološka relacija u odnosu na potrebu očuvanja prirode i raznovrsnosti u živom svetu. Najbolji primer za ovo što profesor tvrdi, jesu iskrene misli i reči indijanskog poglavice Sjetla, koji je uputio američkom predsedniku Frenku Pirsu 1854. godine, na ponudu predsednika da se otkupi zemlja Indijanaca na kojoj su oni živeli.

Reći ću i ovo, da, zapravo, čovek u toku svoje evolucije je iznikao i stasao u savršenom skladu biološke raznovrsnosti, što je bio savršen ambijent za njegov evolutivni domet koji je on danas dostigao. Samo u takvom jednom promišljanju, u takvom jednom kontekstu, može se razumeti važnost očuvanja životne sredine, ne za razvoj jedne države i jednog društva, kao što je Srbija, koja je mala zemlja, već i, uopšte, za opstanak života na zemlji.

Iz tog razloga ističem da je ovo veoma značajno, globalno, pitanje, a takođe ću reći svoje mišljenje, to mislim da nije neka velika mudrost, ali mislim da je velika istina, da Evropska zajednica, odnosno unija, kao skup država, ima najrazvijeniju legislativu, odnosno zakonodavstvo u ovoj oblasti, a čini se i sve po potrebi očuvanja životne sredine.

Koliko je to važno, završiću, takođe, jednom izjavom i jednim stavom, i jednom misli, profesora sa Harvarda, profesora Edvarda Vilsona, koje sam i ranije, jednom prilikom u Skupštini ovde istakao, a mislim da je vredno ovde istaći.

On hipotetički kaže – ukoliko bi se planeta Zemlja našla u istraživačkom fokusu biologa sa neke druge planete, ja verujem, kaže on, da bi on posmatrajući i analizirajući nas ovde na zemlji zaključio da je tamo, dakle da je na zemlji dominanta jedna vrsta u srednjoj fazi svog sopstvenog uništenja. Iz tih razloga, svakako je važno produbiti svest o tome koliki je značaj životne sredine, ali u sklopu onoga što je globalni pokret na planu očuvanja životne sredine i zato ovo pitanje, ova tema i ovaj problem u kontekstu izbora nove Vlade zaslužuje svakako da nova Vlada u svom sastavu ima ministarstvo za očuvanje životne sredine. To je još jedan razlog zbog kog će SPS sa puno zadovoljstva glasati za ove izmene i dopune Zakona o ministarstvima.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, treći po redu u ovom petogodišnjem ciklusu i mi smo ovde, na neki način, u svođenju računa za petogodišnju odgovornosti vlasti vaše većine, vaše koalicije koja se nije menjala u ovom periodu, ali očigledno da su se menjali pristupi i da je ta potreba da se tri puta menja Zakon o ministarstvima ili lutanje, ili nedoslednost ili nedovoljno sistema u tom radu.

Nema potrebe da vi nas ubeđujete kako je potrebno uvesti ključne promene kroz ovaj zakon, a to je formiranje novih ministarstava, ministarstvo za zaštitu životne sredine i ministarstvo za evropske integracije. Nema potrebe zbog toga što je koleginica Gordana Čomić već govorila - pa pre tri godine u ovoj istoj Skupštini upravo vama je predložen amandman za formiranje ministarstva za zaštitu životne sredine. Tada ste ga odbili, niste ga prihvatili. Evo, posle tri godine priznajete da ste napravili grešku i izlazite sa novim predlogom, potpuno istim koji smo kao DS i gospođa Gordana Čomić predlagali.

Dakle, to jeste potvrda, jer bih ja voleo da je ova vaša odluka izraz svesti o potrebi rešavanja ključnih stvari u kojima svi mi pojedinci i građani Srbije ne bi smeli da imamo različito mišljenje u svesti i potrebi rešavanja ekoloških problema u Srbiji, jer dišemo isti vazduh, pijemo istu vodu. Dakle, potrebno je naći tačku u kojoj možemo da razgovaramo na jedan civilizovan i pristojan način.

Zaštita životne sredine je odgovornost i očekujem odgovore u tom smislu - imali ste odgovornost, zašto to niste uradili? Mi ćemo odgovoriti – pa dobro, devedesete godine su godine prosperiteta u EU, najvećih evropskih fondova, kada su mogli biti iskorišćeni i kada su zemlje u tranziciji, pre svega centralne i istočne Evrope, koristile te fondove i rešavale ključne civilizacijske problem, propustili smo ih tada. Napravili smo propuste i 2000-ih godina. Pet godina nema ključnih iskoraka, a ja želim da govorim o tome na koji način svi mi možemo kao pojedinci da doprinesemo svesti o tome koliko je potrebno rešavati ovaj problem.

Dakle, imamo Vinču i neke kolege su pominjali - evo gori smetlište, kažu ne deponije, nego smetlište na Vični. Udišemo zajedno taj isti vazduh, svi zajedno imamo taj problem, imaju naša deca, i ne samo Beograd, nego i ostali gradovi koji nemaju rešene komunalne deponije. Dakle, možemo da se složimo oko toga da je to jedan od ključnih izazova – rešiti komunalne deponije, rešiti sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Jer, ako znamo da jedina tri grada na Dunavu u Evropi nemaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, a to su Novi Sad, Beograd i Smederevo, to govori o tome kakav je naš odnos prema vodama, i ne samo prema vodama, nego i zemljištu koje te vode natapaju i onome što se nama kasnije vraća kroz hranu i probleme koje imamo u smislu održivosti čitave nacije i našeg zdravlja nacije.

Dakle, možemo da se složimo oko toga da to jesu teme o kojima treba ozbiljno razgovarati na način da svako od nas da dovoljno doprinosa da bismo to kroz jačanje i kapaciteta lokalnih samouprava, kroz rad ministarstva za zaštitu životne sredine i ministra koji će imati dovoljno snage i dovoljno podrške, ali pre svega kroz potrebno jačanje svesti da su to teme koje nisu samo pitanje zdravlja pojedinaca, nego i moguća razvojna šansa. Dakle, to je prosto moguće uraditi zbog toga što će ta sredstva obezbediti kontinuitet u realizaciji tako važnih kapitalnih projekata koji se ne rade za godinu dana, ne rade se za dve godine, ne rade se za četiri, nego prevazilaze ciklus, demokratski ciklus svake izabrane i lokalne i centralne vlasti.

Na ovakav način, evo imamo dokaze, pet godina je iza vaše vlasti za vaše odgovornosti, kada podvučemo crtu ne možete da se pohvalite rezultatima, onako kako ne mogu da se pohvale ni prethodne vlade, ali mislim da je izuzetno važno preskočiti te cikluse od godinu dana, dve godine, četiri godine i obezbediti kontinuitet u realizaciji projekata, oko čega ne bi smeli da se sporimo. Dakle, toliko na temu ekologije, važnosti za formiranje ministarstva za zaštitu životne sredine.

Koleginica Nataša Vučković je govorila o našim predlozima i razmišljanjima vezanim za ministarstvo za evropske integracije, a ja ću govoriti, pošto nemam puno vremena, govoriću nešto na temu druge važne oblasti koju nosi ovaj Predlog zakona o izmenama Zakona o ministarstvima, a to je prenos nadležnosti u kontroli javnih preduzeća sa Ministarstva privrede na… Dakle, ovde je nama dostavljen predlog da se u delokrugu Ministarstva privrede prenosi odgovornost na Ministarstvo rudarstva i energetike u kontroli javnih preduzeća, pre svega EPS-a i „Srbijagasa“. Tu govorimo o toj vrsti doslednosti u kojoj smo pre tri godine imali izmeštanje te odgovornosti iz Ministarstva finansija na Ministarstvo privrede. Sada sa Ministarstva privrede prelazimo na Ministarstvo za rudarstvo i energetiku i to se radi isključivo o EPS-u i o „Srbijagasu“.

Dakle, niko nije pomenuo argument koji se ovde vidi, a ja bih voleo da predlagač da nešto više detalja vezanih za tu našu odgovornost, posebno u procesu evropskih integracija, za razdvajanje kontrole različitih ministarstava nad operatorima koji se bave infrastrukturom. Dakle, ako govorimo o primeru EPS-a i primeru EMS-a ili „Srbijagasa“ i operatora koji radi distribuciju gasa, mislim da bismo očekivali jedan argumentovaniji odgovor upravo na to pitanje zbog čega se izdvajaju i isključivo odgovornosti za EPS i „Srbijagas“, zbog čega se ta vrsta odgovornosti ne prenosi i vezano za ostala javna preduzeća.

Još jedno važno pitanje je i prenos nadležnosti vezanih za propise za privatno javno partnerstvo, za koncesiju. Sa Ministarstva telekomunikacija, o tome nismo čuli ni reči, se prenosi na Ministarstvo privrede. Dakle, očigledno je da ova pojedinačna rešenja, nedosledna, u proteklih pet godina tri puta menjana sa različitim nadležnostima, očigledno se prilagođavaju potrebama političke koalicije koja pregovara o mogućnosti da da nadležnosti pojedinim ministrima u ovim pregovorima. Dakle, jasno je da je ovo…

Završite molim vas.

Zahvaljujem.