Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka koja glasi – lopovi i prevaranti želeće državne funkcije, a demokratija će im to dati. To je Sokratova izreka. Možete se, gospodine Vlahodinoviću, mrštiti koliko hoćete, to je Sokrata izreka i izgleda da se odnosila, da je čovek bio vidovit, na period u Srbiji od 2000. do 2012. godine.

Cenim kada neko ima hrabrost da mi se suprotstavi kada nisam tu. Tu vrstu mišije hrabrosti sam uvek cenio i ja dozvoljavam da moralne gromade koje su želele da promene nacionalnost da bi se domogle Skupštine, meni iza leđa uvek kažu šta hoće.

Dok god mi govore iza leđa, ja sam jedan korak ispred njih i uvek ću biti. Postoje države koje su bogate, koje imaju zlato, dijamante, plodna polja, dobru klimu, ali su siromašni zato što nisu organizovani, zato što su im vlade loše. Upravo se to dešavalo do 2012. godine.

Da je ova Vlada vladala 2004. godine, siguran sam da ne bi mirno, kao što je to partija gospodina Vlahodinovića, posmatrala martovski pogrom Srba koji je bio biblijskih razmera. Siguran sam u to.

Da je ova Vlada vladala 2006. godine, gotovo sam siguran da se Crna Gora ne bi odvojila i da bi ona danas bila srpska država, makar u zajednici sa ovom srpskom državom. Nažalost, nije vladala ova Vlada, nije bio ovaj Zakon o ministarstvima da da kontinuitet ovoj Vladi, nego su vladale ove druge, Sokratove vlade, koje su samo gledale kako da napune svoje džepove i kako da očerupaju narod što može više, što više da prodaju, pa sam siguran i da 2008. godine, prilikom proglašenja nezavisnosti Kosova, odnosno južne naše Pokrajine Kosova i Metohije, da ova Vlada sigurno to ne bi dozvolila i da te Deklaracije o nezavisnosti ne bi bilo, jer bi ona svojim spoljnim autoritetom i političkim sredstvima to sigurno sprečila.

Da su mnogi ovi koji se pozivaju na Đinđićevu politiku kritikovali ovu Vladu, ja koji sam podržavao Đinđića, mogu da vam kažem da ovi preko, kojih sada nema, nemaju blage veze sa njegovom politikom. Da je kojom srećom danas živ, on bi sigurno bio na ovoj strani, sigurno ne bi bio na strani ovog cirkusa za koji će posle sledećih izbora biti potreban sve manji šator, a za neke bogami biće dovoljan i kišobran. Iza njih nije ostao nijedan ekser ukucan. Ako nema za nešto da se uhvatimo, ono makar znojavu košulju svoju da okačimo da može da se osuši. Ništa radili nisu, osim što su bili mašina za čerupanje naroda.

Ako neko može da Lutriju gurne u minus, a meni je zamereno od tog gospodina da pokazujem neke slike. Ovde su ugovori sa Lutrijom. Znači, neko ne kupuje srećke, to je ta organizacija te Vlade, neko ne kupuje srećke, ali dobija na lutriji. Milionski iznosi i onda gurnu Lutriju u gubitak. Kakvi su bili, oni bi nakovanj pokvarili. Ko može Lutriju da gurne u gubitak 140 miliona, taj može i nakovanj da pokvari.

Meni je zamereno što pokazujem fotografije, ali moram. Ta ljubav između darodavca i srećnog dobitnika traje još uvek. Koliko se ja sećam, tu je srećni dobitnik sa Borisom Tadićem. Mora da evociraju uspomene kako je to lepo bilo dobijati na lutriji, a uopšte ne kupovati srećke.

Ja znam da moj kolega nije ni pokušao da spreči martovski pogrom. Ja znam da moj kolega nije pokušao ni da spreči otcepljenje Crne Gore, odvajanje. Ja znam da nije ni pokušao da spreči nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno tu deklaraciju, kao što znam da nije hteo ni da spreči, valjda je dobio na lutriji, ni potpisivanje SSP, odnosno parafiranje od strane stranke sa kojom je ušao u ovaj parlament. Dakle, taj SSP koji je poguban u tom poljoprivrednom delu, koji je predvideo i prodaju nekretnine strancima, taj SSP je parafiran 2007. godine od strane Vojislava Koštunice, a samo ga je Đelić potpisao 2008. godine.

Čisto da naši gledaoci znaju ko je sve umešan u tu rabotu i ko je pokušao pre svega da proda srpsku zemlju, najverovatnije onu koju su prodavali za tri evra hektar, sto evra hektar, onu koju su 300.000 hektara prodali za 50 miliona evra i za prosečnu cenu prodaja zemlje od 200 evra. Mi postižemo bolju cenu u zakupnini i danas su to oni najgrlatiji koji štite srpske oranice, a vrlo lako su rasprodali 300.000 hektara, a onda se SSP-om predvidelo ono – ne mogu ja da prodam zemlju, ne može gospodin Atlagić, to su male površine, stranci su zainteresovani za velike i konja jaše ko ima. Zemljište je mogao da proda samo neko ko je prethodno pljačkaškom privatizacijom i grabizacijom 300.000 hektara kupio za 50 miliona evra. Bojeći se promena oni su kao tajkuni kroz tu vlast, kroz vlast Vojislava Koštunice, vlast Zorana Živkovića, gospodina Cvetkovića, oni su kroz tu Vladu želeli da što pre kapitalizuju ono što su pljačkom stekli.

Nisu se oni mnogo zadužili. Kažu, 17,1 milijarda. Nije tačno. Zaboravljaju se oni oprosti od Londonskog i Pariskog kluba od pet milijardi, koje su oni ponovo ispunili. Zato izgleda da za vreme Vlade Živkovića i Koštunice nije rastao dug. Jeste rastao. Pet milijardi su nam oprostili, pa je to popunjeno.

Drugo, donatorska podrška je bila četiri koma nešto milijardi, što je devet i po milijardi. Prihodi od privatizacije, gde je prodato sve što nije bilo zakucano za zemlju, ukradeno, bili su 6,7 milijardi. To je suma između 15 i 16 milijardi i onih 17, to je 33 milijardi. Nisu oni nas tako malo koštali kao što žele da prikažu.

Danas se bune zbog dva ministarstva, a oni su imali 25. Bune se zbog zaštite životne sredine. Normalno je izdvojiti zaštitu životne sredine od poljoprivrede, posebno u delu u vremenu koje dolazi, kada će trebati pojačano bavljenje, biti neophodno pojačano bavljenje zaštitom životne sredine da bi se ispunili neki uslovi.

Oko ministarstva za evropske integracije, ja vas pitam da nije tog puta, jedno je put, a drugo je destinacija, da li ćemo mi ući ili nećemo u EU, to će vreme pokazati. Građani su ovoj politici dali podršku više nego referendumsko. Teško neko na referendumu dobije 56% glasova. Ova Vlada nije krila svoje opredeljenje ni prema Rusiji, ni prema EU i zato je predsednički kandidat ovih stranaka dobio 56% glasova. Mislim da je to bolji referendum od referenduma u kome može u jednoj kampanji daleko više građana da se za to opredeli. Razlika između destinacije i puta je velika. Mi da nismo na tom putu, veliko je pitanje da li bi imali 80% pokrivenosti uvoza izvozom prema EU. Prema CEFTA imamo suficit, a prema Rusiji imamo deficit od milijardu dolara.

Veliko je pitanje da li bi Kinezi investirali i neki drugi da nije šansi da svoju robu plasiraju prema EU, da li bi ovim investicijama koji jedini može da donese nove tehnologije i nova radna mesta, da li bi se to desilo da nije tog puta koji treba da nas dovede do destinacije, a ne mora.

Na kraju, da kažem da mi moramo biti složni, ako je to moguće, sloga je pola pobede. Ne verujem u slogu prema onima koji mrze sopstvenu državu, ali pozivam da pokažu makar jedan stepen sloge. Izgubili su najferskije izbore koji su održani posle 2000. godine i verujem, da ukoliko promene stav, da će ih građani više ceniti. Mi moramo biti mudri, posvećeni. Nema u svakoj školjci biser, ali svaku moramo otvoriti. Hvala.

Đorđe Milićević ima reč.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, slažemo se sa vama kada kažete da građani Srbije mogu mirno da spavaju. Ali, evo, neposredno pred laku noć, da kažemo i mi nekoliko reči nakon ove iscrpne i rekao bih i jako dobre rasprave.

Dakle, ponoviću najpre ono što sam rekao tokom rasprave u načelu, a to je da primedbe koje smo čuli i kritike koje smo čuli na račun zakona o kojem danas vodimo raspravu, isključivo i jedino zavise od toga sa kojeg aspekta posmatrate poziciju vlasti, odnosno da li ste vlast ili opozicija, i rekao sam u raspravi u načelu da je to donekle za nas i razumljivo.

Poslanički klub SPS smatra da imamo veoma dobar zakonski predlog, da usvajanjem ovog zakonskog predloga stvaramo jedan dobar temelj koji će omogućiti budućoj Vladi Republike Srbije da sa uspehom realizuje ono što će biti proklamovani ciljevi i načela i koji će biti definisani u ekspozeu mandatara.

Smatramo da imamo funkcionalan i održiv model i da ovaj model treba da bude primenjiv i za neke buduće vlade, a ne da prilikom formiranja i konstituisanja nekih narednih vlada, zakone prilagođavamo aktuelnom političkom trenutku i koalicionim sporazumima.

Bilo je reči o tome da je ovaj zakon rezultat nekakvih političkih dogovora i političke trgovine. Nije ovo nikakva politička proklamacija, ovo je pre svega rezultat realnih potreba kako bi imali efikasniju i bolje uređenu državu, odnosno kako bi ministarstva u okviru Vlade Republike Srbije bolje i efikasnije funkcionisala u interesu Srbije, u interesu građana Srbije.

Socijalistička partija Srbije sa SNS, mi smo i tokom današnje rasprave rekli, ima strateško i dugoročno partnerstvo i rezultati tog partnerstva su vidljivi, i da, mi želimo da produbljujemo odnose sa SNS, jer smatramo da radeći tako, radimo u najboljem interesu naših građana. Ali, sa koalicionim partnerima ne razgovaramo na tom nivou da vlast posmatramo kao kolač koji treba podeliti, i ne pričamo o tome ko će šta da radi, to nije ključno pitanje. Ključno pitanje je šta možemo da uradimo za Srbiju i šta možemo da uradimo u narednom vremenskom periodu za građane Srbije, a imamo dobar osnov, to su istorijski rezultati još uvek aktuelne Vlade Republike Srbije.

Personalna rešenja jesu važna, ali o tome ćemo govoriti kada budemo čuli sastav kabineta i kada budemo čuli ekspoze mandatara. Za nas je najvažnija politika kontinuiteta, za nas je najvažnija politička stabilnost i za nas je najvažnija da Srbija nastavi put napretka, reformi, rasta, razvoja, modernizacije, promena.

Mnogo se govorilo o prošlosti. Dozvolite da, uz dužno poštovanje svih ostalih političkih stranaka, kao stranka koja ima možda najviše političkog iskustva na političkoj sceni Srbije, kažem za SPS - mi smo iz naše prošlosti izvukli pouke, afirmišemo ono što je bilo dobro i izvlačimo pouke iz onoga što nije bilo dobro, što se ne bi moglo reći za neke druge političke partije koje su danas akcenat stavile na prošlost, ali to naravno ostavljamo njima.

Srbija je nezavisna, demokratska i slobodna i kako je neko, jedan od predsedničkih kandidata u pokušaju pre nekoliko dana rekao – niko Srbiji ništa ne otima, demokratija ostvaruje na izborima, a građani su na izborima vrlo jasno rekli da ne žele da se vraćaju u prošlost, da ne žele da se vraćaju u period pljačkaških privatizacija, period kada su ostajali na ulici i bez posla, da žele ono o čemu je danas bilo reči, a to je mir, stabilnost i bolji životni standard.

Videćemo kako će u personalnom smislu izgledati Vlada Republike Srbije u narednom vremenskom periodu, ali ono u šta smo potpuno, a videćemo i sagledati i proklamovane ciljeve i načela kroz ekspoze mandatara, ali ono u šta smo potpuno ubeđeni, neće to biti ni prosrpska ni proruska, ni proevropska, ni proamerička, biće to prosrpska vlada, srpska vlada koja će za prioritet imati, pre svega, Srbiju i interese građana Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima Vladimir Orlić.

Hvala.

Kasno je već dosta i ja neću da dužim. Hoću samo da, kako to red nalaže, najpre zahvalih svima na odličnoj raspravi danas, stvarno odličnoj raspravi, pre svega poslanicima iz poslaničke grupe SNS, ali i našim prijateljima, partnerima iz drugih poslaničkih grupa koji su podržali Predlog zakona.

Bila je izuzetno dobra rasprava i koliko je dobra bila i koliko je dobra argumentacija s naše strane pružena danas, pa mislim da dovoljno govori i situacija u sali u ovom trenutku. Dakle, evo, krajem dana i krajem ove rasprave, ukoliko je to prihvatljivo, ja bih pozvao kolege iz tehnike koji organizuju ovaj prenos da snime malo kako izgleda sala sa one tamo strane, da snime ove prazne klupe, da se vrlo lepo vidi kako su podneli razmenu argumenata sa nama oni koji sami sebe nazivaju kakvom opozicijom.

Ovde je sve kompletno prazno, ne računajući onih par mesta, mada i tu su nešto ućutali i deluju vrlo bledunjavo. A, ovi što su tražili dijalog, svi su zdimili pravo na ona vrata, i to opet ne treba da čudi. Ko god je od građana Srbije pratio tok rasprave danas, mogao je lično da se uveri da su apsolutno poraženi u razmeni argumenata, da je tri, ne tri, četiri predsednika poslaničkih grupa sa te strane sale ovlašćeni predlagač gospodin Martinović doslovce okrenuo naopako i istresao iz cipela. Na njihovom mestu ništa drugo se nije očekivalo nego da zdime iz sale koliko ih noge nose.

Ja ću uz ovu zahvalnost kolegama što su danas obavili izvanredan posao da pružim još tri komentara na upućena pitanja na samom kraju, kao što opet red nalaže.

Prva stvar, što se tiče gospodine Radulovića, ja ga naravno ne pominjem, kao što neki ovde imaju običaj, kad nije tu i ne bih to radio da nije on sam nekih pet puta pominjao prezimena naša, želeći da isprovocira, izazove reakciju, a onda opet, kao i svi ostali, hrabro pobegao. Pošto je već kazao da mu se neki klipovi motaju oko glave, sigurno će i ovaj odgovor videti na klipu.

Dakle, mi ne krijemo da podržavamo ove zakone, nikakve tu zabune nema. Zašto sam ja lično želeo da budem kategorisan među onima koji su bez oznake „za“ ili „protiv“, ne „neopredeljen“, vrlo sam opredeljen, nego bez oznake, to je zato što znam da se on uvek tako izjasni, želeo sam da budemo u istom delu liste govornika, jer sam želeo jedno pitanje da mu postavim. Ne odnosi se na one novce koje je prebacivao svojim poslanicama i njihovim firmama. Ovo je nešto potpuno novo.

Naime, video sam na zvaničnom sajtu onog njegovog udruženja građana, koje je u stvari grupa građana, hoće da se predstavi kao stranka, nema dovoljno potpisa u toj papazjaniji, jedan tekst gde kažu da su taj novac koji su prebacivali u svoje džepove, između ostalog, pored onih grejalica i računara, prebacivali za potrebe hrane i pića za ljude koji rade na društvenim mrežama. Dakle, za potrebe hrane i pića za ljude koji rade na društvenim mrežama.

Hteo sam da ga pitam, pošto se s vremena na vreme pojavi komentar na temu da neki ljudi za sok i sendvič su angažovani na društvenim mrežama, jer su to ovi što su angažovani kod njega. Ako su to ti, da mu čestitam što smo uspeli da ih lociramo najzad posle toliko priče na tu temu.

Druga stvar, prezimenjaku naše koleginice Vlahović, želeo sam da kažem da to što on ne vidi razliku između evropskih integracija i nivoa investicija u određenom društvu, to je nažalost situacija u kojoj ja da pomognem ne mogu. To što neko ne vidi, ne razume, ne shvata, biće stvar koju mora da razreši sam, ali poslednje i ne i najmanje važno, naravno, pošto je reč o licu koje mi je posebno drago, za onog čoveka koji je rešio da pobegne ovih dana od kobnog imena Pernar, odnosno da ga zameni za kodno ime Tuta Bugarin. Želeo sam da kažem da nije uopšte sporno. Mi možemo da razgovaramo o Evropi, ponuda još uvek stoji, čim bude umeo da izgovori tu reč, bez da pogreši.

Što se dugova tiče, mi apsolutno nikome izvan Republike Srbije ne dugujemo ništa, ali opet, pun razumevanja kakav jesam, razumem da neko bude opterećen pitanjem dugova, ukoliko duguje novac, kako beše, profesore Atlagiću, manastiru, uzme novac manastiru da bi otvorio, Hilandaru, u velikom manastiru, da bi otvorio izdavačku kuću, a potroši ga na partiju. Koliko hiljada? Strašno. Pet hiljada evra. Kada o tome razmišlja i time se bavi, sigurno je opterećen dugovima taj pod novim kodnim imenom Tuta Bugarin.

Na samom kraju, pitanje referenduma, dame i gospodo, što se tiče EU, subvencija, investicija, čega god hoćete, što se tiče ama baš svake političke teme, mi smo referendum imali u Srbiji ove godine, 2017. godine na predsedničkim izborima. Rekao je narod Srbije šta misli o različitim političkim pitanjima i tu je rekao da ovo što mi zagovaramo i ovo što mi sa razlogom priznajemo i pohvaljujemo kao dobro, a što je direktna posledica ispravne državotvorne politike Aleksandra Vučića, narod u Srbiji apsolutno većinom apsolutno podržava. Hvala još jednom svima. Nastavljamo u istom ritmu u pojedinostima. Laku noć.

Zahvaljujem.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.
Nastavak sednice raspravom o amandmanima u ponedeljak u deset časova. Hvala vam.