I dalje pozivam da se ne prihvati.
Svašta, stvarno svašta, mi čusmo ovde u prethodnih sat vremena sa one strane sale i pre nego što krene da se bilo ko žali kakve će veze imati obrazloženja, neka se priseti malo šta smo sve to čuli i našta mislim kada kažem – svašta. Ovako, nikakve veze sa ovim predlogom zakona i sa nesporno dobrim rešenjima nema.
Pod jedan – ono pitanje da li su predstavnici evropskih institucija, kako smo mi čuli malopre rekli tvrdo i insistirali da Srbija mora da prizna neku nezavisnost, tzv. nezavisnost Kosova. Ima tu i neznanja i tendencioznog nastupanja. Ali, ako neko nije razumeo Urlike Lunaček i gospodin Šulc, nastupali su sa pozicije evroposlanik, dakle, ne može neko ko predstavlja jednu poslaničku grupu, iznosi svoj politički stav, da bude zamena za evropske institucije i da sada mi kažemo – mišljenje te gospođe, to je mišljenje evropskih institucija i to mora da bude tako.
Nikakve to veze sa realnošću nema. Ako to neko ne razume, možda je to problem koji bi ja mogao da prihvatim, ali meni se čini da ovde, zapravo ne razume suštinu stvari i ne razume o čemu pričam. Da je to tako, zašto bi uopšte postojao bilo kakav dijalog. Ne deluje možda nelogično da bi se o nečemu vodio dijalog, ako je tu sad sve unapred rešeno, kazano i nema više šta da se radi na tu temu.
Naravno da nije tako i nije previše teško izvući i zaključak da nije tako, čim taj dijalog postoji. Mora čovek da se trudi da razmišlja, nekima je to ovde izvanrendan napor. Apsolutno ne može mišljenje evroposlanika da se smatra za mišljenje zvaničnih institucija.
Pričali smo mi ovde mnogo puta, ukazivali na činjenicu da postoje države članica. Neke države članica po tom pitanju misle jedno, neki misle nešto drugo, ali ono što je naš okvir ni na koji način ne ugrožava suverenitet Srbije.
Da, može taj posao da se vodi posle evropskih integracija uspešno, a u isto vreme da se čuva suverenitet. To je pokazala i Vlada formirana 2014. godine i Vlada formirana 2016. godine. To građani vide i razumeju. Ako to ne razume neko ko nije u stanju da prihvati rezultat na nekim izborima, demokratskim izborima i 2014, 2016. i 2017. godine, to je njegov problem, ali stvarno opterećuje i Narodnu skupštinu i naše građane kada tera da njegove isprazne priče mi svaki put dodatno objasnimo. To jeste gubljenje vremena, koliko god se nekome ne sviđa da to čuje, ali dobro nije sporno. Možemo mi da se bavimo tim vremenom.
Pitanje nadležnosti, ode mi sad profesor sa univerziteta koji se u sve i svašta razume, ali mu je izgleda jedina tema i sadržaj Savamala, šta god da je na dnevnom redu, sada na temu ministarstva, juče kada smo pričali o poljoprivedi Savamala, pa Savamala, sutra kada budemo pričali o, ne znam, nuklearnom programu biće opet Savamala, pa Savamala, ali nikakve veze to nema sa nadležnostima predloženog ministarstva za evropske integracije. Kakva je to argumentacija? Da li je mogao da pročita sadržaj predloga zakona, da pročita gde su lepo, precizno objašnjen taj planirani delokrug i nadležnosti ministarstva? Da li je to bilo teško? Mislim da to nije bilo teško, neznanje, lenjost, pa sve zajedno i eto kakav je rezultat.
Pravosuđe dame i gospodo, da li postoji u uređenoj zemlji za koji neki pričaju da bi želeli da bude urađen. Da li postoje nezavisni organi, da li se ti nezavisni organi time bave ili će sada, zamislite sada ovo, nonses opet, reč je o profesoru sa univerziteta, da će sada neko novoosnovano ministarstvo, ministarstvo za evropske integracije da preuzima nadležnosti drugih ministarstava, pa da ono rešava i umesto nezavisnih organa i nezavisnog pravosuđa, gde je to video, kod koga je to čuo, čemu to uče studente, ako ih tome uči ja ne mogu da razumem.
Na temu te vladavine prava bila je u potpunosti na mestu opaska koleginice Tomić. Da li postoji izveštaj Evropske komisije, da li su javno dostupni, da li je na osnovu toga došlo do otvaranja poglavlja u junu, da li je moguće da sada opet bolje od Evropske komisije, šta ona misli ili šta bi trebalo da misli, zna neki narodni poslanik ovde, univerzitetski profesor ili ne. Potpuno besmisleno, potpuno nevažno i kada kaže da to podržava neko sa one strane zato što podržava evropske integracije, a u isto vreme nisam čuo onog profesora da je rekao da podržava bilo amandman, bilo evropske integracije.
LJudi dogovorite se, ja sam pre neki mesec ovde rekao – zvanični sajt, saopštenje te organizacije, koja ne znam šta je, da li je grupa građana, udruženje građana, privatni klub, mladi filatelisti, koji su đavo? Na zvaničnom sajtu te organizacije piše – oni se zalažu za stopiranje evropskih integracija, da se to zamrzne i da se godinu dana na tu temu ništa ne radi. Oni se slože samnom, pristanu, ustanu i kažu – jeste, to je naša politika.
Šta nam kažu danas – mi smo za evropske integracije. Da li jesmo ili nismo? Ili kada ustanu da diskutuju o amandmanu kojim se predlaže da se ministarstvo ne uvede, da li jesu za to ili nisu za to ili je suština samo da nam dodatno objasne koliko se ne razumeju ni u pitanja nadležnosti ministarstva, ni u pitanje zvaničnog predstavljanja u EU i njenim institucijama, ni u pitanje nezavisnosti pravosudnih, a i ostalih organa. Dakle, ministarstvo za evropske integracije, naravno da je postojalo i naravno da postoji. Postoje različiti modeli, negde se zove baš tako, negde je drugačiji aspekt, ali jeste pitanje iste vrste poslova, iste vrste integracija, pre ili nakon sticanje statusa punopravnog članstva.
Postoje takva ministarstva i bave se evropskim poslovima ili evropskim integracijama. Evo, recimo da je najbliži primer Rumunija. Tamo smo imali baš taj naziv. I danas može da se nađe nekoliko primera baš u evropskim zemljama gde postoji neko ko se bavi tim resorom, tim pitanjima i tom problematikom na nivou ministarstva. Sad, čemu uči studente neko ko tvrdi da to ne postoji, da sad nešto mi izmišljamo? Pa, ne bi napredne zemlje u integracijama bile uspešne da nisu te neke dobre modele usvojile i primenjivale. Ne bi Srbija bila uspešna koliko će biti, nemojte uopšte imati sumnje oko toga da nije u stanju da uči, razmišlja i implementira te dobre metode kako bi bila i uspešnija i efikasnija, a opet sve u cilju one koristi za građane Srbije.
Izgleda da o tim građanima Srbije u ovoj sali brinemo samo mi sa ove strane, jer sve ostalo što čuh malopre nikakve veze nema ni sa građanima, ni sa bilo čim, do da neko ovde svoju pesmicu još malo otpeva.
U pravu je kolega Rističević. Ima pitanje iskrenosti i političkog stava mnogo veze sa onim što mi slušamo danas. Jeste, adekvatno je osporiti namere predlagača, npr. postavljajući pitanje – a koji mu je politički stav? Jeste, članstvo u nekim odborima, zastupanje nekog političkog stava javno, ali i tajno, jeste pitanje kredibiliteta predlagača. Na primer, članstvo u Odboru za evropske integracije predstavnika nekih tamo poslaničkih grupa, evo, npr. baš poslaničke grupe Tadićeve i Jeremićeve.
Kakve veze to ima sa ovom pričom da je protiv evropskih integracija? Pa, ima direktno veze. Mi smo u nekoliko navrata svojim ušima slušali da u svojstvu člana odbora, u razgovoru sa evropskim zvaničnicima, taj neko kaže – znate, nisam ja protiv Evrope, ne, ja sam samo malo evroskeptik, samo sam malčice evroskeptik, ali protiv Evrope nisam, a onda nama ovde u sali ili građanima napolju na mitingu ili na konferenciji za štampu priča – ma, nikakva Evropa, ma, sve protiv nje. Čak, šta je bila najnovija varijanta? Skoro sam čuo, nisu više ni evroskeptici, sad su evrorealisti.
