Uvaženi narodni poslanici, želim da koristim vreme poslaničke grupe, naravno, da govorim o amandmanu, ali, na samom početku, da sam sebi i vama postavim jedno pitanje, pošto pripadam poslaničkoj grupi koja je predložila brisanje ovog amandmana, a u sledećem amandmanu predložila amandman vezano za ministarstvo za Kosovo i Metohiju, pošto sam sebi postavljam pitanje – da li ja, koji živim 50 metara od reke Ibra, imam pravo da predlažem takve stvari i da brinem o Kosovu i Metohiji, ili ima neko više koji živi daleko iza Save? Ja mislim da ravnopravno treba da imamo svi to pravo, a ne da budemo na taj način diskriminisani.
Mi zaista smatramo da to ministarstvo treba da se formira ovim novim zakonom. Znamo da predlagač ovog zakona to, naravno, neće prihvatiti i potpuno je jasno zašto neće prihvatiti, ali ne može obrazloženje biti ovo koje čujemo od predlagača, da ćemo mi navodno formiranjem novog ministarstva za Kosovo i Metohiju na neki način priznati nezavisno Kosovo, odreći se te teritorije, itd.
Ta priča bi mogla zaista da pije vodu, da nemamo, nažalost, na drugoj strani, od strane ove vlasti i od strane samog predlagača, činjenicu da mi na prostoru naše Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija podstičemo, pozivamo narod, na silu ga teramo da izlazi na separatističke izbore. I mi, umesto da pravimo naše organe vlasti, naše organe uprave, naša ministarstva, mi na taj način pravimo ministarstva tzv. nezavisnog Kosova i to su činjenice koje niko ne može da ospori. To su žalosne činjenice koje niko ne može da ospori. Koje su činjenice? Naša država i naša vlast traži od naših predstavnika da budu ministri u tim ministarstvima.
Nažalost, ova vlast ne sme od onih prema kojima je preuzela obavezu, da napravi bilo kakav organ uprave države Srbije koji se odnosi na Kosovu i Metohiji, pa samim tim i ovo ministarstvo. To je glavni razlog, a ne ovi izgovori da ćemo mi priznati nezavisno Kosovo na način što ćemo formirati novo ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Kad smo već kod Ministarstva za Kosovo i Metohiju, ovde su iznošene neke paušalne cifre. Gospodine Martinoviću, nikakvih 400 miliona, ne znam šta ste pročitali, ja sam dugo godina predsednik opštine Zubinog Potoka i pratio sam te cifre i kad je bio u pitanju Koordinacioni centar i kada je bilo u pitanju jedno, drugo ministarstvo. Možda ste pročitali negde četiri i po milijarde, da li Samardžićevo ili Bogdanovićevo ministarstvo, ali, radi se o nekih četiri i po milijarde dinara tog budžeta, a ne o 400 miliona.
Bilo bi dobro, zaista, da jednom ozbiljno porazgovaramo o tim ciframa. Nažalost, u ovoj Skupštini se nikada ne nađe vreme da ozbiljno porazgovaramo o tome. Ja bih postavio, recimo, jedno pitanje koje zanima naše stanovništvo dole i zato nam treba ovo ministarstvo – recimo, cifra od milion evra koja je prebačena, naravno u dinarima, opštini Zubin Potok, prošle godine za, navodno, neki turistički objekat na jezeru Gazivode. Taj novac je prebačen opštini Zubin Potok od strane budžeta Republike Srbije, a onda iz opštine Zubin Potok nekoj firmi „Radujko invest“, sve pod izgovorom strogo poverljivo, vojna tajna, itd.
Mi bismo trebali zaista da porazgovaramo o ciframa, i vi ste tu u pravu, ali ne na ovaj način, gde ćemo iznositi neke lažne cifre i praviti neke paralele gde, navodno, nekada nije brinuto o Kosovu i Metohiji, da nije finansirano, a danas se finansira. Nije tačno. Koordinacioni centar, to prvo telo, imalo je šest milijarde dinara, a vi ste rekli, ako se ne varam, pet i nešto milijarde dinara. Dakle, govorite istinu ovde, a nemojte zamajavati javnost. Zahvaljujem se.