Dobro, možda. Izvinite, samo je replika.
Elem, za one malobrojne koji nas slušaju, o onome što se ovde kaže, samo bih odgovorio na primedbu, to je ono što je suvislo, da li imam protiv, što se predlaže ukidanje jednog ministarstva i da se uvodi neko drugo? Ne, naš stav je i da budemo precizni oko toga, mi predlažemo da se ne uvede novo ministarstvo, da se ne podiže Kancelarija za evropske integracije u rang ministarstva iz razloga koje smo naveli i koje ćemo navoditi. Ako to već radite, to nije nikakva …, to je logika, onda kažemo, ako se to ne prihvata razmislite o opciji da se onda digne i Kancelarija za Kosovo i Metohiju u rang ministarstva. O tome se radi.
Prešao sam dva minuta, vi mi dajete više vremena, ali neću dalje da ga trošim. Samo da se razjasnimo zbog kolega koje oko toga imaju neku nedoumicu. Nije protivno biti politički i logički protiv uvođenja jednog novog ministarstva i istovremeno se zalagati da ako se već ono usvoji, da se usvoji i neko drugo.
Dakle, smatramo da je najblaže rečeno potrebno imati paralelizam iako mi ne verujemo u taj paralelizam. Mi ne verujemo da je moguće ići istovremeno ka EU i braniti Kosovo i Metohiju. Nažalost politika ove vlasti to pokazuje da nije moguće. Hajde za utehu, i politika prethodne Vlade je to pokazivala iako su oni takođe govorili o tome kako napreduju na evropskom putu i brane Kosovo. Prosto nije moguće. Imamo ovde gomilu izjava važnih evropskih čelnika koji kažu – na kraju puta Srbija mora priznati Kosovo. To nije rekao neki avanturista, to su rekli važni čelnici EU, najvažnijih zemalja EU, od Martina Šulca, da ne govorim ko je Martin Šulc, Ulrike Lunaček i mnogi, mnogi drugi. Na kraju izlaganja ću to i dokumentovati.
Dakle, prosto to nije moguće. Ako već idemo tim putem, tog paralizma, onda, molim vas, izjednačite i zadržimo isti rang i status Kancelarije za evropske integracije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Ili ih spustite ili ih zajednički dignite. To je logika i to je smisao ovog našeg predloga.
Što se tiče primedbi koje smo čuli na prošlom zasedanju, znate možemo seliti bilo koga, bilo gde. Čuli smo da je gospodin Marko Đurić bio hiljadu puta, ne znam koliko, na Kosovu i Metohiji, pa bio je, a možda je bolje da nije bio. Posle svakog boravka rekao bih, ingerencije države Srbije na Kosovu i Metohiji se smanjuju. Podsetio bih na Briselski sporazum, na stavke Briselskog sporazuma i na činjenicu i time završavam.
Činjenica, do stupanja u mandat ove vlasti, dakle vaše Vlade, Albanci iz južne Mitrovice nisu mogli da dođu u severnu Mitrovicu nenajavljeno, a vrlo često uopšte. Sada, posle pet godina ove vlasti, Srbi ne mogu na Kosovo i Metohiju, ne mogu da pređu administrativni prelaz na KiM bez dozvole prištinskih vlasti. To je između ostalog. Šta je sa bezbednosnim strukturama? Šta je sa pravosudnim sistemom na Kosovu i Metohiji? Sve je to ukinuto draga gospodo i na to smo se obavezali Briselskim sporazumom koji imam ovde za one, pošto javnost to nije mogla da čuje, niti u ovoj sali, niti u ovom domu, a pogotovo ne u javnosti i medijima da pročita, nego samo međusobne diskvalifikacije, klevete i uvrede.
Možemo i mi na taj način, ali želimo između ostalog da očuvamo, koliko je to moguće i nadam se da u tome imamo saveznika u vama ili bi bar trebalo da imamo, koliko-toliko dostojanstvo ovog doma da raspravljamo čak i kada se ne slažemo, da iznosimo argumente. Kolega je izneo neke argumente, rekao je da je naš stav nelogičan, da predlažemo uvođenje novog ministarstva, ukidanje drugog. Ja sam objasnio i pokušao da objasnim zašto mislim da nije.
Na kraju krajeva, ne mislim da je smak sveta imati 19 resora ili ministarstava, daleko od toga, po ugledu na Francusku koja ima 19, ali Mađarska ima osam. Ne znači da je sada Mađarska duplo efikasnija država od Srbije, ali mislim da je vrlo važno da vidimo da ima i drugačije prakse.
U tom smislu, završavam. Nadam se da ćemo u nastavku moći da suočim argumente i po drugim pitanjima. Ali, razmislite o tome da države Srbije na Kosovu danas ima mnogo manje nego pre pet godina i to je vrlo konkretno i vidljivo ovoj vlasti, pored nekih drugih. Hvala.