Hvala.
Reč ima narodna poslanica LJiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Naime, 2008. godine kada je donet Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Republika Srbija je doživela jedan neviđen fijasko. Kako? Tako što su ničim izazvani tada potpisnici, da li nisu znali ili nisu mogli, tek napravili su kardinalnu grešku po Republiku Srbiju. Potpisali su slobodnu liberalizaciju trgovine, što ni dan danas niko ko je ušao u EU nije to uradio. Konkretno, mislim na prodaju zemljišta. Hrvatska je zaštitila svoju zemlju. Masa zemalja, kao Mađarska, Poljska, niko od njih nije dozvolio slobodnu prodaju svoje zemlje, sem Republike Srbije. Danas govorimo o boljitku ovog zakona, o izmenama i promenama, a sa druge strane čujemo negodovanja, kako ništa nismo uradili. Ne da ništa nismo uradili, nego smo jedno 100 puta popravili ovaj nonsens od zakona. Prvo, 2015. godine smo doneli nov zakon i time spasili oko 300 hiljada farmi i 70% ukupno malih proizvođača. Bravo za Vladu Republike Srbije.

Danas donosimo postulate koji se tiču zaštite zemljišta Republike Srbije. Na koji način? Pre svega treba reći da danas govorimo o fizičkim licima, o kupovini od fizičkih lica. Naime, prvo, da bi neko kupio zemljište u Republici Srbiji mora 10 godina bez prestanka da živi u Republici Srbiji. Zatim, mora da tri godine intenzivno obrađuje tu zemlju, da ima mehanizaciju kojom će obrađivati tu zemlju i, na kraju, mora da ima registrovano i poljoprivredno gazdinstvo. Kad ta četiri uslova zadovolji, onda može kupiti tek dva hektara zemlje.

Neko nam spočitava ovde šta se dešava kad pravno lice kupuje zemljište. Prvo, to uopšte nije bio predmet razgovora danas, a drugo, postoje međunarodni ugovori o takvim stvarima, i treće uvek Republika ima preče pravo kupovine, zatim, ne može se kupovati zemlja ako se nalazi blizu vojnih objekata, apsolutno zaštićujemo imovinu Republike Srbije.

Ono što je važno i što treba istaći je da su lokalne samouprave dobile planove po kojima su detaljno odradile te planove, što znači – popisati kompletnu imovinu, konkretno zemljište i predati Republici Srbiji. Na taj način smo dobili od lokalnih samouprava 146.000 hektara koji su prešli iz sive zone u regularnu na Republiku Srbiju. Bravo za Vladu i ministarstva.

Šta treba reći? Spočitavaše nam danas da ne valja zakon, da ne valja ovo, da ne valja ono. Kako ne valja? Ne valja to što je 2008. godine zakone na blanko, znači slobodna liberalizacija trgovine bila, pa je moglo da se kupi u to vreme, i kupljeno je, 300.000 hektara zemljišta po 200 evra, što bi bilo ukupno 50 miliona evra. Gde nestaše te pare, da li je plaćen porez? Zamislite šta se danas dešava, nešto što je kupljeno za 200.000 za 200 evra se preprodaje, 100 i 200 puta više, sramota.

Moram da napomenem da su u periodu od 2008. godine, kada je bilo otpušteno 400.000 radnika, danas je taj broj smanjen, bila je nezaposlenost 27%, danas je 13,5%, namenski su bili urušavani kombinati, usitnjavani, pa je tako nestalo od devedesetih do 2008. godine PKB, ogroman gigant, pa Imlek, pa onda Imes, Frikom, sramota. Danas je PKB pretvoren u Seljačku radnu zadrugu koja se bavi samo primarnom ratarskom i stočarskom proizvodnjom. Nadam se da se ovo nikada više neće ponoviti i SNS ima tu čast i zadovoljstvo da radi, kao i njeni koalicioni partneri, za dobrobit ove zemlje, a ne protiv.

U Danu za glasanje podržaću predlog ovog zakona. Hvala.

Hvala koleginice Malušić.
Povreda Poslovnika, prof. Ševarlić. Izvolite.

Hvala.

Iako podržavam dobar deo diskusije prethodne diskutantkinje, odnosno narodne poslanice, moram da skrenem pažnju po članu 107. da nije tačno da je 2015. godine donet novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu, nego se to zove Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Prema tome, ovo su sada po drugi put izmene i dopuna i zakona koji je važio pre toga.

Ovde je direktorka Uprave za zemljište i vrlo dobro zna kada smo držali javnu raspravu u Savezu poljoprivrednika, inženjera i tehničara. Ovo jeste problem što je Srbija jedina država od svih koje pristupaju EU koja ovo pitanje reguliše izmenama i dopunama, a ne jednim novim zakonom.

Takođe, još jednu napomenu. Pošto je bilo reči da pravna lica koja se osnivaju u Srbiji ne mogu biti obuhvaćena zabranom, nije tačno. Pogledajte zakonodavstvo Austrije, tamo pravna lica koja se osnivaju u Austriji ako su strana pravna lica ili strana fizička lica većinski vlasnik, ne čak jedini, nego i većinski, tretiraju se kao strane firme i ne mogu da uživaju benefite koje uživaju domaće firme. Hvala.

Hvala profesore, mada je ovo bilo više za neku repliku nego što je povreda Poslovnika, pogotovo član 107. kada je u pitanju narušavanje dostojanstva Narodne skupštine.

Ako se iznese netačan podatak da je donet novi zakon, onda je to. Rekao sam da se slažem sa većim delom izlaganja.

Mislim da nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni?
Ne, hvala.
Opet imamo povredu Poslovnika, Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. st. 7. i 8. Ovo je bila zloupotreba povrede Poslovnika. U takvim situacijama se odbija od vremena poslaničke grupe, ne znam da li imaju vremena ili nemaju.

Gospodine predsedavajući, cenim vašu tolerantnost za usnulog člana Odbora za poljoprivredu, koji koristi i vreme za povredu Poslovnika da bi izrekao neku kritiku itd, ali postoji povreda dostojanstva. Dakle, predavanje nam drži usnuli član Odbora koji je iz Projekta STAR, a to ministar zna, dobio 62.000 evra. Trebao je da naštampa 1.000 primeraka svoje studije o zadrugarstvu, a onda je ono propalo njihovo, za 62.000 evra što je primerak 62 evra. Sabrana dela Ive Andrića su 3.400 dinara, a njegov jedan primerak je trebao da košta 8.000 dinara. Nije problem što ga nema, nije rasprodat, mislim nije ni štampan. Hvala.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni?
Ne. Hvala.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministre sa saradnicima, dozvolite da kažem da ste juče i danas izdržali ne samo određene kritike, jer njih nije bilo, nego hvala vam što ste istrpeli određene neistine i uvrede koje su vam juče lično uputili određeni predstavnici političkih stranaka.

Neću mnogo da govorim o ovom zakonu, jer ste vi bolje i stručnije od mene to juče obrazložili, a i danas odgovorili na nepostavljena pitanja. Dozvolite samo u dve rečenice, ove izmene zakona su dobre u datim okvirima, posebno su dobri uslovi koji moraju kumulativno ispuniti građani EU da bi mogli steći poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini. Sa tim se slaže pozicija i opozicija, nijednu primedbu juče ni danas nismo ovde čuli na ove uslove. Gospodine ministre, vi ste svedok tome.

Ono čime sam šokiran od juče, jer sam pročitao sve diskusije jučerašnje, a to je iznetim neistinama u ovom visokom Domu koje su određeni narodni poslanici, čak i predsednici određenih političkih stranaka i grupa izrekli o ovom zakonu i time se priključili neistinama u određenim tabloidima koji vrše, kada je u pitanju i ovaj zakon, svakodnevne medijske napade, kako na Ministarstvo, tako i na predsednika Republike Srbije gospodina Vučića, ministra unutrašnjih dela gospodina Stefanovića, ministra vojnog Aleksandra Vulina i načelnika BIA Bratislava Gašića, a vrlo često i predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković.

Ono što nikad u istoriji ovog parlamenta, kao istoričar pokušao sam da uđem, nije se desilo, a to se desilo ovih dana, da neistinama i lažima nikada u novijoj istoriji od 1805. godine do danas nisu napadnute državne institucije kao što je BIA, kao što je Vojska, lažima i neistinama u određenim tabloidima, i kao što je MUP. To je ono što zabrinjava građane Srbije, a valjda i nas narodne poslanike.

Koje su to neistine juče iznete kada je ovaj zakon u pitanju? Prvo, neistina je da ovim zakonom nisu zaštićena prirodna dobra, jesu i vi ste to odgovorili.

Neistina je da ovaj zakon nije izuzeo restituciju, a jeste, u zakonu to piše. Neistina je treća izrečena ovde da pravna lica mogu biti kupci poljoprivrednog zemljišta, a ne mogu. Neistina je krupna da je Vlada Republike Srbije budžetom planirala budžet 4% rasta BDP za 2017. godinu, a nije, nego 3%. Tražim od gospodina Balše Božovića, koga nema ovde, da se javno izvini, ne nama, nego građanima Srbije, ako je lapsus, a ako ne, neka radi šta god hoće.

Sledeća neistina je da ova Vlada i vaše ministarstvo nisu napravili ništa od sistema navodnjavanja. Žalosno je što su to izrekli predsednici opština i pokrajinski sekretari, a napravili ste jako mnogo, ove godine 50.000 ha zaštitnih sistema za navodnjavanje i to 11 sistema koji će biti u upotrebi sledeće proletnje setve.

Zadnja neistina koju sam registrovao jeste da ste prerađivačko tržište uništili vi, ova i prethodna Vlada, a istina je da je to gospodin Labus uništio kada je proklamovao liberalizaciju trgovine i kada je došlo do masovnog prestanka rada prehrambenih proizvoda.

Ono što je bitno, gospodine predsedavajući, jeste zašto se to radi. Ovo je važno. Određene ličnosti, bilo da su vlasnici, kao što je gospodin Rodić, ili zaposleni u određenim tabloidima, kada je i ovaj zakon u pitanju, lideri nekih opozicionih grupa, kao što su Saša Janković zvani prangija, Saša Radulović zvani kralj stečaja, Boško Obradović zvani lupeti, Dragan Šutanovac zvani grabinovac, ili određeni stručni analitičari, kao što su Đorđe Vukadinović zvani Vlah ili Vlahočević, pojedini glumci kao što su Sergej Trifunović zvani pišanović jer je rekao da će pišati po predsednikovom, Vučićevom grobu i pojedini akademici, kao što je Dušan Teodorović ili pobegović, za dva meseca isteran iz dve stranke, truju građane Republike Srbije neistinama i medijskim napadima do krajnjih granica.

Gospodo narodni poslanici, vi nama prigovarate da nije dozvoljena kritika, a ovo ste zaboravili. Kukajte koliko god hoćete, ali čudno je što su zaboravili profesori univerziteta koji ne znaju da se kritika zasniva na istinitosti iznetih činjenica, a ne na medijskim napadima. Zato je društveno korisna kritika i čak dozvoljena kritika vlasti i deluje lekovito.

(Gordana Čomić: A marksistička kritika?)

Molim vas, dajte umirite, neugodno je, gospođa je, ali vi je umirite.