Potrošeno je, možete proveriti.

Čestitam.

Hvala, i ja vama.
Reč ima Maja Gojković, izvolite.

Zahvaljujem.

Probaću da koristim samo reči koje je moj uvaženi prethodnik koristio.

Predlažem da se ne prihvati amandman zato što je besmislen, mislim citiram samo u kontra argumentima uvaženog poslanika koji je govorio pre mene i koji predstavlja farsu. Znači, to je način komunikacije ovde u parlamentu kada hoćemo da ubedimo kolege poslanike iz drugih poslaničkih grupa da nas podrže. Najbolje je da kažemo da je nešto besmisleno, da je farsa, to je dosta ovako demokratski, to je fino, to je otmeno, kulturno. Možda se birači neki koji su glasali za po nekog sa druge strane naše sale predomisle, pa počnu da glasaju i za nas zato što smo počeli da koristimo ove reči kao argument da se prihvati neki amandman, da je sve besmisleno i da je nešto farsa.

Onda idemo dalje, kako bismo ubedili uvažene poslanike iz drugih poslaničkih grupa, pa počnemo da izmišljamo nešto. Verovatno se ovih dana zbog promene klime loše spava, pa se onda ljudi bude i umišljaju kako je neko dao nalog poslanicima parlamenta Republike Srbije da se javljaju danas za reč i da govore o besmislenim i farsičnim amandmanima poslanika koji su uložili trud da ih napišu na isti način, kao što je i Vlada Republike Srbije uložila trud da promeni odredbe lošeg pregovaranog SSP iz 2008. godine i da spreči prodaju zemlje strancima.

Puno vam hvala, ministre, vi to niste uradili po hitnom postupku. Vaš predlog zakona ste predali krajem jula meseca, tako da od hitnosti postupka nema ovde ni govora, jer sada se nalazimo, koliko ja znam, u 28. avgustu. Prošlo je mesec dana, ako se nekom priviđa da je nešto hitno u mesec dana, onda neka menja odredbe Poslovnika, pa neka zakoni od danas stoje po šest meseci.

Što se tiče ovih nekih, ne znam ni ja čiji su prijatelji, Tompson, pretpostavljam da to nekome nešto znači ovde u sali, meni baš ništa ne znači, ne znam o kome se radi, ali o Badžetu Pacoliju znam. Molim vas, pošto često pojedini poslanici koriste ime i prezime ovog gospodina, Badžeta Pacolija, samo da se utvrdi tačno i da se prikaže parlamentu i građanima Srbije kada je on tačno registrovao firmu u Republici Srbiji, u Beogradu, kada je on počeo da radi u Republici Srbiji, pa onda da prestanemo da pričamo o tome da se Badžet Pacoli pojavio i u poslovnom životu naše države i u političkom životu 2017. godine.

Čini mi se Badžet Pacoli, neću iznositi taj podatak, nego čekam oni kojima su puna usta ovde kako će prijatelji predsednika države, pa onda da vređaju, pa kažu da mu je prijatelj Badžet Pacoli, najednom ovde nešto u našoj državi raditi ili kupovati zemljište. Samo molim da se izvadi registar iz firmi kada je to Badžet Pacoli počeo da obavlja privrednu delatnost u Republici Srbiji i ko je onda bio ministar, ko je bio predsednik države, pa da nastavimo ovu finu besmislenu i farsičnu diskusiju o amandmanu na član 1, a drugi amandman o kome danas raspravljamo. Hvala lepo.

Hvala gospođo Gojković.
Reč ima Vladimir Đurić, izvolite kolega.

Da podsetim građane Srbije, amandmanom se traži da se uvede načelo uzajamnosti, između ostalog i zbog toga da bi građani Republike Srbije bili dovedeni u isti položaj sa građanima Republike Srbije. U Republici Hrvatskoj koja je punopravni član EU strani državljani, čak ni oni koji su državljani država članica EU zemlju kupiti ne mogu.

U Republici Srbiji će stupanjem na snagu ovog zakona pod nekim, istina restriktivnim, ali ipak pod nekim uslovima, građani Republike Hrvatske zemlju moći kupiti. To je predlog vladajuće većine, Vlade Republike Srbije. Ja sam amandmanom tražio da se uvede uzajamnost, ako mi ne možemo kod njih, ne mogu ni oni kod nas. To nije antievropski, to je samo fer, to je u našem interesu.

Zahvaljujem se prethodnoj govornici što je takav amandman nazvala besmislenim i farsičnim. Neka građani to čuju. Mogao sam se prijaviti za povredu Poslovnika, ali nisam, jer ne želim da otimam vreme za izlaganje, iako ko god ovim domom predsedava to uporno radi i gleda kako na sve moguće načine opoziciji da onemogući da govori. I, konačno nije tačno da je zakon u Skupštinu stigao polovinom jula. Predsednica Skupštine bi morala to da zna i da ne govori ono što nije tačno.

Delovodni broj 033202209/17, datum prijema na delovodnom pečatu 14. avgust 2017. godine. Nemam ništa protiv, odmah da se razumemo, zakon je mali, kratak, ima svega četiri člana. Bilo je dovoljno vremena, ali samo ovo govorim istini za volju.

Dakle, kada govorim o hitnosti postupka i vanrednosti sednice, ne zameram da smo zakon dobili nedovoljno na vreme, ili nedovoljno rano, „okej“ je za četiri člana, nije problem, ali radi se o odredbi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je zaključena pre pet godina. Pet godina. Mi raspravljamo o ovome četiri dana pred isteka roka, jer ste tako sprovodili evropske integracije i tako ste doprineli podizanju, nepotrebnom podizanju evroskepticizma u srpskom biračkom telu. I tako sada negujete ksenofobiju i famozni strah od stranaca da će oni doći ovamo i pokupovati svu našu zemlju, a mi ćemo ostati gladni.

Dakle, ovo samo govorim istini za volju, a hvala još jednom na tome što mislite da je amandman farsičan i da je farsično izjednačiti pravni tretman srpskih i hrvatskih državljana u pogledu sticanja prava nepokretnosti uzajamno. Hvala, toliko.

Hvala.
Reč ima Maja Gojković. Izvolite.
(Zoran Krasić: Po kom osnovu?)

Po osnovu što sam poslanik Narodne skupštine Republike Srbije, nadam se do kraja ovog mandata, i da mi neće Zoran Krasić oduzeti to pravo da govorim kao i drugi. Dakle, potpuno u skladu sa Poslovnikom. Kada predsedavajući ili predsednik želi da govori, sedne u klupe, javi se. Od svih sam očekivala da kažu po kom osnovu, osim od uvaženog poslanika koji je tu 27 godina, bez malo.

Četvrtog avgusta je Vlada donela ovaj Predlog zakona. Možda sam pogrešila kada sam rekla kada se pojavio na pisarnici. Znači, hitnost postupka za četiri člana u kojima se pokušava ispraviti loše pregovaran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, manje, više da li je trebalo još jedan dan, dva, tri, pet, možda bih ja to i prihvatila kada bi mi pričali zaista o amandmanima, a ne bi pričali o Tompsonu i Badžetu Pacoliju danas, ili ne bi pričali o tome ko je koju stranku osnovao. Mislim da to građane Srbije trenutno uopšte ne interesuje. Za to postoje izbori, oni izađu pa glasaju, pa Bože moj.

Ali, zaista ne mogu da se složim kada poslanik iz jedne poslaničke grupe ne sluša šefa svoje poslaničke grupe koji je danas ovde sejao strah o mogućnosti da neki loši stranci ovde dođu u ovom zemlju i pokupuju sve.

Dakle, upravo je šef njegove poslaničke grupe govorio o tome kako će ovde doći neki stranci i pokupovati svu našu srpsku zemlju, spakovati u vreće i odneti ih u svoju zemlju i Srbija više neće uopšte postojati. Tako je zvučala diskusija uvaženog šefa poslaničke grupe, poslanika koji se sada ne slaže sa stavom njegovog šefa poslaničke grupe. Dobro. To je dozvoljeno.

Videćemo šta će ti različiti stavovi u budućnosti doneti, verovatno neku političku kakofoniju u okviru te poslaničke grupe.

Ali, ono što sam ja rekla, a što poslanik namerno izvrće ovde, pokušavaju da nas ubedi u to da je potrebno da usvojimo njegov amandman, jer je dobar. To ćemo videti na glasanju, jeste ili nije, reći će većina poslanika.

Namerno je rekao da sam ja, isključivo samo o njegovom amandmanu, rekla da je besmislen i farsičan, a neće da čuje ili namerno izbegava činjenicu da sam ja parafrazirala u stvari diskusiju poslanika, ne vidim da li je još uvek tu, iz prvog reda, koji je rekao da je zakon besmislen, da je farsičan, da je član 2. takav i takav.

Pa, sam ja onda, tačno navodim, rekla – hajde da upotrebim iste reči, jer izgleda da je to dozvoljeno u ovom parlamentu, pa sam rekla da je nešto besmisleno i farsično. Znači, treba dobro slušati, pretpostavljam da je većina ljudi ovde školovana, obrazovana, može da prati nit u izlaganju većine poslanika u parlamentu Republike Srbije, a ne da vadi samo dve ili tri reči iz izlaganja i namerno izvrće.

Da vam kažem, ja glasati za vaš amandman neću, a vi upotrebite neke jače argumente, pa nas možda i pokolebate. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Ja ću se složiti sa koleginicom Gojković da ovo jeste farsično. Inače, kada bi smo usvojili ovako nešto, da građani znaju taj uslov uzajavnosti tzv. mi bi suštinski naše građane doveli u podređeni položaj u odnosu na strance. U tome jeste poenta.

Zato što, ako vi meni danas nađete nekog stranca koji će doći na teritoriji Republike Srbije, u nekoj opštini, recimo Plandište, živeti tu 10 godine, da bi kupio dva hektara zemlje, dajte molim vas, koga vi ovde zavitlavate?

Inače, ovim zakonom se upravo tako nešto stavlja da suštinski stranac, da bi ste ispunili ono u SSP može, a suštinski ne može da kupi zemlju i to jeste poenta.

Što se tiče preduzeća i firmi, kako se nisu bunili kada je Todorić kupovao? Kako im tada hrvatski tajkun nije smetao? Kako to sada im odjednom smeta ako bi došao neko iz bilo koje druge zemlje, ali recimo Todorić im nije smetao, a pokupovao je ovde i kombinate i uzeo poljoprivredno zemljište itd?

Još jednom da ponovimo građanima, može neka strana kompanija da osnuje firmu u Srbiji i to jeste suština da osnuje firmu u Srbiji, to je srpska firma i plaća porez ovde, pa da eventualno ovde kupi. Ali, plašim se zaista, obzirom da je neko do te mere upropastio našu poljoprivredu prethodnih godina, nisam siguran koliko ima zainteresovanih, a voleo bih da ih ima zato što se time pojačava konkurencija. Time se naš proizvođač i poljoprivrednik tera da bolje radi.

Pa kaže, nemojte „Tenis“ da nam dolazi ovde, upropastiće naše proizvođače svinjskog mesa, kao da smo sada imali mnogo jake proizvođače svinjskog mesa pa nam je ne znam koliko, bila cena žive vage. O čemu pričamo mi ljudi ovde?

Ovde se radi samo o tome što pojedinci žele da zaštite interes određenih tajkuna ovde kako bi oni imali monopol i to je suština. Zato što se plaše konkurencije i hajde da pričamo otvoreno. Hvala.