Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih čak bio voljan da podržim ovaj amandman, ali on predviđa samo da udžbenici budu besplatni. I prevoz.

Kolega elektroničar je postao ekonomista, postao je i pravnik, pa govori da je ekspert za ekonomiju. Ona gospođa kod njega, odjednom je preko nekog kursa postala ne znam šta, što je dobro, prekvalifikuju se.

Ali, imamo problem. Znanje se ne stiče samo bubanjem iz udžbenika. Ako su udžbenici besplatni i ako glasam za ovaj amandman, onda strukovnim školama moramo da obezbedimo da strugovi budu besplatni, glodalice, rendisaljke, bušilice. Kao neko ko je išao u mašinsku tehničku školu, mi nismo imali samo udžbenike, sveske i olovke, nego smo imali strugove, rendisaljke, glodalice, aparate za zavarivanje, brusilice, bušilice, itd.

Sve nas to vodi do toga da to neko mora i da plati. Znanje se ne stiče samo bubanjem, a očigledno je da ga je neko stekao tako, već opažanjem, iskustvom, praksom, a praksa se vrši, opet, ne samo pomoću knjiga, gram prakse nekad vredi više nego tovar teorije. Međutim, neko ko je suvi teoretičar, neko priča o dijaspori a iz dijaspore ga najurili ovamo jer nije bio dovoljno kvalitetan, očigledno je da ne poznaje drugu vrstu znanja sem onog gde je samo iskoristio pomalo svoju memoriju, da ima znanje koje je apsolutno neprimenjivo i zbog toga su ga i najurili, ne samo iz dijaspore nego i iz Vlade. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Koristim vreme ovlašćenog predlagača.

Ovo nas neće sprečiti da govorimo o amandmanu. Znači, bilo kakve uvrede, zaista me ne interesuju. Ja sam inženjer elektrotehnike i radio sam u „Simensu“, tako da nemam nikakve potrebe da branim ni svoje znanje, ni svoju karijeru.

Da pročitam, ovde, u samom amandmanu, kaže se: „Republika Srbija je dužna da obezbedi sredstva za opremu za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje za sve korisnike, i to posebno, ali ne i isključivo za udžbenike, sveske, olovke i računare“. Znači, tu spadaju i strugovi i sva ostala sredstva potrebna u stručnim i srednjim školama, tako da to mora da bude na teret budžeta.

Argumentacija mi nije jasna. Ova vređanja su mi jasna, ali argumentacija da obrazovanje ne postane besplatno, to mi je potpuno nejasno.

Da ponovim još jednom – 0,2%, 0,3% budžeta Republike Srbije je potrebno da se nabave svi udžbenici. Pola iznosa koje „Er Srbija“ dobija kao subvenciju. Znači, ovo je moguće. Za svu decu u Beogradu cena udžbenika u osnovnim školama košta manje nego jarboli.

Za svu decu u srednjim školama u Beogradu, cena udžbenika košta manje nego fontana.

Znači, dosta reči i dosta uvreda. Na dela, gospodo. Prihvatite ili ovaj amandman ili jedan član koji je sličan ovome. Hvala.

Po amandmanu, najpre narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hajde još koju reč, kada izgleda nije bilo dovoljno, lepo, jasno, srpski.

Ne znam na kakve konkretno računare je mislio, ali ih je očigledno zaboravio. Ne može 560 hiljada puta cena desk-topa, lap-topa, da ispadne 56 miliona evra, nemoguće. Onaj koji je to računao, nešto nije dobro uradio. Sada džabe ja ovde pričam da se to ne slaže. Prošli put smo imali omašku od strane istog lica u nekoj tamo matematici za celu milijardu, pa opet nije vredelo da se čoveku lepo objasni. To tako ne ide. Valjda je normalno da ne može ovakva materija ovako navrat-nanos napisanim amadmanom i da je ovo ovde zaista postavljeno samo zato što neko želi sebi da obezbedi prostora za priču i da nagovori da su, ali ne samo govori, dokazuje svojim ličnim primerom da su reči bar-badava jeftine.

Ne treba da se bavimo ovim, jer šta god da je mislio, da vam kažem, gospodine ministre, zaboraviću. Kako je zaboravio ove računare, tako je zaboravio svoje stavove. Malo čas spomenu Železaru, čovek koji je predlagao da se ta Železara zatvori, to mu je bilo rešenje za taj problem. Sada ne može nikako da se seti. Podsećamo ga mi, s vremena na vreme, čitamo mu izjavu, ali nekako mu ne dopire do memorije. Pošto pominje „Er Srbiju“, isti čovek, da znate vi, gospodine ministre i ljudi koji ovo gledaju, ima li reči hvale za model primenjen u „Er Srbiji“, pa je i to zaboravio? Isti čovek, gospodine ministre, da čujete i vi i javnost, a mi ga podsećamo uredno, jer imamo izjavu.

Govorio je da su subvencije dobra i korisna stvar, a onda je zaboravio da je imao te i takve stavove. Tako će zaboraviti i svoje greške danas, tako će zaboraviti i sve ove prazne priče, zaista potpuno prazne priče kojima maltretira Skupštinu i građane. Ostaće jedna stvar koju će morati da objasni do kraja ove sednice, nećemo mu dati da zaboravi, zašto traži više školarine, ako hoće da sve bude besplatno i svima bude dostupno? Ako ne može da nađe odgovor sam, neka pita svog zamenika koji je to izneo i onako ponosno kao stav obrazlagao. Zašto traži više školarine i zašto limitira ljudima pravo da se obrazuju i usavršavaju, ako smatra da svakome treba da bude sve apsolutno omogućeno i besplatno? To da odgovori, pa ćemo onda da pričamo i o glasanju i o onom zvonu koje mu i dalje zvoni, verovatno zbog onih 1,4% glasova na izborima. Inače, da znate i vi, gospodine ministre, to javnost već zna. To vam je manje nego što je bilo nevažećih listića. To je to.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodna poslanica Maja Gojković. Izvolite.

Hvala.

Već duže vreme slušamo o pokušaju obrazloženja poslanika Saše Radulović i pokušaju ubeđivanja poslanika parlamenta Srbije da usvojimo ovaj njegov amandman i sve bi to bilo u redu da obrazloženje ne sadrži određene nelogičnosti, odnosno iz svake njegove reči, ne da se osećaju nelogičnosti, nego čista demagogija, prazne reči koje nisu pokrivene delima ni onda kada je to mogao da uradi, ali ni tada kada je u poslaničkoj grupi koja ga podržava, pretpostavljam da ga podržavaju i u ovom amandmanu, nema poslanika koji se zalažu za nešto potpuno suprotno od onoga što on demagoški ovde govori.

Vrlo je lako danas u 2017. godini u Srbiji govoriti o nečemu da će sve biti besplatno, mi ćemo sve deliti besplatno, udžbenike, uniforme, proleće će biti stalno, nećemo imati ni jesen, ni zimu, ni leto, ići ćemo besplatno u pozorište, plivaćemo, igraćemo se po ceo dan, a stvarnost je nešto potpuno drugačija. Ni ti ljudi koji vas danas slušaju, sigurno ne podržavaju tako nešto što vi kažete, jer znaju da je to danas u Srbiji nemoguće.

Ono što meni najviše smeta, ja vas ne mogu podržati, uz najbolju svoju želju. Evo, slušala sam sat vremena koliko se vi trudite da ubedite Srbiju da treba da glasa za vas zbog ovog amandmana, jer ćete nešto deliti besplatno, a to je svakako zato što vi sedite ovde pored Dušana Pavlovića, pa ga pitajte za šta se on zalagao 2013. godine, a to je povećanje školarine i za šta se zalagao pre neki dan, jer sam pažljivo slušala poslanicu Vjericu Radetu, koja očigledno ima vremena, pa prati šta on piše na blogovima ili društvenim mrežama, na nekom tviteru, ne znam, nisam je dobro razumela, nisam stručnjak za to, nećete mi zameriti, gde se ponovo zalaže za povećanje školarine i posle dva dana vi sedite pored njega i kažete – hoću sve besplatno.

Drugo, zašto mi ne možemo da vas podržimo, ne može niko ovde u sali da vas podrži, zato jer vi tražite da se ukine „Er Srbija“, pa čekajte, tamo su neki ljudi zaposleni kao piloti, kao tehničari, stjuardese, itd, koji su roditelji te dece, čiji će mama i tata izgubiti posao, a oni će imati bukvar besplatan. Fenomenalna ideja, fantastična. Ovo još davno nisam čula, ali vi ste 2013. godine bili ministar privrede, pa onda član partije, Dušan Pavlović je bio protiv vas, jer je on tražio da se povećaju školarine, a vi ste tražili da se uvedu subvencije i da se pomogne našoj privredi. Pa kako čovek da vam veruje? Ne znam, potpuno sam zbunjena. Želim da vas podržim, ali ne znam kako da pomognem roditeljima koje ćete ostaviti bez posla. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Vreme poslaničke grupe.

Svi ovi napadi, sve ovo o meni, zaista neće me skrenuti sa ove suštine. Znači, izmišljati stvari koje ne postoje, koje se nikad nisu desile, ja sam ukinuo subvencije, pogledajte budžet za 2014. godinu, bilo je nula subvencija. Niko ne govori o ukidanju „Er Srbije“, nego govori o tome da se uvede red. Ovo kako se sada radi i davati subvencije preko 40 miliona evra godišnje, govori o neodgovornosti vlasti.

Onda dolazimo do ove ključne stvari. Da bi se nabavili svi udžbenici, za svu decu, osnovnih i srednjih škola i da bi išao ovaj sistem pozajmljivanja, to godišnje košta pola subvencije za „Er Srbiju“.

Kada govorimo o Železari, a nije mi padalo napamet da ukinem bilo šta, govorili smo o uvođenju reda. Umesto uvođenja reda, ličnih karata, popisa imovine i svih tih stvari, šta se desilo? Dovođeni su neki čudotvorci iz Slovačke, odakle već, koji će, kao, tu da vode Železaru. Hop, gubici 270 miliona evra za dve godine. To vam je, dragi građani, dovoljno za 10 godina nabavke udžbenika za svu decu svih osnovnih i srednjih škola. To košta 0,2-0,3 posto budžeta.

Naravno, u svemu ovome govore se stvari koje jednostavno nisu istina, a to je da nema para. Novca ima, samo se troši na stvari na koje ne bi trebalo da se troše, a ne troši se na stvari koje su bitne za sve građane, pa se onda ne troši na udžbenike, nego se baca novac na subvencije, kojekakvim stranim investitorima. Onda sedimo ovde, umesto da govorimo o suštini, gledamo kako da se napadne opozicija, kako ja da se napadnem, da vam kažem. Neka je sve to istina, usvojite amandman. Svojim rečima ga napišite. Nemojte da obmanjujete građane, jer nabavka svih udžbenika, ponoviću, košta 0,2% do 0,3% budžeta Republike Srbije, a to je pola iznosa od subvencije koje „Er Srbija“ dobija svake godine. To je jedna desetina neodgovornog gubitka koji je napravljen u Železari u 2014-2015. godini.

Ovo je moguće. Dosta retorike, dosta napada, dosta priče o svemu i svačemu. Evo vam prilike da uradite nešto, građani vas gledaju. Hvala.