Zahvaljujem.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Amandman koji se posle člana 5. dodaje član 5a, podneo je narodni poslanik Saša Radulović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.

Ovde se nauči mnogo o retorici, pa čujemo od vladajuće većine jedan početak koji bih ja mogao da iskoristim sada i da kažem da velika mržnja koju vladajuća većina oseća prema opoziciji ne bih trebala da je spreči da urade nešto što je u interesu građana Republike Srbije, jer ovo je retorika koju ste iskoristili, zar ne?

Na ovakav način, naravno ne bih trebalo da razgovaramo. Činjenica jeste da smo ovde predložili mnogo stvari. Između ostalog je predloženo, na primer da se ograniči broj učenika po odeljenju, tako da maksimalno odeljenje u osnovnim i srednjim školama može da ima 20 učenika. To je jedan od faktora koji možemo da utičemo na kvalitet obrazovanja.

To je član koji je predložen, koristiću ovu argumentaciju, ovo je u interesu svih građana. Zbog čega onda vladajuća većina ne podržava ovo? Da li je u pitanju samo mržnja prema opoziciji kada o ovome govorimo?

Ovo su neke stvari gde nije bitno samo opredeliti sredstva za nešto, nego je i bitno raditi na kvalitetu i na pokazateljima kvaliteta obrazovanja ljudi koji dobijaju. Složićemo se svi da učionice u kojima, a to je posebno u Beogradu slučaj da ima 30-32 učenika, jednostavno ne možete da dođete do kvalitetne nastave.

Prema tome, sa ovakvim jednim amandmanom država bi trebala da obezbedi dovoljna sredstva da deca uče u odeljenjima koji imaju razumnu veličinu.

Isto tako, u predškolskim ustanovama trebalo bi ograničiti broj dece po grupi po vaspitaču koji vodi tu grupu, ne bi li takođe, ta deca u predškolskim ustanovama dobili kvalitetno obrazovanje. Hvala.

Pozivam da se ne prihvati, baš kao malo pre i naravno da to što predlagač amandmana ne uviđa nikakvu razliku između, kako je rekao mržnje i sopstvene neozbiljnosti, odnosno problema sa matematikom, to nije razlog da mi ovo podržimo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Saša Radulović, ali prvo Marijan Rističević.
(Saša Radulović: Kako?)
Prijavio se pre vas.
(Saša Radulović: Što mene pitate?)
Da bih znao da li niste tražili repliku.
(Saša Radulović: Sad svakoga pitate.)
Kolega Raduloviću, da ste tražili pravo na repliku, mogu da prihvatim ili da odbijem, ali prvo moram da vas pitam.
Saša Radulović: Da li svaki put pitate?)
Zato što vas ne mrzim, to vas pitam.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam ništa protiv da pomenuti gospodin govori pre mene. Bojim se da je on pomešao. Član 5. ne govori o broju učenika. Da li sam ja pogrešio? Po ovome, 5a, on je predložio da obrazovanje bude to, to i to, nigde se ne govori o broju učenika.

Kaže – matematički dokaz u izbornoj krađi. Imali smo sva pokrivena biračka mesta, krađe nije bilo. Isti čovek, neverovatno.

Broj dva, jedan traži da se školarina poveća, ovi iz grupe nikad im dosta nije bilo, drugi traže da školarina bude besplatna. Jedan kolega rasulović, kaže – ja sam protiv subvencija. Onda, list „Blic“ kaže – sigurno je da u ovoj 2014. godini nećemo ići na ukidanje subvencija za investitore koji otvaraju nova radna mesta, otkriva za „Blic“ gospodin rasulović.

Kolega Rističeviću, kakve to veze ima sa amandmanom?

Ima. Govorim da je, kako je pomešao ovo, visoku školarinu, povećati školarinu, skinuti školarinu. Besplatno školovanje, subvencije da se uvedu, da se ne uvedu, bilo je izborne krađe, nije bilo izborne krađe, kaže isti čovek, po amandmanu kaže besplatno obrazovanje izađe i obrazlože koliko u odeljenju treba da bude učenika. Ili je muzičar ili nije muzičar. Ako je muzičar, neka ide da svira. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Saša Radulović.

Mislim da građani mogu jako lepo da vide kako izgleda kada poslanici vladajuće većine hoće da pobegnu od rasprave i kako pokreću razno-razne teme i puštaju razne neistine, samo da ne bi govorili o onome što je stvarno tačka dnevnog reda.

Evo, da vam kažem, ovaj član koji predlažem, to je član 5a. i tu ima jedan stav koji kaže – odeljenje u osnovnim ili srednjim školama može da ima maksimalno 20 učenika. Tako da, prethodni govornik očigledno nije govorio istinu. Oni bi da ne diskutujemo o ovome. Oni bi da diskutujemo o svim ovim stvarima koje podmeću, ova neka izmišljanja. Ako hoćete da vidite, recimo, za subvencije stranim investitorima, dovoljno je da pogledate budžet Republike Srbije za 2014. godinu koji sam ja predložio, budžet Ministarstva privrede, za koji su oni svi zajedno glasali, jer tad im je zvonce tako govorilo, i tim budžetom su ukinute subvencije svim stranim investitorima. Uvođen je red u Srbiji.

Prema tome, to je ono o čemu govorim. Da bi se uvele sve ove stvari u Republiku Srbiju, i besplatni udžbenici i prevoz za svu decu, i to da se obezbedi maksimalan broj učenika po odeljenju, sve to može da se plati, jer novca u budžetu ima. Problem je što se taj novac troši na pogrešne stvari. Troši se na bacanje novca, u različitim subvencijama, stranim investitorima, na korupciju, na svašta nešto.

Kada sam pokušao da uvedem red, to je zaustavljeno i zbog toga sam i podneo ostavku.

Prema tome, da ne bi pobegli od suštine, građani treba da znaju. Suština je da amandman 5a. predlaže i besplatne udžbenike za svu decu, u svim osnovnim i srednjim školama, predlaže, takođe, da se ograniči broj učenika po odeljenju, predlaže mnoge stvari koje trebaju svim roditeljima. Ovo je samo jeftin pokušaj da se pobegne od suštine.

Gospodo, vreme reči je isteklo. Dajte dela malo, imate amandman.

Zahvaljujem, kolega Raduloviću, isteklo je vaših dva minuta.
Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.