Hvala. Srđan Nogo.

Povreda Poslovnika. Znači, ja sam se javio odmah po završetku mog izlaganja. Član 106, stav 3, - za vreme govora narodnih poslanika nije dozvoljeno dobacivanje.

Toliki je bio žamor u sali, gospođo predsedavajuća da nisam sam sebe jedva čuo, nijedan poslanik praktično nije bio na svom mestu, mnogo su bučno govorili. Tako da vas molim da uvedete red i nastavimo sednicu u normalnom toku, da svi zauzmu svoja mesta i da nema međusobnih razgovaranja.

Sada je to drastično bolje nego kada sam ja govorio, ali prosto radi zapisnika, radi javnosti želim da to uđe u stenografske beleške da zaista nije bilo elementarnih uslova tokom mog obraćanja. S obzirom na opšti žamor u sali, da prosto ste bili dužni da upozorite narodne poslanike i da omogućite normalne uslove za sednicu. Dok sam govorio, ni vi niste mene pažljivo slušali, apsolutno je bio da kažem, blagi haos u sali, kao da smo na nekom neformalnom okupljanju, uopšte nije bila radna atmosfera. Tako, da vas molim, da prosto to ne dozvolite da neki drugi narodni poslanik ne bi bio u situaciji kao ja.

Koji član?
(Srđan Nogo: 106.)
Ali, u prenosu se čujete samo vi, što vi kažete javnost, a sada da kolegama poslanicima govorim tiše, tiše, danas sam govorila, niko živi nije hteo da me sluša, tako da, Bože moj.
Reč ima Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovog amandmana ja razumem strah predlagača. Sam sam protiv gej parade. Protiv sam parade heteroseksualaca ukoliko bi se ona održala. Razumem strah ovih koji su predložili ovaj amandman, ali moram reći, da nije bilo gej parade oni ne bi napravili ideologiju. Oni treba da budu zahvalni, inače ne bi videli parlament da nisu kadili oko te gej parade.

Moje jedno pitanje predlagaču zbog čega treba odbiti ovaj amandman je sledeće. Oni predlažu da ne bude zakonski zastupnik i da bude staratelj. Moje pitanje je opravdano, ko će da proveri da staratelj kojim slučajem u međuvremenu nije postao homoseksualac? Hoće li oni lično? Hvala.

Na član 6. amandman su zajedno podneli Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Zoran Živković, Sonja Pavlović i Jovan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podneli Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović, Zdravko Stanković.
Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.

Član 6. ima naslov – Kvalitet obrazovanja i vaspitanja. Onda u prvoj rečenici kaže – elementi kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji su i onda se navodi u četrnaest tačaka nekoliko elemenata kvaliteta.

Ono što smo mi svojim amandmanom želeli da uradimo, to je da dva od ovih 14 malo detaljnije razradimo, jer smatramo da ovako kako su nabrojani i ovako kako su definisani. Prvo, prilično se ovaj član razlikuje od članova pre i posle njega, koji su vrlo detaljno razrađeni. A, ovde se samo ovako nabrajaju i recimo tačka 12. kaže – jedan od elemenata kvaliteta je sistem upravljanja. Ovako kako je napisano nama ne znači mnogo jer svaki sistem upravljanja, odnosno neko upravljanje možemo da zovemo sistemom i da kažemo - e, sada ćemo na osnovu toga da merimo kvalitet.

Ono što smo mi svojim amandmanom predložili je da se ovo promeni – sistem demokratskog i odgovornog upravljanja. Da definišemo na koji način, šta očekujemo od tog upravljanja. Ko i na koji način da se sprovodi, znači, demokratski i da bude odgovorno, da se odgovara onome ko bira one koji će da upravljaju u sistemu obrazovanja.

Ne čudi, gledajući politiku Vlade i ovog ministarstva i ponašanje zašto ovo nije prihvaćeno. Znači, ceo ovaj zakon upravo ovo demokratsko i odgovorno upravljanje briše iz zakona. Znači, svo upravljanje se stavlja u ruke ministru. Ministar i ministarstvo je to koje će da bira direktore. Ministar će time navodno da odgovara za poslovanje i kvalitet obrazovanja, ali u praksi imaćemo posledice da će kvalitet, to je gotovo jasno iz svega onoga što smo videli u prethodnih pet godina i više, da će obrazovanje kao i razne druge sfere, gde se pod ovom etiketom efikasnog, centralizovanog upravljanja da ćemo rešiti probleme. Upravo su se problemi samo mnogo puta umnogostručili. Na žalost, posledica usvajanja ovakvih zakonskih rešenja biće da nećemo imati ni demokratsko ni odgovorno upravljanje.

Takođe, tačka 14. Zakona kaže – odgovarajući materijalni finansijski resursi. Naš predlog je bio – odgovarajući materijalni i finansijski resursi koji garantuje autonomiju i ustavno obrazovanje i vaspitanja, ulaganja u razvoj obrazovanja i kontinuirano podizanje kvaliteta obrazovanja.

Znači, želeli smo da definišemo koji su to ciljevi koji želimo da ostvarimo ulaganjem određenih materijalnih i finansijskih resursa. Ovako kako je navedeno ne znači ništa kao i ceo ovaj član koji je po mom mišljenju ne znači ništa. Pogledajte članove 7, 8. članove pre ovoga oni su vrlo obimni i detaljno razrađuju svaku temu o kojoj se govori. A ovde je u jednoj rečenici na 12 tačaka se nabrajaju neki elementi kvaliteta. Ovo je neko ko je radio verovatno u pripremi ovog zakona na nekom projektu, prepisao iz nekog zakona koji postoji u nekoj zemlji. Lepo deluje da postoje elementi kvaliteta, ovde ne znači ništa.

Ovako usvojen član bez, a bilo je potrebno sigurno iza svake od ovih tačaka detaljnije razraditi i ne čudi me, nažalost, što Ministarstvo nijedan amandman koji ide u ovom smeru od strane poslanika nije prihvatio. Hvala vam.

Reč ima LJubiša Stojmirović. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, pa, ja sam u principu za to da se ne prihvati ovaj predlog. Zašto? Da smo hteli da raširimo sve ove elemente koje je navelo ministarstvo onda smo mogli da napravimo jednu kompletnu knjigu, da ne kažem, neki veći stručni rad. Nigde u teoriji sistema i u nauci o upravljanju nisam sreo termin demokratsko upravljanje. Jedino što iz ovog našeg prethodnog perioda imali smo jedan period gde je bilo neko demokratsko upravljanje pa smo videli kako se to odrazilo na Srbiju i na stanovnike Srbije. Zato mislim da ne treba menjati ništa ovde. Hvala vam.

Na član 6. amandman je podnela LJupka Mihajlovska. Izvolite.

Hvala.

Radi se o članu 6. koji se odnosi na kvalitet obrazovanja i među ovim elementima koji su ovde nabrojani, a tiču se kvaliteta, predložila sam da se doda i – inkluzivnost i dostupnost obrazovanja.

Amandman je odbijen uz obrazloženje da se ne prihvata, jer je predloženi element kvaliteta uvršten kao opšti princip koji sistem obrazovanja mora da obezbedi za sve.

Jeste, provlači se negde u drugim članovima, ali trebalo bi da znamo i moramo da budemo svesni da je dostupnost obrazovanja različitim osetljivim grupama dece i inkluzivnost, jedan od ključnih elemenata za merenje kvaliteta. Jer, kada nastavnik u učionici prilagođava nastavu deci sa teškoćama u razvoju u smislu vizuelizacije ili korišćenja audio sadržaja, to samo može da dodatno koristi i ostalim učenicima.

Ne znam stvarno kome smeta pominjanje termina – inkluzija i inkluzivno obrazovanje. Verujem da u mnogim školama, odnosno znam da u mnogim školama, kada treba da se IOP rade i pedagozi kažu – pa dajte detetu dvojku, nemojte da se maltretirate, da vi ocenjujete šta ono može šta ne može, da jednom za svagda razbijemo i taj mit, da inkluzivno obrazovanje podrazumeva samo podršku deci koja imaju teškoće.

Inkluzivno obrazovanje, po definiciji je obrazovanje prilagođeno individualnim potrebama i mogućnostima dece, samim tim obuhvata i decu koja su nadarena.

Međutim, verujem da postoje veliki otpori i u duhu onoga što ste rekli, da ćete meriti s kojim prostorom raspolažete i kakva je opremljenost, vrlo bi trebalo da razmislite o opremljenosti tzv. škola za obrazovanje učenika i dece sa teškoćama u razvoju, koje su opremljene kao neke kraljevske palate, a u kojima ima izuzetno malo dece, gde je kvalitet obrazovanja na izuzetno niskom nivou i da te škole treba otvoriti za svu decu i praktično ih reformisati i ukinuti.