Hvala.
Radi javnosti, da pročitam dopis iz pisarnice – Narodni poslanik Saša Radulović nije podneo amandman kojim predlaže da se posle člana 29. doda novi član 29a, već je podneo samo amandman na član 29. Potpisa radnika iz pisarnice.
Hvala. Molim da sačuvate to.
Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Maja Videnović.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem.

Mi ne želimo, gospodine Šarčeviću, da Nacionalno prosvetni savet vama podnosi izveštaj o radu, nego želimo da Nacionalno prosvetni savet Skupštini podnosi izveštaj o radu, zato što ne želimo da Nacionalno prosvetni savet birate vi, nego želimo da to radi Skupština Srbije. Zato što, kada mi biramo ovde Nacionalno prosvetni savet, onda mi o tome ovde razgovaramo, onda na Odboru razgovaramo o tome, gledamo da li kandidati ispunjavaju uslove, pa ovde razmenimo mišljenje o tome ko su sve kandidati, ko treba da bude izabran, pa to sve gledaju građani, pa i oni imaju kontrolu oko toga ko je izabran u Nacionalno prosvetni savet.

Vaša namera je, gospodine Šarčeviću, da vi sednete u svoj kabinet, pogledate po spisku koji vam je neko dostavio, izaberete koga hoćete u Nacionalni prosvetni savet i onda se na tome priča završi. Nacionalni prosvetni savet za svoj rad odgovara samo vama koji ste ga birali, a u međuvremenu, kako vidimo iz članova koji slede, o čemu ćemo isto tako razgovarati i razvlastili ste taj Nacionalni prosvetni savet koji ste izabrali, pa ćete sada vi da donosite i planove i programe rada, da birate i odobravate udžbenike, itd. Mnogo vam je, gospodine Šarčeviću.

Vi ste rekli da ne mogu ja da sudim da li ste vi Dositej Obradović ili niste. Malo je tragično da tako o sebi mislite, ali to je sada već stvar vašeg doživljaja sebe i u to ne možemo ulaziti.

Međutim, verovatno treba da budemo srećni što sa Nacionalnim prosvetnim savetom ne radite ono što kroz amandmane odbora radite sa Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje, gde vas je naš kolega, bivši muftija, nagovorio ili naterao ili ubedio, ne znam, verovatno ćete nam jednom objasniti kakvi su bili njegovi argumenti da vas primora ili ubedi i da vi prihvatite amandmane kojima će njegov univerzitet, koji 10 godina ne može da se akredituje, konačno dobiti akreditaciju.

U Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje vi čak možete apsolutno po sopstvenom izboru da birate članove. Čak nema nikoga ko vam te članove predlaže, nego vi procenite ko su to istaknuti stručnjaci, bez ikakvih kriterijuma, bez ikakvih pravila. Pretpostavljam da će to biti stručnjaci koji će se složiti da muftijin univerzitet može da se akredituje, tako da ćemo se boriti sa vama i oko Nacionalnog prosvetnog saveta i oko Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, jer ne možete, gospodine Šarčeviću, o takvim stvarima da odlučujete i ne može Nacionalni prosvetni savet vama da podnosi izveštaj i ne možete vi da ga birate.

Imate sekund, Gordana. Da li možete nešto za jednu sekundu da nam kažete?

Nije pametno, ministre, nikad ne birati bolje od sebe.

To je već četiri. Hvala.
Na član 32. amandman je podnela Branka Stamenković.
Amandman kojim se posle člana 32. dodaje novi član 32a. podneo je Saša Radulović.
Na član 33. amandman su zajedno podneli poslanici Poslaničke grupe Dveri.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić.

Poštovani građani, uvaženi ministre, Srpski pokret Dveri je dao jedan amandman na član 33. po pitanju sastava Nacionalnog prosvetnog saveta, koji ima 35 članova. Naš je predlog bio da u Nacionalni prosvetni savet treba da uđe po jedan predstavnik srpskih obrazovnih institucija iz regiona i rasejanja.

Obrazloženje koje ste nam vi dali jeste da se amandman ne prihvata, jer nije u skladu sa konceptom Predloga zakona u pogledu sastava izbora članova Nacionalnog prosvetnog saveta. Ne znam zašto od 35 članova Nacionalnog prosvetnog saveta po jedan predstavnik nije mogao biti iz institucija koje imaju autoritet, iz rasejanja i regiona?

Kao što znate, mi imamo slučajeve da su ugrožena prava očuvanja jezika u državama regiona, a to nisu ljudi koji su otišli, gospodine ministre, u inostranstvo i ulaze u njihov obrazovni sistem, to su ljudi koji su članovi srpske zajednice, koji su autohtoni na tim prostorima. Da navedem samo primer Crne Gore gde 46% građana se izjašnjava da su srpskog porekla, nemaju pravo da izučavaju ćirilicu u osnovnim školama.

Takođe bih vam naveo i primer jednog ozbiljnog društva prosvete iz Beča, Srpsko-kulturno društvo „Prosveta“, koje je osnovano 1902. godine, u čijem članstvu su izuzetno obrazovani ljudi, koji se bave prosvetom i obrazovanjem.

Zašto od 35 članova nije mogao po jedan da bude iz tih institucija? A znamo da samo u regionu ima dva miliona predstavnika srpskog naroda, a procenjuje se da u celom svetu četiri miliona, znači to su dve trećine. Ovo obrazloženje apsolutno nema smisla, a u skladu je sa državnom strategijom koju promoviše Vlada Republike Srbije po pitanju kulturnog objedinjavanja Srba iz celog sveta, a pogotovo iz regiona, gde se planira da se donese deklaracije o integrisanju prvenstveno na obrazovnom i kulturnom polju između Srba u regionu, prvenstveno Srba iz Srbije i Republike Srpske.

Ako država Srbija vodi takvu politiku, zašto vi niste bili preteča po pitanju primenjivanja te politike u ovom zakonu, a imate mogućnosti da to uradite sada? Hvala.

Na član 33. amandman je podneo Vladimir Đurić.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Hvala.

Dakle, i ovo je jedan od članova Zakona o osnovama sistema obrazovanja, kojim se reguliše način izbora članova Nacionalnog prosvetnog saveta. Mi smo ovim amandmanom pokušali da spasimo Nacionalni prosvetni savet, koji će novim zakonom u suštini biti sveden na jedno savetodavno telo koje više ništa utvrđivati i donositi neće, koje će Ministarstvu davati svoja mišljenja koja će biti neobavezujuća, koja ministar može da odbije ili da usvoji. Verujemo da će ih odbijati.

Dakle, tražili smo da se amandmanom nadležnost za izbor članova Nacionalnog prosvetnog saveta vrati pod okrilje Narodne skupštine. Tražili smo da članovi Nacionalnog prosvetnog saveta i dalje budu birani na mandat od šest, a ne na četiri godine.

Zašto su ove dve stvari važne? Najpre, već je rečeno nekoliko puta u raspravi, kada članove nekog nezavisnog stručnog ili regulatornog tela bira Vlada, onda ministar u svom kabinetu uzme, napravi neki spisak sebi poželjnih ili podobnih ljudi i od njih formira to neko nezavisno stručno ili regulatorno telo. Kada to telo bira Narodna skupština, onda se o kandidatima za članstvo u tom telu javno raspravlja. Raspravlja se u plenarnoj sednici koja se prenosi na nacionalnoj televiziji, raspravlja se na odborima koji se na sajtu Narodne skupštine mogu gledati i u direktnim prenosima i u odloženim snimcima u potpunosti i javnost ima priliku da bude obaveštena o kakvim kandidatima se radi.

Zašto je važno da mandat ovakvih nezavisnih stručnih i regulatornih tela traje šest, recimo, a ne četiri godine? Zato što imamo nepoklapanje trajanja mandata takvih tela i mandata trajanja izvršne vlasti, pa se onda mora desiti da deo svog mandata imate nekoga koga vam je izabrala prethodna Skupština u svom prethodnom sazivu u kom vi niste bili vlast, nego ste bili opozicija, pa onda morate, recimo, dve ili pet godina da trpite, recimo, Sašu Jankovića pre nego što izaberete zaštitnika pravovernih građana vaše partoispovesti. Hvala.

Na član 33. amandman je podnela Branka Stamenković.
Na član 33. amandman je podneo Dušan Pavlović.
Na član 33. amandman je podneo Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, radi efikasnijeg rada ja ću odustati od obrazloženja, uz izvinjenje, jer nisam znao svojevremeno kada sam gurao za gospodina Lipkovskog da će se umesto radu posvetiti nečemu drugom. Hvala.