Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 36. ovoga zakona. Ovaj član se odnosi na ovaj pominjani Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, odnosno na nadležnosti ovoga Saveta. Ako sada pogledamo ovaj zakon, videćemo ovde da se taksativno navode nadležnosti toga Saveta.
Ja sam svojim amandmanom mogao intervenisati na svaki stav ovoga člana i svaku tačku i svaku njegovu podtačku, ali sam to učinio samo u stavu 1. tačka 4, podtačka 1, gde sam tražio da se na kraju ove rečenice doda – uz prethodno pribavljeno mišljenje zajednica srednjih stručnih škola.
To nisam radio bez razloga, jer vidimo da se ovaj Savet bavi, pre svega, i pitanjima obrazovnih profila i pitanjima učenika, a pošto ste vi, ministre, imali prilike da kroz svoju bogatu prosvetnu karijeru prođete sve strukture, od osnovne škole do ministra, sigurno znate šta je u pitanju i o čemu se radi.
Naime, danas se deca i roditelji, kada su u pitanju obrazovni profili, pre svega odlučuju prema nazivu obrazovnog profila, a ne prema njegovoj suštini. Ako je nešto lepo, zvučno, oni se upisuju tamo, dok neki profili za kojima se danas ukazuje, posle dužeg vremena, potreba, nemaju takvo interesovanje.
Kroz svoju dugogodišnju praksu imao sam velikih problema govoreći i učenicima i roditeljima i mojim prijateljima koji imaju svoju decu, kad me konsultuju gde da upišu decu, šta treba da rade. Međutim, kasno sam shvatio da je u pitanju zvučnost tog zanimanja. A ima tako zvučnih zanimanja, gde bukvalno se skoro nijedan učenik nije uspeo zaposliti posle srednje škole, a ako je neko i imao sreće da se zaposli sa tim zanimanjem, to je neko ko je našao neku vezu da se zaposli, pa je išao na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju. Tako da o tome treba da se vodi računa.
Ovde je bilo reči i o udžbenicima. Ja ću samo da kažem par rečenica o tome. Neću govoriti sa aspekta da li treba da budu besplatni ili ne, o tome su govorile kolege iz „Dosta je bilo“ i to je stvar koja za mene ne predstavlja temu ovog trenutka, ali, kada su u pitanju udžbenici za srednje stručne škole, verujte, tamo imamo svega i svačega. Tamo ima, hajde, ne samo pravopisnih, štamparskih i tehničkih grešaka, toga ima svugde, videli smo da se i ovde danas u nekih 14 amandmana potkrala štamparska greška, ali ima materijalnih grešaka. Zato treba da povedete računa kome, kako i pod kojim uslovima se poveravaju ti poslovi pisanja udžbenika, pogotovo za srednje stručne škole, gde, opet kažem, imao sam prilike da nailazim na materijalne greške, nešto što nema veze sa realnošću. Hvala.
