Dame i gospodo, narodni poslanici, podneo sam amandman na član 38. zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ovaj amandman se odnosi na zavode koji se pominju u zakonu. Amandmanom sam tražio da se u prvom stavu ovog člana briše tačka 2.
Tačka 2. se odnosi na zavode za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Zbog čega sam to tražio? Jednostavno, imamo preglomaznu administraciju, ovde je ministar pomenuo da se ovde nije ništa menjalo od 2003. godine. Tačno je, ja sam i 2009. godine bio poslanik u ovoj Skupštini, kada je donošen onaj, da kažem opšti zakon i prvi sveobuhvatni zakon o osnovama sistema obrazovanja i tada sam podneo sličan amandman. Vidimo ministarstvo, u redu, to je stvar bez koje se ne može. Imamo i ova dva nekakva saveta, koja smo progurali, možemo i to nekako da shvatimo.
Ali, idemo Zavod, pa posle Zavoda imamo centre, imamo razne vrste tih centara. Pa onda, dalje, ako se spuštamo po vertikali niže, imamo bukvalno neograničen broj raznih timova. Naravno, da ne preskočim isto vrlo važnu kariku, a to su školske uprave, pa sve do škola i do onih koji upravljaju školama. Kada se sve to uzme, to je jedna preglomazna administracija i, što je najvažnije, nema sinhronizacije. Ne postoji dovoljna sinhronizacija između svih tih institucija, a ako imamo u vidu činjenicu da broj učenika, nažalost, svakim danom sve više opada, onda vidimo ovde da broj administracije raste.
Zato mislim da je trebalo, u ovom pogledu, gospodine ministre, nešto učiniti, da se malo, nešto od ovoga izbaci, jer jednostavno je nemoguće ljudima koji prate samo obrazovanje pobrojati sve ove institucije dok se dođe do direktora škole, odnosno nadalje do onoga koji vrši neposredni rad, do nastavnika. Hvala.
