Veoma kratka replika.

Dakle, okej, ne piše da imenuje ministar, piše da imenuje Vlada, a vi ste kao ministar deo te Vlade. Svodi se manje-više na isto.

Ono što je ovde sporno, sporno je što nema javnog konkursa i što u Predlogu zakona nije navedena ni jedna jedina reč o tome kakve stručne kriterijume treba da ispuni lice koje će Vlada imenovati na mesto direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja naše dece.

Slažem se da su rezultati obrazovanja katastrofalni. Po kompetencijama, naša deca zaostaju pola do godinu i po dana u odnosu na vršnjake u razvijenim zemljama i to pre svega u ključnim kompetencijama. Dakle, to su kompetencija za rešavanje problema, matematička kompetencija, čitalačka kompetencija, naučna kompetencija. To je ozbiljan problem, ali mi ne vidimo kako će to sve biti rešeno prosto time što ćete bez ijednog jedinog kriterijuma propisanog zakonom u Vladi, izabrati nekoga da bude imenovan za direktora, bez da zakon recimo kaže – a da ima iks, ipsilon godina stručnog iskustva u prosveti na tim i tim pozicijama ili tako nešto.

Dakle, ovo je, kako bih rekao, poverenje izvršnoj vlast na blanko. Kada se da poverenje izvršnoj vlasti na blanko, to se obično tako završi, što funkciju u javnom sektoru ili u nekoj javnoj ustanovi dobije neko po osnovu partijske zasluge, pa imamo vlasnika pečenjare na mestu direktora ključnog energetskog javnog preduzeća i slične stvari. Znači, to nije nešto što je u evropskom duhu na koji se vi kao predlagač zakona uporno pozivate. Hvala.

Hvala.
Reč ima Mihailo Jokić. Izvolite.

Ovo je vrlo neozbiljno. Vi ne čitate tekst. Malopre ste rekli ministar nije ministar, nego Vlada. Svejedno je da li je ministar, da li je Vlada itd. Morate čitati tekst, a suština svega ovoga jeste, vama smeta što je ministar i što je Vlada, zato što nije vaš ministar i vaša Vlada. Da je on vaš ministar i da je ovo vaša Vlada, sve bi to bilo okej.

Vama, Saša Raduloviću, ja sam vas prozvao vi ste sve vreme bili u hodniku i dok vas nisam pozvao, vi niste došli.

Kolega, obraćajte se meni, molim vas.

To je sramota, a plaćeni ste da budete ovde, a vi ste u hodniku. To nije u redu.

Reč ima Vladimir Đurić.

Kratka replika za direktno obraćanje.

Upravo je sada vladajuća većina pokazala kako doživljava državu, kao partijski plen. Uopšte se ne radi o tome da mi želimo da na mesto direktora Zavoda bude imenovan direktor koga će naša stranka dati kada dođe u priliku i uopšte se ne radi o tome da nama smeta što naša stranka nije u prilici da imenuje direktora bilo čega. Uopšte se ne radi o tome. Mi tražimo da u zakonu budu propisani stručni kriterijumi na osnovu kojih će neko biti izabran za nešto, upravo da bi se eskivirala mogućnost bilo koje stranke, da na bilo koju javnu funkciju postavlja svoje partijski zaslužne kadrove. Samo se o tome radi.

Hvala.
Povreda Poslovnika Marijan Rističević.

Član 107.

Poštovani predsedavajući, dostojanstvo Narodne skupštine i nas koji imamo političke stranke, koji vodimo političke stranke, koji smo članovi političkih stranaka, koji redovno podnosimo izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije, a to je naša obaveza, mi koji vodimo stranke, mi koji smo se učlanili u stranke, ne možemo da primamo donacije iz inostranstva, udruženja to mogu.

Malopre je govornik dva puta rekao – njihova stranka. Ako nije povređeno dostojanstvo, ja ću se izviniti, ali moraju da mi kažu koja je to njihova stranka i kako se zove. Koliko ja znam, oni su neka vrsta sekte, udruženje građana. Hvala.

Kolega Rističeviću, nije tema bilo koja stranka. Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni? (Ne)
Hvala.
(Saša Radulović: Poslovnik.)
Nemate pravo na povredu Poslovnika.
(Saša Radulović: Pomenuo me je imenom i prezimenom.)
Ne, nemate pravo na povredu Poslovnika. Znam na šta mislite, kolega Jokić vas nije uvredio, on je samo rekao da vas je video negde u hodniku u Skupštini.
Molim vas, evo gospodin Đurić je dobio dva puta repliku, ja mislim da stvarno ne može demokratskije i bolje.
Hvala.
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.