Nisam videla.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura. Izvolite.

Želim da ukažem na povredu Poslovnika. Član 106. stav 1. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Vi ste, malo pre, prozvali narodnog poslanika Marijana Rističevića kako bi obrazložio svoj amandman, a on je u amandmanu po članu 41. nakon, sad ću vam reći tačno, jedan, dva, tri, četiri… nakon četvrte reči dodao zarez. Uopšte nije govorio o amandmanu i to je manir njegovih svih amandmana. Ja sam precizno analizirala sve amandmane koje je on podneo i u svakom amandmanu da bi on dobio priliku da govori i zloupotrebi vreme za raspravu …

Jeste, on je poslanik.

Tako je. Da, dodao je zarez. Nemam ništa protiv toga što je on dodao zarez kada bi taj amandman obrazlagao. Međutim, on uporno koristi vreme za raspravu o pojedinostima kako bi kaljao ljude na način na koji to radite ceo dan. Znači, njegov svaki amandman ima pravo da ima izmenu, tako što će dodati zarez, ali je njegova, takođe, obaveza da taj amandman obrazloži, a ne da govori bilo šta što mu padne na pamet.

Ima pravo da govori i vašem predsedniku poslaničke grupe, bavi se politikom.
Dobro, evo ja ću ga cenzurisati ubuduće, a vas neću. Kad piše briše se, to je u redu, a kad neko stavi zarez to nije u redu. Hvala na vašem shvatanju. Tako je. Samo vi izvolite sa vašim amandmanima, 250 poslanika ima pravo da podnosi amandmane.
Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Maja Videnović.
Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Savić, Dubravko Bojić i Sreto Perić.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 41. ovoga zakona. Ovaj amandman je u duhu mojih prethodnih amandmana, odnosno amandmana na član 38, koji se odnosi na Zavod za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Razlika je samo u tome što je sada u pitanju, ne Zavod nego Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Ono što sam rekao u amandmanu koji se odnosio na Zavod, sve isto važi i za Centar koji se odnosi na stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Naime, poznata je činjenica, nažalost, da se broj učenika sve više u našim školama smanjuje, ali tu tendenciju ne prati smanjenje broja administracije, nego naprotiv, administracija se na neki način, čini mi se sve više uvećava.

Ako znamo da postoje raznorazni centri školske uprave itd, pa imamo i uprave na nivou jedinice lokalne samouprave, to je još jedna institucija, međutim svim institucijama nema dovoljno sinhronizacije, tako da smatram da treba smanjiti broj ovih centara, zavoda, itd.

Amandmanom sam tražio da se briše tačka 14. koja kaže – Pomoć, ovaj Centar, između ostalog radi šta radi, pruža pomoć u koordinaciji socijalnog dijaloga i partnerstva na različitim nivoima, planiranja, razvoja i ostvarivanja stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih. Po meni, ova odrednica ne znači ništa, nejasna je sama po sebi, a samim tim je i neprimenljiva u praksi.

Ako imamo u vidu član 35. ovog zakona, gde se kaže da članove ovog zakona čine i stručnjaci iz oblasti stručnog obrazovanja, mislim da je ta odrednica, nekako nespretno rečena, u srednjim stručnim školama ne postoje stručnjaci za stručno obrazovanje, jednostavno, to su profesori, odnosno nastavnici stručnih predmeta u stručnim školama. Hvala.

Amandman kojim se posle članova 41. dodaje član 41a. podneo je narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Hvala.

Amandman je o besplatnim udžbenicima za svu decu. O tome da je obrazovanje pravo deteta, da porodice u Srbiji jako loše žive, da imaju jako mala primanja, 57.000 dinara, da udžbenici koštaju od 10.000 do 17.000 dinara, pa ako porodica ima dva deteta, tri deteta, imaju nemoguću misiju da nabave udžbenike. Roditelji često uzimaju kredite od banaka da bi kupili udžbenik, ovo je jedinstveno u svetu, da čitava industrija koja je napravljena oko udžbenika služi za pljačkanje roditelja. Tome bi trebalo stati na kraj.

Treba primeniti rešenja koja postoje u uređenom svetu, u Severnoj Americi, u EU, postoje čak i Bocvana i Rusija imaju sistem u kome deca dobijaju udžbenike u školi. Roditelji dovedu decu u školu, tamo u školi dobijaju komplet udžbenika i to o trošku budžeta, time su u velikoj meri rasterećeni roditelji. Ovo je moguće platiti. Svi koji govore da u budžetu nema novca za ovo, obmanjuju građane Srbije. U osnovnim školama je 560.000 đaka, 260.000 đaka je u srednjim školama. Da bi se nabavili udžbenici za sve njih, dovoljno je 0,23% budžeta Republike Srbije. To je duplo manje nego subvencija koju dobija „ER Srbija“. To je deset puta manje nego od subvencije koje se daju stranim investitorima, koji ovde otvaraju mesta za jeftinu radnu snagu.

Znači, ovo je moguće uraditi ako je Vlada zaista zabrinuta za natalitet, ako je vladajuća većina zabrinuta za natalitet, trebalo bi da budu, ovo je najbolji mogući način da podstaknemo roditeljstvo, da pomognemo porodicama i da onda naša deca kao i ovi naši mališani, koji su pobegli iz zemlje sa svojim roditeljima, pa su u tim zemljama, uključujući i Rusiju u svetu dobijaju udžbenike da i oni imaju istu priliku. Vlada ima jednu priliku da pokaže da joj je stalo do naše dece i da pređe sa reči na dela. Nikakve uvrede me neće sprečiti da nastavim da insistiram na ovome. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Ja sam rekao, gospodine ministre, ako se sećate, da ovaj čovek, koji predlaže da se kupi 560 hiljada računara, neće imati hrabrosti da kaže koliko to košta. Znate iz kog razloga? Iz istog razloga iz kog ne ume da objasni zašto je onda davao subvencije „Er Srbiji“ 2013. godine, kada je bio ministar - jer nema pojma ni o čemu.