Mislim, gospodine Marinkoviću, da je zaista krajnje vreme da povedete računa o članu 107. Našeg Poslovnika i da prestanemo sa ismevanjem, odnosno pojedini poslanici da prestanu sa ismevanjem Narodne skupštine.
Ne želimo da građani koji gledaju prenos ovog parlamenta misle da mi poslanici koji ovde govorimo, koji razgovaramo sa ministrom, trošimo ne znam kako uludo vreme, odnosno pare iz budžeta, a budžet se puni iz džepova građana i da se ne stekne pogrešan utisak da sad Marijan Rističević, zato što kaže on je uštedeo pet hiljada dinara, da je on to stvarno uštedeo.
Ovo zaista postaje prosto nepodnošljivo, neozbiljno i dajte, ministar hoće da razgovara sa poslanicima. Mi smo podneli amandmane, hoćemo da razgovaramo i sa ministrom i sa ostalim kolegama poslanicima. Onaj ko ne želi da obrazlaže amandman, normalno je da kaže da ne želi da obrazlaže, ali ovo karikiranje ko je zaradio neke pare, ko je uštedeo neke pare, pa, nemojte, molim vas, evo, ceo dan, to zaista vređa inteligenciju. Molim vas, nemojte, ionako mediji o poslanicima pišu sve najgore i onda mi treba odavde da im šaljemo sliku da smo mi u Srbiji nepotrebni.
Mi mislimo da su narodni poslanici itekako potrebni, da je Skupština neophodna, da u Skupštini mora da se ozbiljno i argumentovano razgovara, može nekada i neozbiljno, može nekada i dobacivanje itd. Nije skupština Akademija nauka. Skupština je parlament gde se razgovara. Ali, molim vas, zaista, ovo što se dešava vređa inteligenciju. Hvala.
