Gospodine Đurišiću, izričem vam opomenu, zato što ste kolegu poslanika nazvali konjem.
(Marko Đurišić: Šta je on meni rekao, Arsiću? NJemu opomenu pa onda meni.)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.
(Marko Đurišić: Šta je on meni rekao?)
Molim vas, kolega Đurišiću, ništa vam nije rekao.
(Srbislav Filipović: Đurišiću, kad se napiješ konji ti se priviđaju. Nemoj da te ritne konj.)
(Marko Đurišić: Ništa mi nije rekao? Ni ja onda njemu nisam ništa rekao.)
Svi su čuli da ste kolegu nazvali konjem.
(Marko Đurišić: Kako vas nije sramota?)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Moje pitanje će biti u vezi sa trenutnom atmosferom u Narodnoj skupštini kada se misli da se može samovoljom, a ne vladavinom prava.

Molila bih kolege da pažljivo saslušaju pitanje, pošto će ovih pitanja biti često i svaki dan. Molim vas da probate poslanicima da kažete da ne viču na kolege poslanike, da im ne viču – sedi dole, da ne urlaju za poslanicima koji izlaze ili ulaze u salu.

Koleginice Čomić, taj posao ostavite meni, a vi postavite pitanje.

Pa da ga radite, ja bih ga ostavila, ali ga ne radite, to je malo problem. Biće zajednički problem svima u mesecima koji dolaze. Zaista vas molim da vrlo pažljivo saslušamo pitanje koje imam da postavim ministarki za evropske integracije Jadranki Joksimović i šefici pregovaračkog tima Tanji Miščević. Radi se o mom zahtevu da mi se dostave datumi, plan datuma za primenu akcionog plana za poglavlja 23 i 24 – pravosuđe i osnovna prava, pravda, odbrana i bezbednost.

Danas je 5. oktobar, dan koji je bio prekretnica u Srbiji, dan koji je utemeljio evropsku politiku Srbije, čija je Vlada Srbije politički izvođač. Peti oktobar baštini vladajuća koalicija koju čini SNS, SPS i sve druge stranke u Vladi koje su i doprinele da ovog evropskog dana u Srbiji bude i da evropske politike u Srbiji bude. Osamdeset i sedam dana pred nama je rok za primenu Akcionog plana za poglavlja 23 i 24. Lakoća kojom se u Srbiji odmahuje na realizaciju onoga na šta se Srbija obavezala je do sad prolazila iz raznih razloga, više ne prolazi. Taj medeni mesec je završen.

Znam da ministarka vredno radi i da podnosi izveštaj Odboru za evropske integracije, ali meni ne treba ovim pitanjem njen izveštaj. Meni treba, ponavljam, datumi u sledećih 87 dana kako će biti primenjeni akcioni planovi za poglavlje 23 i 24. Obavezali smo se na reformu pravosuđa, obavezali smo se na izmene zakona koje se tiču i sudija i tužilaca, obavezali smo se na donošenje novog zakonskog okvira kada su u pitanju manjine, kada je u pitanju rodna ravnopravnost, kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti, kada je u pitanju visoko-tehnološki kriminal.

Vlada je dužna Skupštini datume za te zakonske okvire da bi akcioni plan bio primenjen. Da ne pominjem da smo se obavezali na promene Ustava do kraja 2017. godine. Uz zahtev da znam datume za kad se Vlada odlučila da kroz svoja tela primeni akcione planove 23 i 24…

Ja vas molim da ovo jako ozbiljno shvatite. Možete da mi se rugate. Nećete se rugati kada se Bundestag konstituiše pa vam to budu rekli nemački poslanici. Meni se rugajte, ja ne marim, ali taj posao mora biti obavljen. I ovoj Skupštini Vlada je dužna te datume.

Uz zahtev da znam datumima o primeni akcionih planova za 23 i 24, podsećam sve nas o jednoj zajedničkoj obavezi, na koju smo se takođe obavezali, a to je donošenje etičkog kodeksa za poslanike. Ja mogu da se pravim da ne znam ko je za to zadužen, pa da pitam predsednicu Skupštine ili nekog drugog, ali neću to da radim, jer je to naša zajednička obaveza, a to možemo da uradimo.

Srbija ima u EU mnogo prijatelja, nema nijednog prijatelja koji je rekao jednu dobru rečenicu o stanju medija i stanju vladavine prava u Srbiji za poslednjih godinu dana. Nemojte dozvoliti da vas samovolja i volja za ruganjem vladavini prava udalji od onog na šta se Srbija obavezala, a to je Akcioni plan za poglavlja 23 i 24. Imamo 87 dana da pošaljemo dobre vesti u EU i da dobra vest bude da se Vlada obratila meni sa odgovorom o tome koji su datumi u sledećih 87 dana za primenu akcionih planova za poglavlja 23 i 24.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.

Moje prvo pitanje je za predsedavajućeg Arsića – da li biste bili ljubazni, molila bih vas, da tokom mog obraćanja, ukoliko počne da se pravi velika buka u sali iskoristite zvonce koje vam stoji na raspolaganju, pošto znate i sami da je bilo situacija u kojima sam morala da se nadvikujem? Unapred hvala.

Zatim, pitanja ispred poslaničke grupe Dosta je bilo imamo za donedavnog premijera, a sadašnjeg predsednika Republike Srbije. Mi smo do sad u 28 navrata postavljali pitanja Aleksandru Vučiću, nismo dobili nijedan jedini odgovor, uprkos činjenici da je rok za odgovor 15 dana. Danas, 29. put, postavljamo mu tri pitanja i ponovo očekujemo odgovor i postavljaćemo mu pitanja sve dok ne dobijemo odgovore na ono što zanima građane koje ovde predstavljamo.

Prvo pitanje je da li koalicijom SNS sa Haradinajem u stvari pravimo preduslov za izbacivanje preambule o Kosovu iz Ustava Republike Srbije?

Drugo pitanje je da li će predsednik vratiti Skupštini na ponovno razmatranje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju, s obzirom da prilikom njihovog usvajanja u Skupštini nije poštovana propisana procedura i da je narodnim poslanicima, a samim tim i građanima koje ovde predstavljaju uskraćeno više od četiri sata rasprave po amandmanima kojima su težili da poboljšaju rešenja iz tog zakona?

Treće pitanje glasi, kada će konačno predsednik Republike Srbije početi da odgovara na pitanja koja mu postavljamo?

Zatim, imamo pitanja za predsednicu Skupštine, Maju Gojković. NJoj smo do sada u 19 navrata postavljali pitanja, ovo je 20 put da to činimo, do sada nismo dobili ni jedan jedini odgovor uprkos činjenici da ona ima zakonski rok, od 15 dana da na ta pitanja odgovori. Zato prvo pitanje sada u ovom 20 obraćanju glasi, kada ćemo konačno dobiti odgovore na ta pitanja?

Drugo pitanje za predsednicu Gojković glasi, kada će se javno izviniti generalnoj sekretarki, Svetislavi Bulajić za uvrede i poniženja koje je izgovorila tokom direktnog prenosa skupštinskog zasedanja u Republici Srbiji? Mislim da bi bilo dobro da to učini javno, sa iste ove skupštinske govornice sa koje su stigle i uvrede, jer bi tako poslali poruku iz ovog doma da uvrede, poniženja i mobinzi nisu prihvatljiva ponašanja u našem društvu, a da mi to primerom u Narodnoj skupštini pokazujemo.

Drugo pitanje je, kada će konačno početi da se održavaju redovni kolegijumi? Kada ćemo konačno dobiti plan rada Skupštine, godišnji plan rada kao što to Poslovnik zapoveda, jer mi godinu i po dana od 3. juna prošle godine radimo stihijski, po hitnom postupku, u objedinjenim raspravama, ne znajući danas koji će nam uopšte zakoni biti na dnevnom redu naredne nedelje, a da vam ne pričam da mi u stvari treba da znamo po šest meseci unapred da bismo mogli kvalitetno da se spremimo za raspravu i kvalitetne amandmane da primenimo. Stoga pitamo predsednicu Gojković dokle će na jedan taj perfidni način da sabotira kvalitetan rad Skupštine?

Hvala najlepše i hvala kolegama što ste bili tihi.

Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Na moja pitanja ne sme niko da odgovori, ali bože moj ja moram da ih postavim.

Prvo pitanje za Aleksandra Vučića koordinatora službi bezbednosti, direktora BIA Bratislava Gašića i načelnika VBA, da li naše službe rade bezbedonosne procene i kako rade te bezbedonosne procene? Ovo nije samo vezano za moje prethodno pitanje za bezbednosnu procenu Ane Brnabić, već me zanima kakvu su bezbedonosnu procenu prošli Nenad Kovač zvani Neša roming i Sava Terzić, lica koja sarađuju sa najvišim državnim organima u poslovima, recimo, E inspektora sa svim inspekcijskim upravama, sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, sarađuju sa Vojskom, sa policijom, sa službama bezbednosti, jer se njihovi softveri koriste u svim državnim organima. Mislim, i u Narodnoj skupštini.

Godine 2001. Sava Terzić kao direktor Preduzeća „Certus“, ta firma nije mogla da dobije posao, uvođenje elektronskih brava u Centralni zatvor zato što nije prošao bezbedonosnu proveru, jer je osuđen da je 1994. godine krao šofer šajbne a sada taj čovek može da sarađuje sa najvišim državnim organima, gde treba najveći stepen bezbedonosne procene, a od 2006/2007. godine do danas on i Nenad Kovač su glavni perači para za sve narko kartele u Srbiji. Imate ih na snimcima balkanskog ratnika, koje su te iste službe bezbednosti snimile na zakonit način u zakonitom postupku, ali oni sarađuju i sa najvišim državnim organima. Zanima me kako?

Drugo pitanje za ministra privrede i direktora APR, objasnite mi kako je po zakonu moguće da jedna firma bude DOO vlasnik sebe same? Naime od 2014. godine do danas „Lanus“ Privredno društvo DOO je 66% vlasništvo samo sebe. To je nemoguće po zakonu. Zakon propisuje da manji deo možete biti vlasnik i to u kratkom vremenskom periodu ili se taj deo briše. Da li se kriju pravi vlasnici „Lanusa“? Iza tih 66% iza povezanih lica koji vode do Holandije, da li se kriju Nenad Kovač, naravno on je pravi vlasnik „Lanusa“, ali i neki političari Goran Vesić, Siniša Mali, Nikola Petrović, kum Nenada Kovača i ko još?

Ovo pitanje postavljam inspirisan medijskim navodima da se sprema nekakvo hapšenje Draganu Đilasu, pa sam hteo da kažem da Dragan Đilas sigurno ne mora da se brine da će biti uhapšen jer mu je jedan čovek garancija, Nenad Kovač. Nenad Kovač je bio njegov poslovni partner i do 2014. godine su zajedno radili, upravo preko tog „Lanusa“, ali od 2014. godine ulaze u taj posao Siniša Mali, Goran Vesić, od ranije, naravno, i Nikola Petrović i od ranije, naravno, Aleksandar Vučić.

Kolega, ja još uvek ne razumem i ne čujem vaše pitanje.

Čuli ste, tako da je moje pitanje, znači, ako bi se hapsio Dragan Đilas, morao bi i Vučić da uhapsi samog sebe.
Treće pitanje za ista lica Kneževića i direktora APR, kako je moguće da se izbriše jednog Privrednog društvo „Certus“ i to dan posle mog pominjanja tog privrednog društva ovde u Skupštini kada se glasalo za Anu Brnabić, kada sam nju pitao za vezu sa tim privrednim društvom, da se na telefonski poziv izbriše privredno društvo iako su u toku postupci i pred privrednim sudom i pred upravnim sudom vezano za to privredno društvo? Postoji krivična prijava protiv registratora maglova za njegove brojne nezakonite radnje. On čovek na telefonski poziv unosi i briše podatke iz APR, pa da mi se objasni kako je to moguće?
Kada smo već kod Save Terzića, pitanje za nadležne službe bezbednosti vezano za dozvole i provere, a takođe i za tužilaštva, naime Sava Terzić je suvlasnik preduzeća „Globatel“ i zakonski zastupnik, ima 45% vlasništva, 55% vlasništva pripada „Pink internacionalu“, da li je „Globatel“ aplikacija za špijuniranje? Malo im je jedan špijunski centar koji imaju Nenad Kovač i Nikola Petrović u Žarkovu gde su ga prebacili iz Oblakovske ulice nego sada imaju još jednu aplikaciju … Zašto ste me isključili?