Sa time završavam, gospodine predsedavajući. Ili onda kada sami kažu, a to danas kažu, da nije Đilas tu devastaciju napravio sam, radilo je to celo „žuto preduzeće“.

Zahvaljujem, kolega Orliću.
(Radoslav Milojičić: Replika.)
Imate osnova za repliku.
Samo, da li se za repliku javlja gospodin Goran Ćirić ispred poslaničke grupe? Izvolite, gospodine Ćiriću.

Po ko zna koji put, pomenuti podaci koji apsolutno ne odgovaraju istini. Ta priča, da krenemo od dugova Grada Beograda, priča o milijardu i 200 miliona evra je nešto što možemo da pročitamo i analiziramo onog trenutka kada stavite na dnevni red i analizu izveštaja Fiskalnog saveta.

Dakle, često se pominjete na Fiskalni savet i kada pogledate analizu Fiskalnog saveta i stanja finansija i u gradu Beogradu i u Kragujevcu i u Nišu i u Novom Sadu videćete da taj iznos niko nigde ne pominje, makar niko od stručnih i odgovornih kompetentnih lica. Pominje se iznos od 420.000.000 evra, a o dugovima Grada Beograda i svih javnih preduzeća u njemu ćemo tek videti izveštaje.

Izveštaj o Kragujevcu i nekim velikim gradovima i stanju budžeta u Kragujevcu, o kome se govori u smislu vrlo brzog ili bliskog mogućeg bankrotstva, nažalost, ne prizivamo tako nešto, ali znamo da su mnogim odlukama i vođenjem tih gradova nekompetentni ljudi dovodili lokalne sredine u veoma velike probleme. I o tome govori izveštaj Fiskalnog saveta, govorim o zvaničnim podacima, ne govorim o nagađanjima i o priči rekla-kazala.

Sam ministar državne uprave i lokalne samouprave će imati velike izazove u mnogim opštinama i gradovima, to je apsolutno jasno, ali veliki deo odgovornosti nosimo i mi ovde u Skupštini i posebno većina skupštinska, koja je izglasavala zakone, seriju zakona koji su Srbiju vodili ka sve većoj centralizaciji, sve manjem prihodu lokalnih samouprava, sve manjim transferima, a očigledno i nesposobni kadrovi svojim upravljanjem dovode do takvog stanja finansija, pre svega u najvećim gradovima, jer je to najvidljivije.

Još jednom, govorite o zvaničnim podacima, ne o pričama rekla-kazala i opominjanjima nekih gradonačelnika koji su ovde ostavili veliki trag.

Zahvaljujem, kolega.
Kolega Orliću, vi ste u sistemu, želite li repliku? Izvolite.

Hvala lepo.

Hvala i na svojevrsnoj potvrdi da je za njih i dalje, kako su sami kazali pre neki dan, tajkun Dragan Đilas lepo ime, kao i na potvrdi onih reči takođe, pridošlih iz njihovih redova ovih dana, da to što je napravio, tako kako je napravio, a možemo o tome da pričamo detaljnije nikakvih problema nema, Dragan Đilas nije napravio sam, u tome je učestvovalo kompletno „žuto preduzeće“, to su njihove reči objavljene u „Nedeljniku“ koji je njima blizak. Dakle, ja nemam ni jedan jedini razlog da sumnjam u verodostojnost te izjave.

Što se tiče tih fenomenalnih rezultata i još jednom njihove sposobnosti da devastiraju, to što pominju u izveštaju Fiskalnog saveta, a odnosi se na primer i na Kragujevac i na Smederevsku Palanku i na Paraćin, pa i na Beograd, sve su redom rezultati postignuti za vreme sposobnih kadrova „žutog preduzeća“. Dakle, sve je to ono što su postigli sami. Ako se time diče, ništa sporno nema. Samo nek to kažu lepo, glasno i jasno.

Što se tiče Fiskalnog saveta i podatka za milijardu i 200 miliona, sam je Fiskalni savet rekao – ne, nije u taj broj ušao ni dug javnih preduzeća, nije ušao ni dug opština, ne, nisu ušle kamate. Sad samo da neko odgovori na to pitanje, jel to znači da svi ti dugovi ne postoje? Jel to sve zajedno znači da ako nije ušlo u taj njihov zbir, taj novac ne treba da se plati? Jel to sve zajedno znači da Beograđani nisu opterećeni u tom iznosu samo zato što je zapisano u toj sumi? Ili možda ima smisla i neke logike reći a koliki su tačno rezultati kad se sve te lepe sposobnosti pojedinačno i po raznim osnovama tajkuna Dragana Đilasa, a i tog „žutog preduzeća“ koje, kako samo kaže, zajedno sa njim uništavalo Beograd, kad se sve lepo izračuna i vidi koliko su napravili? očigledno je da ima smisla računati sve lepo, zbirno, sumarno, pa podvući crtu. Kad se ta crta podvuče, rezultat su Beograđani već jednom rekli - od štetočina ne, hvala ništa dobro se ne očekuje, nije bilo ni pre neku godinu, neće biti ni ove, ni sledeće, kad god da ih budete pitali sledeći put.

Zahvaljujem.
Kolega Ćiriću, repliku želite? Izvolite.

Dakle, govorite o dugovima javnih preduzeća, o radovima koji su se radili u Beogradu u vreme DS i ne samo Dragana Đilasa, nego i Neše Bogdanovića i gradonačelnika koji su ostavili tragove i učinili Grad Beograd boljim od onoga kakvim su ga zatekli, sigurno posebno posle 1999, 2000. godine i ostaju i mostovi kao tragovi, ostaju i efikasno urađeni projekti i ulice i bulevari, ali ono što je još važnije od tog betona, od tog asfalta je odnos prema ljudima, prema socijalno najugroženijima, prema onima koji primaju penzije, a ovde su imali tu vrstu podrške i nismo imali smanjenja penzija od 10%, onako kako to imamo u poslednjih pet godina. To je odnos odgovornih ljudi u gradu, to je odnos prema ljudima pre svega, a ne prema betonu i prema neefikasnim projektima, kakve nažalost možemo da vidimo danas u Beogradu.

Da li ste vi ponosni na ovo što se danas dešava u Beogradu, na način na koji on funkcioniše i na način na koji se vode projekti koji su započeti? Svako normalan će se radovati svakom novom projektu, svakoj novoj ulici, svakoj novoj fontani koja ima svoju logiku i koja bude urađena na efikasan i racionalan način, dovoljno jeftin, onako kako je prihvatljiv za ljude. Ali, način na koji se vode ovi projekti u Beogradu u ovom trenutku govori o tome da ni na koji način ne razmišljaju o ljudima, o njihovim potrebama i njihovoj mogućnosti da se kreću po gradu i obavljaju normalno svoje funkcije i svoj život.

Dakle, suština vođenja grada nisu samo beton i mostovi i samo škole i obdaništa. Jeste i to, ali posebno su se gradili u to vreme kada je DS nosila najveću odgovornost, ali pre svega su odgovornost prema ljudima, zaštita njihovog socijalnog statusa i uslovi u kojima će i deca i svi nemoćni napraviti i napredovati.

Zahvaljujem.
Replika, narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite.

Briga za socijalno ugrožene i za one kojima je pomoć potrebna – sjajno, samo fraza. Da nije ostalo na nivou samo fraze i dugovanja svega toga što je trebalo da bude obezbeđeno tim ljudima, dugovanja upravo od strane tog Dragana Đilasa, tajkuna, i njemu podređenog „žutog preduzeća“ u Gradu Beogradu, možda bi imalo smisla pričati o tome.

Kada se taj novac nije isplaćivao, nema smisla nikakvog da pričamo dalje, nego dobri i korisni projekti i podrška svemu onome što se u Beogradu danas stvara i zida, a dobro je korisno, jel tako?

Na primer, „Beograd na vodi za Menhetn na Balkanu“ - na primer u vreme kada i čije? Da nije slučajno baš tog pomenutog Dragana Đilasa koji je zadužio Beograd za milijardu i 200 miliona evra? Pogleda čovek datum, pazi stvarno jeste. Samo, u čemu je stvar? Tada je to bila dobra ideja zato što se neko njom hvalio i kitio nesposoban da je realizuje i ostvari. Danas kada se to zaista dešava, kada svako svojim očima vidi da se Beograd na vodi pojavljuje, da niče, svaku tačku u Beogradu da markirate, možete sa nje da vidite kako napreduje to gradilište. Danas to ne valja, danas je to katastrofa, danas je tim nekima zbog njihove sopstvene nesposobnosti da urade ono o čemu su samo pričali to samo katastrofa, to je loše. Šta su rekli? Danas je neko pranje para, a bila je priča da od toga neće biti ništa.

Danas je ono stecište nehigijene, narkomana, pacova, đubreta bolje nego ovo što se dešava. Toliko o odgovornom odnosu prema korisnim projektima infrastrukture. Fontana, kako beše, dobra, korisna, funkcionalna i dovoljno jeftina. Ovako je izgledala i ovako je bila zamišljena i ovako se pored njene slike fotografisao baš taj Dragan Đilas sa i dalje aktuelnim predsednikom gradske organizacije žutog preduzeća. Onda su je hvalili i njome se reklamirali, međutim šta, nisu bili sposobni da je urade. Danas, kada je napravljena, a vidim da ćemo mi pričati o ovome još uvek, šta je problem? Što je koštala koliko je koštala, a ne kao što su oni najavili, tri puta više nego što je stvarno urađeno. Jel sada ne valja?

Nastavljamo po amandmanu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.