Zahvaljujem, predsedavajući.
Moje prvo pitanje je upućeno ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću, a u vezi je sa njegovim ponašanjem ili, možda bi primerenije bilo da kažem, njegovim performansom, prilikom posete turskog predsednika i u vezi sa njegovim izjavama kasnije u medijima koje su se mogle čuti u vezi sa tim, a to je njegov komentar -šta je trebalo da radim, da li je trebalo da ga ubijem kao Murata itd.
Htela sam da pitam gospodina Ivicu Dačića - da li je možda čuo, da li je razmišljao, da li zna da postoji nešto između pevanja, igranja i ubijanja i da li možda zna da se to nešto što postoji između tog preteranog ushićenja i podilaženja i agresije zove diplomatija, da se to zove ozbiljnost, da se to zove dostojanstvo, da se to zove poštovanje i visokih gostiju, a pre svega poštovanje građana Srbije?
Ruku na srce, mislim da bi se ovo pitanje moglo uputiti mnogim drugim našim diplomatama, političarima, funkcionerima, pre svega onima koji takvo ponašanje odobravaju, rekla bih možda i podstiču. Da li možemo nekako da se zadržimo na tom nekom između ponašanju, a koje bi predstavljalo, ja se nadam, diplomatiju i ozbiljnost i odgovornost koja ovoj našoj državi toliko nedostaje?
Drugo pitanje, upućeno je ministru kulture i ministarki pravde. Reč je o dešavanjima u Etnografskom muzeju. Pored svih problema koje imamo sa našim muzejima i ovde imamo jedan slučaj koji je već dospeo u domen pravosuđa. Mislim da javnost, pre svega, nije dovoljno informisana o tome, te bih želela da mi oni kažu šta se tačno dešava u vezi sa zloupotrebama i teškim, čini mi se, koliko sam uspela da pročitam u medijima krivičnim delima koja su se tu dogodila u poslednje vreme? Znači, šta se tačno tu desilo? Mislim da javnost nije dovoljno informisana. Mnogo se više priča o nekim drugim manje važnim dešavanjima. Ovde je reč o zaštiti kulturne baštine Republike Srbije, koja je toliko zanemarena. O tome stalno pričam, nažalost, o tome se nedovoljno priča, ja pokušavam to da nadoknadim na neki način.
Takođe bih želela da pitam - da li je neminovno bilo da do ovoga uopšte dođe, jer mislim da je poznato da je već bilo raznih problema? O tome se govori godinu, dve i više unazad, upravo u tom Etnografskom muzeju, da je i ranije bilo nekih zloupotreba i nekih prestupa koji su se ticali održavanja svadbe u tom muzeju, restauracije nekih objekata „Manakove kuće“ itd. Dakle, da saznamo šta se s tim trenutno dešava i da li je uopšte bilo neophodno da do ovoga dođe, s obzirom da mislim da je moglo da se nasluti da se nešto slično dešava i mislim da je trebalo reagovati ranije. Ali, kada se to već nije dogodilo šta će sada da se desi sa tim i da li će se ovo pitanje rešiti i da će se konačno zaštiti ovaj muzej, jedan od retkih koji radi u ovoj zemlji?
Još jedno moje pitanje upućeno je premijerki, gospođi Ani Brnabić. Želim da pitam – zbog čega je odbila sastanak sa grupom za slobodu medija? Očekivala bih, ako ništa drugo od gospođe Brnabić, dovoljno širine da prihvati jedan ovakav razgovor. Koliko ja znam, i ona je sama rekla da situacija u medijima nije dobra. Mislim da nikakav problem nije prihvatiti poziv na razgovor i da jedini način da se nešto pomeri, da se nešto reši, jesu upravo razgovori.
Zbog čega ona ne bi želela da razgovara, pre svega, sa njima i zbog čega je potrebno odbiti poziv na razgovor? Mislim da barem razgovor može uvek da se prihvati i na taj način pokuša da se nađe neko rešenje za situaciju za koju je ona sama rekla da nije dobra. Hvala.
