Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 92 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 109 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slaviša Ristić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Upućujem poslaničko pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije Ani Brnabić i tražim izvesna razjašnjenja povodom njene tvrdnje da sudije i tužioci na KiM nisu položili zakletvu, kako ona kaže, pred Hašimom Tačijem, već da su potpisali posebnu statusno neutralnu izjavu. To je ona, na neki način, tvrdila i ovde u odgovoru na poslanička pitanja u četvrtak, a onda smo u medijima imali prilike da pročitamo njen tvit, na kome je doslovce rekla – „Evo da imate prave informacije, kaže Ana Brnabić, naše sudije nisu položile nikakvu zakletvu, već su dali posebno statusno neutralnu izjavu. Istina je važna, rekla je Ana Brnabić“.

Apsolutno se slažem da je istina važna, posebno kada je ovo u pitanju, da javnost zna zaista šta su i kakvu vrstu izjave potpisale naše sudije i tužioci na prostoru KiM prilikom njihove antiustavne, integracije u tzv. pravni sistem Kosova.

Zato tražim da Ana Brnabić dostavi, ne samo meni kao poslaniku, već i ovde pralamentu, da svi imamo na uvid tekst te navodno statusno neutralne izjave.

Reći ću, gospodine predsedavajući, da javnost i poslanici znaju da sam ja imao prilike da razgovaram sa grupom sudija sa prostora KiM, koji su potpisali ovu vrstu zakletve, naravno, njihov identitet ne želim ovde da iznosim, jer znam da ću im napraviti problem, ali su ljudi potvrdili da su potpisali, pročitaću kakav, tekst izjave. Imali smo prilike da čujemo ovde već sličan tekst, a i vrti se u medijima, ali pročitaću još jednom, dakle, gde su naše sudije i tužioci potvrdili šta su potpisali: „Svečano se zaklinjem da ću tokom vršenja dužnosti sudije Republike Kosovo ostati veran ustavu republike Kosovo i da ću vršiti funkciju, časno, odgovorno i nepristrasno, poštujući pravila profesionalne etike“.

Dakle, ovo su potpisale naše sudije, ovo je tekst izjave, a gospođa Ana Brnabić neka odgovori zapravo šta je razlog, zašto je obmanula javnost, da li je to samo njena ideja ili je neko nagovorio da prosto kaže neistinu u javnosti?

Naravno, očekujem da o ovome daju svoj sud i pravnici. Čujemo u medijima da će danas 40 profesora pravnog fakulteta razgovarati na okruglom stolu na temu KiM, očekujem i da oni daju svoj sud o ovome da li je ovo statusno neutralna izjava ili ne.

Drugo pitanje koje želim da uputim takođe predsedniku Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, zašto je Vlada donela potpuno neustavnu uredbu 19. oktobra ovog meseca, a odnosi se na uredbu o ostvarivanju posebnih prava pravosudnih funkcionera i zaposlenih u pravosudnim organima i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija na teritoriji AP KiM?

Ova uredba je doneta 19. oktobra, dakle, samo četiri, pet dana pre nego što su naše sudije i tužioci potpisali ovu neustavnu zakletvu. Zapravo, radi se o sledećem, ovo je bila samo nagrada za protivustavni čin koji su morale sudije da naprave, jer su oni ovom uredbom praktično stekli pravo na tzv. neustavnu, posebnu penziju koju stiču danom prestanka radnog odnosa u našim pravosudnim organima i ova uredba im garantuje da, praktično, do kraja života primaju tu posebnu penziju u visini od 90% od prosečne plate koju su primali u 2017. godini. To je potpuno neustavno.

Da stvar bude, da tako kažem, još interesantnija i još smešnija, napravili su diskriminaciju između različitih kategorija naših zaposlenih u našim institucijama, na jedan način su se ponašali i potpuno je drugačija uredba kada je bila tzv. integracija pripadnika MUP-a u odnosu na sudije. Pripadnici MUP-a neće moći da primaju posebnu penziju tzv. do kraja svog života, već će morati nakon sticanja prava na starosnu penziju, dakle prestaje im pravo na posebnu penziju i počeće da primaju starosnu penziju koja je, svakako, daleko manja nego ova posebna penzija.

Dakle, postavljam pitanje ko joj je dao za pravo da donosi ovako protivustavne uredbe? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Čabraja. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje prvo pitanje je upućeno ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću, a u vezi je sa njegovim ponašanjem ili, možda bi primerenije bilo da kažem, njegovim performansom, prilikom posete turskog predsednika i u vezi sa njegovim izjavama kasnije u medijima koje su se mogle čuti u vezi sa tim, a to je njegov komentar -šta je trebalo da radim, da li je trebalo da ga ubijem kao Murata itd.

Htela sam da pitam gospodina Ivicu Dačića - da li je možda čuo, da li je razmišljao, da li zna da postoji nešto između pevanja, igranja i ubijanja i da li možda zna da se to nešto što postoji između tog preteranog ushićenja i podilaženja i agresije zove diplomatija, da se to zove ozbiljnost, da se to zove dostojanstvo, da se to zove poštovanje i visokih gostiju, a pre svega poštovanje građana Srbije?

Ruku na srce, mislim da bi se ovo pitanje moglo uputiti mnogim drugim našim diplomatama, političarima, funkcionerima, pre svega onima koji takvo ponašanje odobravaju, rekla bih možda i podstiču. Da li možemo nekako da se zadržimo na tom nekom između ponašanju, a koje bi predstavljalo, ja se nadam, diplomatiju i ozbiljnost i odgovornost koja ovoj našoj državi toliko nedostaje?

Drugo pitanje, upućeno je ministru kulture i ministarki pravde. Reč je o dešavanjima u Etnografskom muzeju. Pored svih problema koje imamo sa našim muzejima i ovde imamo jedan slučaj koji je već dospeo u domen pravosuđa. Mislim da javnost, pre svega, nije dovoljno informisana o tome, te bih želela da mi oni kažu šta se tačno dešava u vezi sa zloupotrebama i teškim, čini mi se, koliko sam uspela da pročitam u medijima krivičnim delima koja su se tu dogodila u poslednje vreme? Znači, šta se tačno tu desilo? Mislim da javnost nije dovoljno informisana. Mnogo se više priča o nekim drugim manje važnim dešavanjima. Ovde je reč o zaštiti kulturne baštine Republike Srbije, koja je toliko zanemarena. O tome stalno pričam, nažalost, o tome se nedovoljno priča, ja pokušavam to da nadoknadim na neki način.

Takođe bih želela da pitam - da li je neminovno bilo da do ovoga uopšte dođe, jer mislim da je poznato da je već bilo raznih problema? O tome se govori godinu, dve i više unazad, upravo u tom Etnografskom muzeju, da je i ranije bilo nekih zloupotreba i nekih prestupa koji su se ticali održavanja svadbe u tom muzeju, restauracije nekih objekata „Manakove kuće“ itd. Dakle, da saznamo šta se s tim trenutno dešava i da li je uopšte bilo neophodno da do ovoga dođe, s obzirom da mislim da je moglo da se nasluti da se nešto slično dešava i mislim da je trebalo reagovati ranije. Ali, kada se to već nije dogodilo šta će sada da se desi sa tim i da li će se ovo pitanje rešiti i da će se konačno zaštiti ovaj muzej, jedan od retkih koji radi u ovoj zemlji?

Još jedno moje pitanje upućeno je premijerki, gospođi Ani Brnabić. Želim da pitam – zbog čega je odbila sastanak sa grupom za slobodu medija? Očekivala bih, ako ništa drugo od gospođe Brnabić, dovoljno širine da prihvati jedan ovakav razgovor. Koliko ja znam, i ona je sama rekla da situacija u medijima nije dobra. Mislim da nikakav problem nije prihvatiti poziv na razgovor i da jedini način da se nešto pomeri, da se nešto reši, jesu upravo razgovori.

Zbog čega ona ne bi želela da razgovara, pre svega, sa njima i zbog čega je potrebno odbiti poziv na razgovor? Mislim da barem razgovor može uvek da se prihvati i na taj način pokuša da se nađe neko rešenje za situaciju za koju je ona sama rekla da nije dobra. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a odnosi se na ledolomce. Da podsetim, prošle zime smo zbog izuzetno niskih temperatura i pojave velike količine leda, pogotovu na plovnim rekama, na Dunavu, Savi i Tisi, imali problem sa ovim ledom i tada su za razbijanje leda bili iznajmljeni ledolomci iz Mađarske. Za najam tih ledolomaca plaćeno je negde oko 80 miliona dinara, kako inače stoji u izveštaju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i to za prva dva kvartala, koji je inače Odbor za poljoprivredu usvajao i to su sredstva koja su najvećim delom plaćena iz tekuće budžetske rezerve i delom iz budžetskog fonda za vode.

Štete druge vrste, kao što je uništavanje pristaništa u Apatinu ili u nekim drugim mestima na ovim rekama, a takođe i štete zbog onemogućenog izvoza pšenice, kukuruza i soje baržama, nisu nigde prikazane. Tada je, podsetiću vas, iz Ministarstva je bilo najavljeno da će se za ovu narednu sezonu nabaviti ledolomci. Tada sam, kao članica Odbora za poljoprivredu, postavila pitanje predstavniku Ministarstva, i tražila odgovor da li će se i kada nabaviti ledolomci? Nažalost, ministarka, kada se održavaju odbori na kojima se usvajaju izveštaji, ne prisustvuje tim odborima, nego sam odgovor dobila od predstavnika, da ću dobiti pismeno obrazloženje. Ja to do danas nisam dobila. Zato postavljam ovom prilikom pitanja.

Prvo, kolike su ukupne štete i troškovi nastali zbog pojave leda na rekama prethodne zime? Drugo, da li je raspisan tender i da li će biti raspisan tender za nabavku ledolomaca? Smatram da pitanja postavljam na vreme i da ne smemo da dozvolimo da nas ekstremne vremenske prilike iznenade, jer se bojim da ćemo negde u decembru razmatrati štete od suše. Mislim da ne smemo da dozvolimo sebi takav luksuz da se uzdamo ili u Boga ili u statistiku da ova zima neće biti tako hladna. Samo kao poređenje da kažem da Mađarska ima 22 ledolomca, 13 ima na Tisi, osam na Dunavu i jedan na Balatonu, koji spremno čekaju zimu i njih sigurno neće ove vremenske prilike iznenaditi.

Kao poređenje želim da naglasim da, recimo ova sredstva koja su bila data za iznajmljivanje, mogu da se usmere u projekte za razvoj lokalnih samouprava. Upravo smo ovih dana imali prilike da vidimo da u Vojvodini, odnosno u medijima vojvođanskim je navedeno da je 13,5 miliona dinara usmereno lokalnim samoupravama, odnosno u sedam nerazvijenih opština. Ovo su stvarno smešna sredstva u odnosu na ona sredstva koja mi plaćamo za štete od elementarnih nepogoda, pa tako i za pojavu leda.

Drugo pitanje želim da uputim Ministarstvu saobraćaja. Naime, ponovo postavljam pitanje – kada će početi izgradnja fruškogorskog koridora, pre svega tunela kroz Frušku goru? U novembru prošle godine Pokrajinski sekretar za građevinarstvo i zaštitu životne sredine je najavio da će se u toku 2017. godine uraditi planska dokumentacija i izvršiti eksproprijacija zemljišta. Sada pitam dokle se stiglo sa tim planiranim, odnosno najavljenim poslovima i da li će u 2018. godini konačno početi radovi na izgradnji ovog koridora, pogotovu ako uporedimo sa silnim putevima širom Srbije, koji se otvaraju, završavaju i tako dalje?

Samo da napomenem da je ministarka Mihajlović negde krajem septembra najavila da će 6. oktobra biti potpisan protokol o izradi projektno-tehničke dokumentacije za fruškogorski koridor, što očigledno pokazuje već jedno veliko kašnjenje u realizaciji. Za one koji putuju preko Fruške gore, samo da podsetim, da je stanje puta preko Iriškog venca izuzetno očajno, tako da kažem, iz godine u godinu samo se krpe udarne rupe, potpornih zidova nema, zaštite od odrona nema. Stoji samo saobraćajni znak na kome piše – pazite odron, što znači da vozači mogu samo da mole Boga da ne udari neki kamen u automobil.

Tim putem pređe negde oko 12000 automobila, pre svega velikih šlepera i velikih kamiona, koji prave velike štete, pogotovo građanima opštine Irig. Zato ova dva pitanja postavljam ovom prilikom i žao mi je što nisam imala prilike da ih postavim kada je ovde bila prisutna cela Vlada. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova Vlade Republike Srbije – šta je bilo sa predlogom o pokretanju inicijative za donošenje zakona o potvrđivanju fakultativnog protokola o komunikacijskih procedurama, žalbenom postupku uz Konvenciju o pravima deteta OP3, koji je mreža organizacija za decu Srbije, koju čini preko 60 članica, uputila Ministarstvu spoljnih poslova još oktobra 2014. godine?

U drugoj fazi je i koalicija za zaštitu prava deteta koju čine organizacije koje se takođe bave decom iz Niša, Aleksinca, Knjaževca, Zaječara, Pirota i Vranja, ponovo pokrenula istu inicijativu kao i otvoreni klub iz Niša. Koristim ovu priliku da podsetim da je Srbija već prihvatila međunarodne komunikacijske postupke i procedure i država je ugovornica Konvencije o pravima deteta još od 2001. godine. Ovaj postupak, uspostavljen Treći fakultativnim protokolom je u skladu sa međunarodnim komunikacijskim postupcima i omogućava deci pre svega ili njihovim predstavnicima koji tvrde su im prava povređena, a nisu bili u mogućnosti da dobiju pravni lek.

Koalicija organizacija nakon istraživanja među decom iz Niša, Aleksinca, Knjaževca, Zaječara, Pirota, Prokuplja i Vranja je dobila rezultate u kojima se, između ostalog, vidi da deca smatraju da ratifikacijom OP3KPD protokola se omogućuje veća bezbednost i lična sigurnost dece, a i da se povećava odgovornost institucija i raste ugled države Srbije.

Napominjem da je u trećem izveštaju o praćenju implementacije Akcionog plana za primenu strategije prevencije i zaštite od diskriminacije pod tačkom 312 navedeno da ova mera nije realizovana. Inače, ratifikacijom OP3KPD protokola, Srbija ispunjava obaveze iz Akcionog plana za poglavlje 23, i ovo pitanje je pitanje koje se tiče sve dece u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Kolege poslanici, iskoristio bih današnju priliku da postavim pitanje predsednici Vlade o tome kada će biti završen posao koji je po zakonu morao da bude završen u martu ove godine, oko izbora direktora javnih preduzeća, na osnovu obavljenog konkursa?

Naime, u martu ove godine, pre sedam meseci, istekao je rok, poslednji rok, zakonu koji je donela ova skupštinska većina, zakonu koji je predložila Vlada, možda ne sa ovim premijerom, ali gotovo u istom sastavu kakav je danas, koji je propisao rok od godinu dana da se u svim javnim preduzećima, na osnovu konkursa, izvrše izbori direktora. Direktora koji neće biti više partijski činovnici, kako je tada rečeno, direktore koji neće biti partijski poslušnici, koji će profesionalno voditi javna preduzeća i koji će javna preduzeća izlečiti od partizacije i partokratije.

Pošto se ništa od toga nije desilo do marta ove godine, kako je vladajuća većina odredila rok, moje pitanje je kada će se to desiti i da li će se to ikada desiti? Čemu svrha zakona koje Skupština ovde usvaja, čemu rokovi koje sami određujemo glasanjem i da li će se nešto u Srbiji promeniti? Verujem da dok je ova Vlada neće, ali želim da čujem da li postoji iole neko objašnjenje koje nije sastavljeno od laži, besmislica, zamena teza i sličnih načina kada vlast pokušava da ne da odgovor na postavljeno, jasno postavljeno pitanje. To smo mogli da vidimo i prošle nedelje kada je Vlada i predsednica Vlade, kada su bili ovde u Parlamentu, kada umesto da odgovaraju narodnim poslanicima na pitanja, slušali smo više puta u prošlosti iznošene laži, netačne podatke, zamenu teza, izbegavanje direktnih odgovora.

Tako da, ponavljam pitanje za predsednicu Vlade – kada će biti završeni, odnosno izabrani direktori na osnovu konkursa koji je odavno trebao da bude završen?

Dok čekamo taj odgovor, kao što čekamo da Vlada nađe vremena da primi predstavnike novinara koji su se okupili u Grupi za medijsku slobodu, a čuli smo da je ona rekla da će drage volje da se sastane sa njima samo nema vremena, pa evo dok ne nađe to vreme, da joj malo i olakšamo pripremu za taj sastanak, ja ću da ponovim pitanja koja ti novinari žele da postave predsednici Vlade.

Zašto, odnosno kada će članovi Vlade početi da poštuju Zakon o javnom informisanju i medijima koji izričito zabranjuje diskriminaciju medija, urednika, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja?

Koliko novinara je pod merama, kao što su praćenje snimanja i tajni nadzor komunikacije?

Šta predsednici Vlade, govori podatak, da je tokom cele 2013. godine bilo 23 napada na novinare,a a samo u prvih osam meseci ove godine 54? Da li to govori da je stanje u medijima danas bolje ili lošije nego što je bilo pre četiri ili pet godina?

Da zamolimo predsednicu Vlade da preko ministra unutrašnjih poslova dođe do informacija ko su policajci i zašto oni nisu bili, koji su bili prisutni pre tri meseca kada je bilo polaganje zakletve predsednika Republike u ovom Domu, koji nisu reagovali na napade, još uvek neidentifikovanih lica na ulici? I, ko je provalio stan novinarke Dragane Pećo?

Nadam se da ćemo i mi ovde dobiti odgovor na ova pitanja, kao i da će doći do sastanka, da će predsednica Vlade naći vremena da se sastane sa predstavnicima novinara iz Grupe za slobodu medija i da će njima, kao i nama, dati odgovore na ova, a i na brojna druga pitanja koja oni sasvim sigurno imaju za nju. Hvala.