Zahvaljujem, potpredsedniče.

Dakle, član 3. govori o principima na kojima se rukovode oni koji učestvuju u procesu dualnog obrazovanja.

Dakle, svaki od ovih principa je u direktnoj suprotnosti sa onim što će ovaj zakon da proizvede. Kažete – profesionalnost, etičnost, karijerno vođenje i zapošljivost, dostupnost, relevantnost, celoživotno učenje, pravo izbora, jednake mogućnosti, sve što će ovaj zakon da proizvede je u direktnoj suprotnosti sa ovim što ste postavili, kao principe na kojima treba da funkcionišu učesnici dualnog obrazovanja.

Kada pričate o profesionalnosti, da li mi možete reći šta je tačno profesionalno i etično, hajde da uzmemo i tačku 4, u tome da šaljete decu od 15 godina da rade u nekakvoj fabrici za platu koja je 70% minimalca, lažno ih ubeđujući da je to zagarantovani put ka poslu i lažno im obećavajući da će oni, ako baš, eto, nekim sticajem okolnosti ne uspeju da se zaposle kod tog poslodavca, moći posle da započnu svoj biznis.

Karijerno vođenje i zapošljivost. Kakvo karijerno vođenje kada će to biti zasnovano na osnovama lažnih obećanja koja im nudite. Dostupnost, relevantnost, prohodnost, pristup radu, celoživotno učenje, šta će, ceo život će učiti da zavrće jedan šraf. Mislim, prosto, ta zanimanja na koja će se ta deca zapošljavati nisu zanimanja koja garantuju ovo.

Pravo izbora, to sam u raspravi u načelu rekla, da je jedna od najnemoralnijih stvari koju nama ovde tvrdite, da niko tu decu neće terati da idu na dualno obrazovanje nego će ona, bože moj, sama izabrati da idu na profile dualnog obrazovanja. Znači, to radite u situaciji u kojoj će ta deca, prvo im obećavate, vi ste i sami rekli da je to za neku decu koja baš ne vole mnogo da uče, pa sad ja kao neki učenik ne volim baš mnogo da učim, ovde mi obećavaju neku platicu, lažno me uveravaju da ću moći da se zaposlim nakon toga u toj firmi, da imam siguran posao. Pritom, verovatno mi porodica živi u nekakvoj bedi, pa i njima tih deset hiljada dinara dobro dođe.

Šta mislite, koliko će te dece pod pritiskom roditelja otići na profile dualnog obrazovanja, samo zato što će dobijati deset hiljada dinara mesečno? Koliko te dece će sa 14 ili 15 godina, prevareni vašim lažnim uveravanjima, odlučiti da upišu te škole i onda posle kada shvate da iza toga niti ima posla, niti ima mogućnosti da počnu sami posao, niti ima mogućnosti da nastave školovanje, shvatiti da ste ih prevarili. O kakvom slobodnom izboru mi pričamo kad se radi o deci od 14, 15 godina kojima vi dajete lažna obećanja i na kraju jednake mogućnosti.

Ako ovaj zakon išta radi, to je da ubija jednake mogućnosti u društvu, zato što svu onu decu koja upišu dualno obrazovanje, osuđuju na to da budu vrlo slabo obrazovana, vrlo slabo plaćena i bez mogućnosti da nastave školovanje.

Ovaj zakon, ne samo da neće poništiti razlike socijalne koje postoje među učenicima, nego će ih zakopati u još veće razlike i u takve rovove iz kojih oni više nikada neće moći da izađu, a sve za račun stranih poslodavaca, lažnih investitora kojima sada na desetine hiljada evra i uslove, koje ne dobijaju nigde u svetu, sada još, evo, nudimo i ovu ekstra pogodnost, a to je besplatna radna snaga naše dece.

Hvala.
Reč ima Vladimir Orlić. Izvolite.

Iz par razloga, dame i gospodo.

Prvo, zbog toga što se očigledno ne pravi razlika između rada i učenja kroz rad. To je valjda ovde više nego jasno.

Drugo, zato što se postavljaju opravdana pitanja upravo zato što nekome ko ih postavlja što-šta ovde nije jasno. Na primer, ono pitanje - ko zna koliko dece i koliko je to dece? Odlično pitanje. Nekako imam snažan osećaj da taj ko je to pitanje postavio nema predstavu koliko je dece uopšte obuhvaćeno ovim programima, niti koliko bi moglo biti, ni koliko je kompanija zainteresovana za učešće, ni koliki će biti kapaciteti na ovim programima. Nešto mi govori da tu nema nikakve ni približne predstave o brojevima. To bi bio drugi razlog.

Treći razlog, zbog priče o desetinama hiljada po radnom mestu. Nekako imam snažan osećaj da se nema ni predstava o tome koliko je uopšte prosečna subvencija po radnom mestu, a ni ono što sam pitao na samom početku dana - koliko je tih programa za subvencionisanje odobreno domaćim, a koliko stranim pravnim licima od početka?

Iz svih tih razloga, ja mogu samo da ponovim - da ostavimo mi ove prazne priče na stranu, jer prazna priča je podjednako prazna ma koliko puta da se ponovi, a ove ovakve amandmane da ne prihvatamo. Hvala.

Hvala.
Reč ima Olivera Pešić.
Izvolite, koleginice Pešić.

Poštovani podpredsedniče, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati, jer ovim amandmanom poslanici Demokratske stranke traže brisanje člana zakona koji je u stvari predstavlja osnovu ovog zakona, s obrazloženjem da će, parafraziram, rezultat uvođenja dualnog obrazovanja biti školovanje dece za radna mesta koja ne postoje, kao i stvaranje jeftine radne snage.

Poštovani potpredsedniče, radna mesta u Republici Srbiji i te kako postoje, a svakim danom država Srbija, na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, radi na stvaranju, odnosno obezbeđivanju uslova za nova radna mesta. Vreme koje imam na raspolaganju od dve minute po ovom amandmanu mi prosto nije dovoljno da pobrojim sve gradove i opštine u Republici Srbiji u kojima su otvorene nove fabrike ili novi proizvodni pogoni, odnosno nova radna mesta za vreme vlasti SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima. Srpska napredna stranka se bori za svako novo radno mesto. Svako novo radno mesto je bitno.

Dualno obrazovanje ne stvara jeftinu radnu snagu, kako se kaže u obrazloženju ovog amandmana, već podstiče bolje povezivanje privrede i obrazovanja na svim nivoima. Jeftina radna snaga se upravo stvara ne uvođenjem dualnog obrazovanja, odnosno kada se đacima ne omogući da steknu znanje kroz praktičnu nastavu.

Što se tiče poslednje rečenice u obrazloženju koje je DS dala, da ona neće dozvoliti da generacije budućih đaka budu upropašćene zbog nečijeg hira, želim da kažem samo da je DS imala priliku da vodi ovu državu i da brine o mladim naraštajima, a kako i na kakav način su oni vodili državu ocenili su građani na prethodnim izborima. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, najpre želim da istaknem da predloženi amandman apsolutno ne treba prihvatiti. Ne treba ga prihvatiti upravo iz razloga što on možda na najbolji mogući način pokazuje svo licemerje pojedinih narodnih poslanika koji su danas tokom čitavog dana predlagali amandmane koji gotovo da apsolutno nikakve veze nisu imali sa odredbama člana na koji se odnosi.

Šta želim da istaknem? Član 3. Predloga zakona o dualnom obrazovanju, kojim su regulisani principi dualnog obrazovanja, to je u stvari suština ovog zakona, jer se u fokus i u centar dualnog obrazovanja stavlja zaštita najboljeg interesa učenika kroz obavezu svih onih koji učestvuju u procesu obrazovanja da upravo brinu da se taj najbolji interes učenika kroz sprovođenje bilo trogodišnje, bilo četvorogodišnjeg dualnog obrazovanja poštuje.

Naravno, hoću da istaknem da za Srpsku naprednu stranku rad, znanja, obrazovanje, obrazovanje koje je funkcionalno i obrazovanje koje je primenjivo predstavljaju vrednosne kategorije.

Takođe, hoću da istaknem da se ovde drugi dan manipuliše sa terminom – deca. Moram da istaknem da Predlog zakona o dualnom obrazovanju tretira učenike. Takođe, moram da istaknem da maloletno lice sa 15 godina ima pravo da u skladu sa svojim sposobnostima i svojim sklonostima izabere željeno zanimanje.

Takođe, želim da istaknem da se i do sada jedna grupa učenika opredeljivala za trogodišnje obrazovanje, ali Predlogom zakona o dualnom obrazovanju u stvari se stvara pravni okvir na koji najbolji način će se zaštiti interes upravo tih učenika i upravo se pružiti mogućnost učenicima da steknu znanje koje će odgovarati njihovim stvarnim kompetencijama, odnosno da steknu funkcionalno obrazovanje koje će biti primenjeno kod poslodavca, bilo da je on strani investitor, bilo da je naš investitor, ili će možda tu funkcionalnost znanja i obrazovanja upotrebiti za pokretanje privatnog preduzetništva.

Moram da istaknem da je znanje i poznavanje preduzetničkih kompetencija jedno od osam osnovnih veština koje su neophodne za život i rad u društvu znanja, a Srpska napredna stranka smatra da je 21. vek vek znanja i da u znanje treba ulagati kroz obrazovanje. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima LJubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, ja smatram da ovaj član 3. Predloga zakona treba da ostane baš ovakav kakav jeste i kako je definisan. Zašto to tako mislim? Zato što važni činioci koji su predviđeni da čine poluge u realizaciji ovog zakona ovde figurišu, a to su i obrazovne ustanove i privredni subjekti, preduzeća, Privredna komora, lokalna samouprava.

Naime, lokalna samouprava je prepoznata ovde kao nezaobilazni činilac razvoja svoga okruženja, tako da jedinice lokalne samouprave imaju svoje predstavnike u školskom odboru stručnih škola i na taj način će uticati na donošenje najvažnijih odluka koje se odnose, pored ostalog, i na profile u dualnom obrazovanju.

Naime, investitori domaći i strani, dolaskom u mesta u kojima nameravaju da razviju svoj biznis, direktno su usmereni na organe lokalne samouprave. S druge strane, lokalnoj samoupravi je, naravno, bitno da se u njihovim sredinama razvija proizvodnja, otvaraju fabrike, zapošljavaju mladi ljudi.

Upravo član 3. ovog Predloga zakona, stav 2. govori o tome, govori o uspostavljanju socijalnog partnerstva na lokalnom nivou zbog iskazivanja potreba svoje sredine za pojedinim kadrovima, a još više na usmeravanju profila investitora prema prirodnim i ljudskim resursima dotičnog kraja.

Imala sam prilike da slušam predstavnike kompanija koji učestvuju u promociji dualnog obrazovanja u svim većim mestima u Srbiji. Stekla sam utisak, a i građani su stekli utisak da oni žele da se što pre počne i krene sa dualnim obrazovanjem i da tako osposobljene mlade ljude, obučene u njihovim firmama na konkretnim radnim zadacima i radnim mestima, kasnije po završetku školovanja zaposle u svojim firmama. Tako da, na nedavno održanoj tribini u Beloj Palanci, predstavnici tekstilne kompanije koja dolazi u taj grad su izrazili spremnost da u svakom pogledu učestvuju u zajedničkom poduhvatu o dualnom obrazovanju, kako bi nakon školovanja mladi ljudi iz tog kraja, iz tog mesta dobili zaposlenje u njihovoj kompaniji, jer oni nisu došli da stagniraju, nego su došli da razviju svoj posao i da razvijaju tržišta. Hvala.

Hvala najlepše, koleginice.
Ovim govorom smo završili današnji rad.
Nastavljamo sa radom sutra u 10,00 časova. Hvala vam.