Naša poslanička grupa je takođe predložila da se briše član 2. ovog zakona, kao i svi članovi zakona, jer smatramo da je predloženi zakon loš, ali ako pogledamo i ovaj konkretan član koji definiše pojmove, vidimo pretencioznost predlagača kad je donosio ovaj zakon.
Ovaj zakon je mogao da prođe kao izmene i dopune Zakona o srednjem obrazovanju da bi se definisao malo bolje učenje kroz rad i praksa i time bi se ispunio cilj koji je predlagač u obrazloženja zakona dao ali postojala je potreba da se donese zakon o dualnom obrazovanju, i ta potreba postoji već pet godina.
Kako je nama ministar u odbijanju u obrazloženju zašto se odbija ovaj amandman, kao i svi drugi, to je jedno obrazloženje za sve, kaže da naš predlog nije u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja koju je Vlada usvojila 25. oktobra 2012. godine. Pazite, 2012. godine. Znači, već pet godina postoji neka strategija, i tu strategiju su do sada sprovodila, pre ministra Šarčevića već tri ministra, i ni jedan od njih nije bio spreman da donese ovaj zakon. I, zašto je to tako? Zato što je ovakvo rešenje loše. Dualno obrazovanje nije primereno ekonomskoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi, nije primereno razvoju koji Srbiji treba. Ovde govorimo o primerima da dualno obrazovanje uspešno funkcioniše u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, ali to su visoko razvijene zemlje i one imaju potrebu za kvalifikovanom radnom snagom koja ima interes da se usko obrazuje u nekom profilu i da onda ostane da radi maltene ceo život, naravno prateći kako se tehnologija razvija, ali ima zagarantovano radno mesto. Da li je dualno obrazovanje način na koji se razvijala Finska, Južna Koreja? Da li su se na ovaj način razvijale istočnoevropske zemlje Poljska, Češka, Slovačka, Rumunija. Da li je to način? Nije. To može da bude u jednom malom segmentu, ali to nije odgovor na problem koji mi imamo. Na to što jedna trećina mladih ne završi srednje obrazovanje. Ovo neće poboljšati tu situaciju. Umesto da razgovaramo o tome kako da učinimo srednje obrazovanje obaveznim za sve, kako da učinimo obrazovanje jeftinim, da uvedemo besplatne udžbenike, da roditelji koji žive teško i zarađuju malo zbog loše ekonomske politike Vlade da im se olakša njima i njihovoj deci obrazovanje mi o tome ne razgovaramo.
Podmetnuta nam je ova priča o dualnom obrazovanju kao nekom spasu koji će sada da preokrene obrazovanje mladih i da pokrene privredu jer navodno fale kvalifikovani kadrovi. Pa, neće. Da je tako vi biste uveli obavezu poslodavca da zaposli onog učenika koji dođe kod njega na ovo dualno obrazovanje kako ga vi zovete. Potpuno pogrešno. Ovo nije dualno obrazovanje kako postoji u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj. Mlad čovek se tamo zaposli kod poslodavca, počne da radi, radi za platu sa svim davanjima koje se daju uz zaradu. I, onda ima obrazovanje pa može u nekom trenutku da izađe iz tog posla da nastavi obrazovanje dalje, ali ovde toga nema.
Šta će da bude posledica ovakvog zakona? Biće da će poslodavac uzeti nekog učenika i obučavati ga za neki visokokvalifikovani posao. Ministar je sad ovde izneo sad nekoliko zanimanja, koliko je učenika u tom programu, brojem nam kažite, a koliko učenika uči za ne znam, trgovca ili za neke vrlo proste poslove. Imaćemo situaciju da ta zanimanja koja kada ih radi obučeni radnik dobija platu od, 50, 120 hiljada dinara, super, a neko će raditi, neki učenik za 15.000. To je ta jeftina radna snaga. To je ta zloupotreba mladih o kojima mi govorimo. Poslodavac će ih uzeti u onom trenutku kada mu možda treba zbog sezone ili zbog nekog priliva posla, uzeće više đaka, radiće sa njima, dva, tri, možda jedno polugodište i onda će ih vratiti i reći, pa mi nemamo potrebu sada za ovim radnicima. U tome je problem. Da ste vi ovde stavili obavezu poslodavca da tog učenika zaposli onda bi mogli da razgovaramo o konceptu dualnog obrazovanja, ovo nije dualno obrazovanju i zato smo i protiv. Zato smo dali 41 amandman da se briše svaki član jer nije bilo moguće popraviti amandmanima ovakav predlog zakona.
Znači, ministre, vi ste dobili taj zadatak očigledno kada ste izabrani za ministra da obavite da ono što vaša tri prethodnika nisu htela. Nisu hteli ni ministar Verbić, ni ministar Jovanović, ni ministar Žarko Obradović da uvedu dualno obrazovanje, jer to nije potrebno Srbiji. To je loše za razvoj, za budućnost Srbije. Mi treba da školujemo mlade ljude, da iskoristimo talenat u svakom od njih da bi razvili našu ekonomiju, da bi ona bila konkurentna. Konkurentnost danas nije u tonama proizvodnje nečega nego u idejama, inovativnosti. Ovako se ne školuju ljudi koji će tek da stvaraju novu vrednost, nove ideje.
Ja znam da će na kraju ovaj zakon biti usvojen, nažalost. Srećom, verovatno neće dugo živeti. Mislim da ćete vi imati u svojoj karijeri jednu mrlju da ste bili onaj ministar koji je pristao da uradi ono što vaši prethodnici nisu hteli. Pet godina ministri su odbijali, a vi ste, nažalost, popustili i danas imamo ovaj zakon. Hvala.