Vrlo kratko.

Kolega Arsić se uglavnom obraćao drugom delu opozicije, ne meni kao predstavniku SRS, osim tamo gde je pomenuo da neko kao loš primer navodi Kancelariju za brze odgovore i neću se sada baviti Kancelarijom za brze odgovore, ali hoću da iskoristim ovu repliku da pitam ministra, nismo još čuli odgovor – koliko će zarađivati ta deca koja budu radila u okviru dualnog školovanja?

Drugo pitanje – da li će im biti uplaćivani doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje? To u ovom zakonu ne piše, a pošto ne piše, znači neće.

Deca su maloletna. Ne daj Bože, nekom se nešto desi na poslu, pošto su fizički mahom poslovi ili zanati, koji nisu bukvalno fizički poslovi, ali s radi sa mašinama itd. - šta će se desiti ako ne daj Bože to neko dete ostane invalid? Da li će imati nekakvu invalidsku penziju zbog toga? Ko će se brinuti o njemu?

Dakle, mnogo je ovde ozbiljnijih problema nego ovo što se sad ovde priča kao u okviru nekakve predizborne kampanje, samo reklamerstva itd. Ozbiljna pitanja ministre imamo i bilo bi dobro zbog javnosti da odgovorite na ova pitanja, a ponoviću još ono što smo govorili u načelnoj raspravi, ovaj Predlog zakona i sutra zakon jeste mamac za siromašne porodice i decu iz siromašnih porodica, koji su ozlojeđeni što porodice ne mogu da im kupe patike, pa će da kažu, završavam, pa će da kažu - idem ja da radim tamo pa šta bude posle, da bar dobijem neki dinar, jer ovako nemam ni za užinu.

Dakle, generalno niste rešili problem, pa pokušavate da napravite da deca hrane roditelje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović, po amandmanu.

Predsedavajući, pokušavam celo vreme da shvatim argumente zbog kojih bismo trebali podržati i ovaj amandman i druge amandmane koje su uložili poslanici iz opozicije na ovaj zakon i nisam baš mnogo nešto uspeo. Svašta smo se danas naslušali.

Uspeo sam samo da pohvatam, kažem, neke podatke ovako. Frapantno je način na koji ih opozicija iznosi. Naime, kažu ljudi iz DS - pa ne trebaju nam zanatlije, ne trebaju nam obučeni majstori, jer Bože moj, privredni rast u Srbiji je 1,3%. To jeste netačan podatak, ali čak i da je tačan, ako ga poredite sa rastom od -3%, koliko je iznosio u vreme dok je DS upravljala Srbijom i svi ovi koji su pošli iz nje nastali, mislim da su svi ostali argumenti suvišni.

Moja koleginica je rekla, javiće se neko sa statističkim podacima, pa će da nam ih izdeklamuje. Znam ja, bole statistički podaci. Statistika je sama po sebi egzaktna nauka. To jeste najbolja slika svega onoga što se danas u Srbiji dešava.

Statistika kaže da je stopa nezaposlenosti u Srbiji u 2012. godini bila 26%, a da je danas nešto manje od 12%. To je podatak koji boli. To jeste rezultat i rada ove Vlade i one prethodne koju je vodio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić.

Kaže jedna koleginica iz opozicije da, Bože moj, kao da do sada nismo imali majstore. Jesmo, tačno, imali smo majstore to je istina, ali kao da je neki greh usavršiti i obučiti decu koja su odlučila da budu zanatlije. To je ono što nisam mogao da razumem iz svih ovih argumenata opozicije.

Takođe kaže da stvaramo jeftinu radnu snagu i da ti ljudi neće biti u mogućnosti da završe visoke škole. Međutim, ministre, ja opet podsećam javnost Srbije da se u Zakonu o visokom obrazovanju omogućili studiranje kroz rad, tako da ne vidim nikakvu prepreku da neko upiše fakultet da pri tome već poznaje neki zanat. Naprotiv, to vidim kao prednost u njegovom daljem usavršavanju i obrazovanju.

Doduše, to nije nikakav greh, kažem, ali moraće da se suoče sa onim podrugljivim stavom i da se suoče sa ruganjem koje stiže iz DS, koju u ovom momentu sačinjava tzv. elita. To je jedino što će morati da izdrže te buduće zanatlije.

Rekoše takođe da nema koristi, da će strane kompanije otići i ko zna šta će se desiti. Ja ću vam reći jedan kontra argument. Znate ministre, bili ste u Subotici, u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“ i Politehničkoj školi „Subotica“. Moram da se zahvalim i ljudima iz te škole, izveli su prvu generaciju od 60 maturanata po sistemu dualnog obrazovanja. LJudi su ostali, ali svi su ostali da rade u Subotici, u „Simensu“, u „Norma grupi“, u „Amateku“. Politehnička škola u ovom momentu školuje još 60 srednjoškolaca kojima su već ponuđeni ugovori u industriji nameštaja „Bajmok“, industriji nameštaja „Budućnost“, fabrici nameštaja u Bačkoj Topoli. Ima to itekako svoju korist.

Pokušao sam da napravim jedno poređenje i komparaciju svih argumenata koje iznosi opozicija valjda u nemoći da iznese neki valjan argument, iznosi čak i lažne argumente, napravim jednu komparaciju i javnosti Srbije pokažem zašto je dobro da Narodna skupština prihvati ovakav Predlog zakona koji ste stavili pred nas, uvaženi ministre. Toliko i hvala vam.

Hvala.
Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.

Stvarno želim da kažem posle nekoliko puta ponovljenih kritika da opozicija kritikuje ovaj zakon zato što je elita i zato što imamo nešto protiv da se u Srbiji obrazuju zanatlije da ovo nije zakon koji obrazuje zanatlije. Pročitajte obrazloženje. Kaže ministar – učenje kroz rad ne predstavlja za učenike proste manuelne zadatke, već programiranje, projektovanje i rukovođenje pametnim mašinama koje su deo savremenih modernih proizvodnih procesa u kompanijama.

Vi ovde obrćete teze da neko smatra da Srbiji ne trebaju zanati i zanatlije, da su ti ljudi manje vredni. To nije istina. Mi smo protiv ovoga zato što želimo da stvorimo društvo koje će dati šansu svima, svakom mladom čoveku da iskoristi talenat i potencijal koji ima u sebi. Ovo po našem mišljenju nije način u ekonomskoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi.

Još jedna stvar, pošto vidim da to svi ponavljaju kao papagaji ovde, o navodnom padu stope nezaposlenosti sa 26% na 11%, da vas uputim na izjavu direktora Republičkog zavoda za statistiku, koji je javno rekao da zbog izmene u metodologiji 2014. i 2015. godine je nemoguće upoređivati podatke iz 2016. godine sa podacima iz 2017. godine.

Hvala. Završite rečenicu.

Da završim? Da, hvala.
Ti podaci su neuporedivi. Možemo da govorimo o apsolutnim brojevima. Za pet godina je smanjeno. Za 100 hiljada ljudi je manje na birou.

Isteklo vam je vreme, kolega Đurišiću.

Koje vreme je isteklo? Ja sam se javio. Imam vreme poslaničke grupe. Imam vreme…

Nemate više vreme kolega. Zato sam vas upozorio.