Ima odličnih stvari. Otprilike 90% svega onoga što smatram potpuno promašenim u tom čudnom izgovoru za politiku ja pronalazim upravo na tom veb-sajtu, između ostalog, i famozno izvinjenje za prostačko ponašanje u Narodnoj skupštini pod naslovom „bio sam u pravu“. Dakle, i to sam video upravo na tom sajtu, a i one dokaze za iznajmljivanje grejalica samom sebi i za davanje novca sopstvenim preduzećima, sve sam to video na tom sajtu. Pozdravljam što smo se oko toga složili. I ja pozivam građane da što češće posećuju taj sajt.

Šta je problem? Problem je da mi pričamo sada o opterećivanju onoga ko je investitor ovde, pritom, izgleda više nismo na istoj strani da li se razumemo ili se ne razumemo oko toga da li onaj ko je hteo nešto da kaže na temu osiguranja hoće da ga predloži ili će samo da priča o tome. Ako će samo da priča o tome, nije sporno, može, ali će uvek dobiti isti odgovor – niste iskreno zainteresovani, pričate samo priče radi. Kada predložite nešto pametno i stanete iza toga, oko toga vredi razgovarati, što se nas tiče. Što se tiče samo priče radi priče, to je promašen pristup, to ste valjda do sada svi zaključili. Onaj ko je ovde svirao i pevao čisto radi pesme i priče, taj je prolazio sa rezultatom ispod broja nevažećih listića na izborima. Dakle, tu ništa ne može da se očekuje iole razumno i pametno.

Kada smo se već dotakli ovih investitora i subvencija, ja sam postavio jutros jedno pitanje. Svakome ko želi o tome da razgovara argumentovano, neka ustane i kaže – koliko je subvencija ukupno u ovoj zemlji odobreno, koliko je otišlo domaćim, a koliko stranim vlasnicima? Ko to bude umeo da kaže kod mene se kvalifikuje za dalju raspravu na tu temu. Ko to ne zna, taj ne zna ni o čemu želi da priča, a kamoli šta uopšte želi da kaže.

Još jedna stvar. Jesmo li utvrdili na samom kraju da li su izbori bili fer i pošteni ili fali stotine hiljada duša? Pošto oni koji ne mogu da se dogovore sami sa sobom da li jesu ili nisu za bolje osiguranje, ni oko toga ne mogu da se dogovore sami sa sobom. Hvala.

Hvala.
Reč ima, po amandmanu, Đorđe Komlenski.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, naravno da ovaj amandman ne treba prihvatiti iz jednog prostog razloga jer dualno obrazovanje je samo još jedna u nizu mogućnosti koju će naši učenici dobiti kao mogućnost i prostor da odaberu na koji način će trasirati svoj dalji životni put.

Jako je licemerno kada o stvaranju jeftine ili robovske radne snage govore oni koji su to sprovodili u delo dok su bili na vlasti. Robovska i jeftina radna snaga je stvarana pljačkaškom privatizacijom jer ne postoji jeftinija radna snaga nego kada zbog gubitka gotovo milion radnih mesta u zemlji Srbiji diplomirani pravnik mora da ide da radi na građevini, kada poslodavac dođe u priliku da ucenjuje diplomiranog pravnika, umesto da angažuje kvalifikovanog zidara koji zna koliko vredi njegov rad. Na taj način se stvara robovska pozicija bilo kome, kada diplomiranog inženjera ili mašinskog inženjera dovedete u poziciju da uzima hleb i posao nekome ko je moler. Tako je stvarana robovska radna snaga.

Ovo sa dualnim obrazovanjem je prava mogućnost da onaj ko želi da se bavi poslom, da bude majstor, da živi od svog zanata, može da stekne odgovarajuće obrazovanje, da nastavi da radi i ni na koji način nije uskraćivanje mogućnosti za dalje školovanje ili mogućnosti bilo kome za školovanje. Dragi građani Republike Srbije, ove laži koje slušamo već su zaista prevazišle svaku meru. Verujem da ćete vi to znati da ocenite na izborima. Hvala.

Hvala, kolega Komlenski.
Po amandmanu, reč ima Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, znate kako, najlakše je kontrolisati ljude strahom, pa kod građana neki bi da probude strah i od obrazovanja i od škole i od rada, i to upravo oni koji se rada najviše plaše, jer da su išta znali ikada da rade, oni bi znali šta znači raditi, biti zanatlija i svoju platu pošteno zarađivati i sve ono što imaš u životu da stekneš sa svojih deset prstiju.

Neki su sticali sa deset prstiju, ali tako što su njihovi prsti bili u džepovima onih čijim životima žele da vladaju putem straha. Tako danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije u direktnom prenosu građanima se obraćaju tako što pokušavaju da kod građana izazovu strah od dualnog obrazovanja, strah od rada, strah od svakodnevnog učenja.

Ako želimo da budemo u društvu koje hoće da pripada modernom, evropskoj civilizaciji, svetskoj, da napreduje, da se razvija, da imamo privatne kompanije, da imamo tržišnu ekonomiju, da imamo kapitalizam, pa zaboga 2000. godine su neki koji su i ovaj visoki dom spaljivali pod izgovorom da žele kapitalizam, da žele tržišnu privredu, liberalnu ekonomiju. Sada kažemo da mi to nećemo, nećemo dualno obrazovanje, nećemo da mladi uče, zato što će da budu jeftina radna snaga. NJima radna snaga nije ni trebala i to su pokazivali tako što su 500.000 mladih ljudi i starijih ostavili na ulici bez posla, bez prilike da zarađuju.

Mi danas SNS i Vlada Republike Srbije sa Predlogom zakona o dualnom obrazovanju dajemo mladima šansu, dajemo onima koji hoće da se ostvare, da naprave svoju privatnu kompaniju, da nauče dobro zanat, dajemo im priliku da uče, da nauče i da rade i da žive pošteno, podvlačim, pošteno od svog rada. Nekima je samo to bio slogan, samo bila fraza, pošteno, pošteno i pošteno, a sve se svodilo na ono nepošteno, leva ruka desni džep.

Danas hoćemo da mladi ljudi uče, da rade, da otvaraju svoje kompanije i da sa 10 prstiju svojih žive i da rade na mašinama, u fabrikama, da otvaraju svoje firme i da ova zemlja bude sve bogatija i sve srećnija. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Samo kratko, radi javnosti, da vidite da nisu baš jeftine plate u dualnim profilima koji rade sada već.

Operater za izradu nameštaja ima 50.000, a to je najmanje, modni krojač 60.000, bravar-zavarivač 60.000 do 70.000, industrijski mehaničar 70.000, operater za preradu metala 70.000, avio-mehaničar 120.000 dinara.

Hvala ministre.
Po amandmanu, Balša Božovića. Izvolite.

Ministre, drago mi je što ste pokazali da ste ipak živi nakon osam sati rasprave u ovom domu.

Ono što me zanima jeste, da li vi zaista predlažete nama zakon i viziju Srbije u narednih 50 godina na osnovu dva zavarivača koja ne možete da nađete kao ministar u Vladi Republike Srbije.

Vi zaista mislite da je dualno obrazovanje, gde ćete nekog „Nikolu Teslu“ sa svojim talentom da osudite da pravi šrafove. Vi ćete da ga sada potpuno pokorite i nećete mu dozvoliti da svoj talenat iskaže, da se nadogradi, jer umesto biti prosvećen, vaš cilj je isključivo, kao što su vaše kolege iz vladajuće većine rekli, biti spretan. Da li je spretnost da se umesto 80 šrafova na sat napravi 100? Jeste. Da li to znači da će neko biti prosvećen i obrazovan, da će moći svoj talenat da iskoristi na najbolji način, koji neće koristiti možda i neka druga država, nego naša?

Sada, dva zavarivača koja fale nekoj fabrici, koja ima 10.000 evra po radnom mestu, vi ste zbog toga došli na ideju da osakatite nečiju budućnost. Mislim da apsolutno ne razumete o čemu je ovde reč, kada dolazite u Narodnu skupštinu da nam predlažete zakon koji će rešiti zapošljavanje onih do 25 godina. Pa, to nije vaš posao.

Maločas govorite o Švajcarskoj, Nemačkoj i vidim da odobravate ono što govore poslanici vladajuće većine, a u toj Nemačkoj postoje migranti, postoji privreda, postoje oni koji ne mogu da se asimiluju, pa onda ne mogu da nauče jezik, pa ne mogu da pohađaju škole, pa se onda napravi dualno obrazovanje da bi neko vozio tramvaj, neko trolejbus, neko autobus, da bi neko proizvodio i neke kablove, a vi to radite deci Srbije, u privredi koja ima 1,3% rasta godišnje. Da li znate da je to, ne stagnacija, nego da idemo u propast iz godine u godinu?

Po ovakvom modelu izračunavanja zaposlenosti, vi sa deset miliona evra možete da spustite nezaposlenost na 0%. Nemojte da izmišljate nova radna mesta. Novih radnih mesta nema. Imate „Mei tu“, imate „Lir“, imate svoje ekonomske gigante koji su zapošljavali na stotine radnika sa platom od 20 hiljada dinara. To su ljudi koji u pelenama stoje za trakom. Oni nemaju prava, ne po Zakonu o radu, oni nemaju prava da odu u toalet.

Da li ste svesni toga da takve ljude otpuštaju kada se razbole od teških bolesti. Da li ste svesni da se žena razbolela od raka i da je dobila otkaz u mandatu Aleksandra Vulina, dok je bio ministar rada. Da li ste svesni toga da je Vlada Republike Srbije potpuno obespravila svakog čoveka koji i na ovaj način dobija svoj posao. On je jeftin produžetak mašine u fabrici, a ne građanin vredan poštovanja. Nemojte da mi ovde sada zbog avio-tehničara, a uzgred budi rečeno, JAT tehnika propada i ti će uskoro ostati bez posla, da mi vi zbog dva avio-tehničara ovde govorite kako su to plate od 70, 80 hiljada dinara. Zaista treba da se stidite na tome. Zato što to nije način.

Ne možete da vičete na mene, ja sam narodni poslanik. (Isključen mikrofon.)

Kolega Božoviću, molim vas za mir.
Molim vas da ostanemo na nivou dostojanstvenosti dijaloga. Nema smisla, ministar je ovde naš gost sa svojim timom, sedi ovde sa nama, radi sa nama. Nema smisla da ga vređate. Molim vas, neću dozvoliti još jednom.
Nastavite, ali molim vas da se ne vređamo.