Hvala.

Povreda Poslovnika, član 103. stav jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam.

Predsednik Narodne skupštine je dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredbi ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom izrekne mere predviđene članom 108. do 111. ovog Poslovnika. Molim vas, kolega Vujadinović, mislim, javio se po Poslovniku, a zloupotrebi je to vreme za repliku.

Cenim vaše napore, vi ste pokušali na to da ga upozorite. Međutim, on je ignorisao vaše upozorenje i vi ste ga, iz meni nepoznatog razloga, pustili da on nastavi da krši dalje, da javljanje po Poslovniku zloupotrebljava za repliku. Molim vas da shodno članu 103. oduzmete dva minuta poslaničkoj grupi kojoj on pripada, jer tako propisuje Poslovnik. Hvala.

Hvala koleginice Stamenković.
Mislim da nisam prekršio Poslovnik. Razumeo sam ono što je kolega Vujadinović želeo da kaže, a to je da je povređeno dostojanstvo zbog toga što je rečeno da neko želi, tako je rečeno, sad ne znam da li ću pravilno ponoviti, da neko iznosi decu na tržište. Tako da je on to tako shvatio i ima pravo da na to ukaže.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u Danu za glasanje? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, moja uvažena koleginica je govorila o tome kako će se smanjiti nezaposlenost i kako svi mogu dalje da se školuju posle dualnog obrazovanja.

Mislim da je važno da svi koji sede u ovoj sali i učestvuju u raspravi sagledaju u kakvoj situaciji se mi nalazimo danas kao zemlja, kakva je privreda u Srbiji i kakve imamo potrebe i kakve su nam mogućnosti. Nije realno da zakon o dualnom obrazovanju ovakav kakav je napravljen i ovaj koncept da željene rezultate.

Ono što će ovaj zakon stvoriti to je da deca koja nemaju novca, koja su siromašna, a takva je većina, a imaju i mogućnosti,imaju i talenat da se obrazuju dalje, da završe srednju školu, možda da odu dalje i na fakultet, da će se ona zbog nemaštine opredeliti da idu na dualno obrazovanje, gde će dobiti 10 hiljada dinara za rad od mesec dana.

Dakle, na taj način sve njih mi sa 15 godina guramo u jeftinu radnu snagu i uopšte im ne dajemo mogućnost da idu dalje. Nije realna ocena da neko ko završi dualno obrazovanje da će posle toga napraviti dodatni napor, položiti maturu i ići dalje na fakultet. To prosto nije tačno, kao što nije tačno da se mi danas nalazimo u situaciji kao Nemačka 60-ih godina, kada je bila potrebna radna snaga, kada su bili emigranti i kada su Nemci i Švajcarci i Austrijanci u te poslove i na taj način usmeravali emigrante, a ne svoju decu.

Dakle, mi treba da vodimo računa o našoj deci, da se ona što bolje obrazuju. Na ovaj način to ne postižemo.

Drugo, budite ljudi realni, šta se dešavalo sa subvencijama u ovoj zemlji? Kakva je struktura privrede? Da li imate situaciju da se vi borite da zadržite svaku fabriku jer ona sutra ode ako joj neka druga zemlja da povoljnije uslove? Šta ćemo da radimo sa tom decom koja provedu tri godine na jednom radnom mestu u fabrici, a ta fabrika ode? Nema više te fabrike. Dakle, ako se nauče da u „Juri“ lepe kablove, a „Jura“ ode, oni nemaju posle toga šta da rade.

U ovom zakonu niste predložili mehanizam da taj koji obuči dete, gde dete uči kroz rad ima i obavezu da ga zaposli posle. Dakle, nema garantovanog radnog mesta, a stvara se nelojalna konkurencija onima koji su završili škole. Zašto mi ne nateramo tog poslodavca kome treba radna snaga da onoga koji je završio srednju školu da njega primi? Obuči će ga za taj posao za mesec ili dva. To što vas obučava neki instruktor od 40 sati rada, to nije ozbiljno prenošenje znanja.

Dakle, imamo ljude koji su nezaposleni. Vi tvrdite da postoji potreba, samo neće njih, nego hoće one od 15 godina kojima mogu da plate manje, i ne znam da li uopšte plaćaju poreze i doprinose, s obzirom da oni ne ulaze u radni odnos.

Dakle, u situaciji u kojoj se Srbija nalazi danas i na osnovu iskustava koja mi imamo u ovoj zemlji, ne dalekih iskustava, poslednjih 10 godina, poslednjih 15 godina, od kada je privatizacija, sigurni smo da se na ovaj način omogućava da se mladi u Srbiji pretvore isključivo u jeftinu radnu snagu. To je problem. Nemojte to da radimo sami sebi.

Hvala, kolega Konstantinoviću.
Profesor Marko Atlagić ima reč. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre sa saradnicima, verovatno ste i vi šokirani izjavama prethodnih govornika, koji uopšte ne razumeju dualno obrazovanje. Hajde gospodo da to skinemo danas sa dnevnog reda. „Dual“ znači na latinskom „dva“. Radi se o učenju na dva mesta. Molim vas, o učenju, a ne o nekakvoj fizičkoj, jeftinoj radnoj snazi. To podvaljujete gospodo.

(Narodni poslanici negoduju.)

Molim vas predsedavajući, ove neartikulisane krikove umirite malo.

Dakle, ne radi se o jeftinoj radnoj snazi, jer vi uopšte ne znate šta je radna snaga. Nije radna snaga to što vi govorite. Ja ću vam je definisati - pod radnom snagom podrazumeva se skup umnih, molim vas, umnih i fizičkih sposobnosti koje postoje u živoj ličnosti čovekovoj i koje on upotrebljava kada god želi proizvesti upotrebnu vrednost.

Pođite od te definicije ekonomija ako ste ekonomisti, a vidim da niste. Niste pravnici, niste ekonomisti. Šta se onda? Ako polazite od ove definicije radne snage koja je prihvaćena u nauci, nemojte podvaljivati građanima Republike Srbije, nemojte podvaljivati našim učenicima.

Nije tačno, gospodo iz bivšeg režima, da će naši učenici biti stručno onesposobljeni, nego obrnuto, osposobljeni, savremeno edukovani u dualnom obrazovanju, visoko-obučeni za rad i pripremljeni za studije. Sve obrnuto.

Ovo vam govori čovek koji je 1990. godine imao dualno obrazovanje i za Grad Beograd proizvodio auspuhe, pored ostalog. Molim vas, vi ne razumete uopšte šta je radna snaga, šta znači visoko-obučen čovek. Ispada da svi koji su na dualnom obrazovanju neće završiti fakultete. Ne podvaljujte to našoj deci. Nije tačno da idu tamo siromašna deca. Idu oni koji žele se osposobiti za struku za koju se uvodi dualno obrazovanje.

Još jednom vas molim – nemojte podvaljivati našoj deci i roditeljima. Ovde se radi o učenju na dva mesta, u školi gde se uči teorijska nastava i vežbe, za koje vi zaboravljate i kod preduzetnika gde se steče određeno iskustvo, savremeno iskustvo. Upravo dobijamo visoko-obrazovanu radnu snagu, ako uopšte, izvinite, znate šta je radna snaga jer prethodni govornici polaze od ne-definicije radne snage.

Molim vas još jedanput, poštovani roditelji, vama se obraćam, i poštovana deco, lažu vas. Hvala.

Hvala profesore Atlagiću.
Reč ima narodna poslanica Sonja Pavlović. Izvolite.

Hvala.

Znam za alfa mužjake, ali ne znam za alfa poslanike, a mislim da ovde mnogi imaju želju da to i budu.

Nije mi apsolutno jasno zašto poslanici vladajuće koalicije banalizuju sve amandmane koje opozicija daje. Opozicija daje amandmane i svode sve na to da mi dezinformišemo javnost i da plašimo građane Srbije. Ne, mi zapravo mislim dijametralno suprotno i imamo na to pravo. Imamo pravo iz sledećeg razloga – pre svega, Švajcarska, Austrija, Nemačka, koje je koleginica pomenula, nisu zemlje koje su komparativne kada je jeftina radna snaga u pitanju sa Srbijom.

Oni zapravo nemaju radnu snagu i taj sistem dualnog obrazovanja je možda mogao i da zaživi tamo jer imaju uređen sistem. Kod nas je jeftina radna snaga nažalost u difoltu.

Zašto mi smatramo kao poslanički Klub samostalnih poslanika da je ovaj zakon loš i zbog čega smo predvideli brisanje svih amandmana? Između ostalog i zbog toga što ne vidimo nijedan razlog zašto bi obrazovanje koje ima svoje ministarstvo prešlo u ruke Privredne komore, prešlo kod poslodavaca, povlašćenih poslodavaca za koje ne znamo, kako ništa ne ide samo, da li ćemo jednog dana imati i neki novi zakon, možda već za mesec dana, gde ćemo imati neke poreske povlastice i olakšice za određene poslodavce i šta će to u stvari doneti toj deci koja, bojim se, bez obzira što je ovde rečeno će steći u dualnom obrazovanju dodatna znanja.

Pitam u odnosu na šta dodatna obrazovanja? U odnosu na opšte-tehničko obrazovanje? Šta će biti sa drugim dodatnim obrazovanjima? Vi mislite da mi treba ovako lirski, kako je koleginica rekla, da pristupimo i da kažemo - svi su ostali u Srbiji, niko nije otišao, svi rade na kranovima, na mašinama, baš je divno, sva deca su kod kuće i sva deca, recimo, tamo gde ima troje dece, rade za celih 100.000 dinara. Ako oni nešto završe, otići će u tu Švajcarsku, Austriju, Nemačku i na tom kranu raditi za mnogo veće pare nego što im ovde rade roditelji na koliko god bitnim mestima. Hvala puno.

Hvala, koleginice Pavlović.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Po amandmanu, predsedavajući.

Gospodine ministre, da li mi danas imamo informaciju koliko siromašne dece završava srednju školu, a koliko bogate? Da li mi delimo decu na siromašne i bogate ili na one koji uče školu i oni koji ne uče školu? Šta je do sada, gde su ta siromašna deca do sada i da li uopšte treba da razgovaramo o siromašnima i o bogatima, da pravimo neke elitne klase u društvu koje ne postoje? Zato što je ovo Srbija koja je prošla mnogo toga od 90-ih godina i ne postoji podela i mi nećemo da delimo ljude, a tek nećemo da delimo decu.

S druge strane, treba reći, ono što mnogi ne znaju, da je još u vremenu Dragana Đilasa od 2011. godine započela akcija – moja praksa u Beogradu, gde je 1800 studenata tehničkih fakulteta radilo na praksama u javnim preduzećima Grada Beograda, i do dana današnjeg, i mnogi su sada zaposleni, rukovodioci. Oni koji nisu završili fakultete ostali su da rade sa srednjim školama. Kako se taj program zvao? Ja sada vas pitam – kako se taj program zvao, gospodine ministre?

Znači, postoje neki programi koji su slični kao dualno obrazovanje, pa nismo delili ljude, odnosno decu na siromašne i bogate i to poturanje i pravljenje neke kvazi elite, to znači da elita treba da bude bogata? Ta elita je bogata bila do 2012. godine. Sad jednostavno mi nemamo tu elitu koja je tako ekstremno bogata kao što je bio gospodin Đilas.

Prema tome, molim vas, gospodine predsedavajući, pokušajte da utičete malo na one koji žele da javnosti poture priču o tome kako je dualno obrazovanje nešto loše i kako to proizvodi siromašne ljude, da to ne postoji u jednoj Srbiji. Hvala.

Hvala, doktorka Tomić.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite.