Zahvaljujem, predsedavajući.
Malopre mi niste dozvolili da ukažem na povredu Poslovnika, pravdajući se time da niste imali kada da povredite Poslovnik, jer je nastavljen rad nakon pauze. Vi ste zapravo povredu učinili i pre nego što ste, odnosno u toku davanja pauze, i tada mi niste dali pravo na reklamaciju Poslovnika i ja ću sad ponovo da vam ukažem, kada ste nastavili, o čemu se radi.
Znači, prekršili ste član 101. koji definiše uslove za određivanje pauze, a to vam je postala stalna praksa. Kada se rasprava uskomeša, vi odredite pauzu i time smatrate da ste isključili pravo poslanika da u skladu sa Poslovnikom nastave raspravu.
Dakle, pauza može da se odredi kada se prekida rad tekuće sednice da bi se odredila nova, kada nema kvoruma, kada su vam potrebne konsultacije i u drugim slučajevima, gde decidno kaže – kada Narodna skupština to zaključi. Dakle, Narodna skupština nije zaključila da vi odredite pauzu, a kamoli da nastavite sa radom po sopstvenom nahođenju, koje uglavnom pretpostavlja blokiranje, sprečavanje, ignorisanje, izolaciju, nekada vrlo, vrlo jasnu i očiglednu, poslanika opozicije da svoje pravo na reklamiranje Poslovnika ili na repliku to iskažu, jer mi smo zbog toga ovde. Nemojte to činiti.
Iako to uporno činite, ja vas najlepše molim, imali ste sad pauzu da se osvežite, da se malo oporavite, da se rehabilitujete i dajte da radimo kako treba. Izdržite dva minuta kritike i poslovničke, i po amandmanima, i po replici. Nemojte i to malo vremena, što nam Poslovnik omogućava, da nam uskraćujete.
Vi meni niste prethodno dali pravo da reklamiram Poslovnik kada je kolega Marković mene napao ovde da mrzim sve što ima predznak srpskog…