Dve napomene, pošto se tiču direktno Srpske napredne stranke, a i još jedna, pre nego što krenemo na tu temu.
Tužno je i jadno da sebi da za pravo da komentariše čoveka poput narodnog poslanika Atlagića neko ko mu nije ni do kolena. Zbog čega? Zbog toga što se Marko Atlagić nije ustručavao da brani svoj narod onda kada mu je bilo teško? Je li zbog toga? Za to je nekome kriv? Taj neko, da zna, nije dorastao takvom razmišljanju, nije dorastao takvom zauzimanju za bilo koga, sem za sebe samog. Do kostiju sebični ljudi nisu u stanju da postupaju na taj način. Marko Atlagić je posve drugačiji i mnogo bolji od toga koji je sebi dao za pravo da ga maločas uzme u usta.
Ono što sam želeo da napomenem, tiče se okruženja iz kog taj neko dolazi i one priče o devedesetim godinama. To što on sam ne zna da su mu lideri nekada obilazili linije fronta, da su mu lideri nekada imali svoje paravojne formacije, to je njegov problem. Ima nas koji to znamo, ima nas koji zbog toga i ne možemo da ga razumemo ozbiljno, kao što ga ne razumemo baš nikada kada bilo šta kaže.
Ali, o kulturi, tu čovek prosto ne zna da li da se nasmeje ili da se zabrine. O kulturi nas da pita predstavnik poslaničke grupe čiji su narodni poslanici u ovoj sali, i u prošlom sazivu i u ovom sazivu, prostački psovali, koji su snimljeni od strane tehnike kako u direktnom prenosu psuju majku predsednici Skupštine, na čijim se listama nalaze oni koji su, izvinite, ali termine poput prostitucije koristili za žene koje rade u ovoj sali, i za predsednicu Skupštine i za koleginice poslanice? Da nama o kulturi pričaju oni čiji predsednički kandidat dovede na miting pijanog čoveka koji psuje u mikrofon ljude koji su mu došli tamo, čiji potpredsednik u Nišu ako je jednu jedinu psovku u srpskom jeziku promašio da je ne izgovori tada, mislim da je to uradio samo slučajno? Ti koji ne znaju ni ko je Nadežda Petrović, ni ko je Milutin Milanković, nas da pitaju za kulturu, to je više nego smešno.
Ima jedan novootvoreni muzej, posetite ga, a proverite i ko su ovi ljudi.