Hvala, pravo na repliku Dragan Vesović.

Hvala gospodine predsedavajući.

Evo, prvi put sam dobio u Skupštini pravo da nekome repliciram i zaista vam se zahvaljujem što ste to učinili. Nisam gluv, nisam slep, doduše nosim naočari, ali o tim sposobnostima fizičkim, to mogu da procene osobe koje su nadležne, dakle iz medicinske struke, kojom, gledajte, igrom slučaja, ja pripadam.

Da, nisam poslanik SNS, ja sam poslanik Srpskog pokreta Dveri i nikakvu komšinicu i nikakvu ženu ne maltretiram i podjednako se gospodo, kao i vi iz SNS, osećam narodnim poslanikom i slobodno šetam hodnicima.

Nikada nikoga prvi nisam spomenuo, nikada nisam nikoga uvredio i na tome ću i ostati. Ja neću biti prvi. Ali ne vidim razlog da nešto što nema veze sa ovom pričom, ubacujemo u priču. Hvala vam.

Hvala.
Po amandmanu, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da razrešimo dilemu upotrebe termina zakonski zastupnik i termina staratelj.

Dakle, termin zakonski zastupnik podrazumeva sva lica koja mogu zastupati interese dece, odnosno interese maloletnih lica. Termin zakonski zastupnik je širi od termina staratelj. Termin zakonski zastupnik obuhvata roditelje, kao zastupnike svoje maloletne dece, obuhvata staratelje koji su sa ovlašćenjem organa starateljstva zastupali i maloletnu decu ili odrasla lica koja su lišena poslovne sposobnosti, ali termin zakonski zastupnik takođe obuhvata i zastupnike preduzeća. Dakle, zašto bismo taj širi termin menjali nekim užim terminom staratelj, ako već postoji termin zakonski zastupnik koji se koristi u nekim zakonima.

Takođe, ako hoćete možemo pričati o definiciji zakonskog zastupnika i staratelja koja je ako ne ista, jako slična. Dakle, to je poslovno sposobno lice koje štiti prava interesa drugog lica.

Ovaj amandman nema nikakvog smisla i smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti, ali ovo svoje obraćanje završiću kao moja koleginica Vlahović u duhu današnjeg dana. Obraćam se sada koleginicama i takođe kažem, da nema smisla ni plašiti se jednog od podnosilaca amandmana Boška Obradovića, ja kao žena ga se ne plašim jer samo mogu da sažaljevam muškarce koji svoju snagu crpe iz nasilja nad nežnijim polom. Hvala vam.

Hvala.
Po amandmanu, Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Na početku odmah da kažem da se ovaj amandman odbije, ali formalno pravno gledano možemo raspravljati o ovom amandmanu ali sa moralnog aspekta uzevši u obzir sve ono što se desilo i danas i proteklih nedelja i meseci postavlja se pitanje da li je uopšte moralno danas raspravljati o amandmanu od ovih i ovakvih podnosilaca amandmana. Ali, ajde Bože moj, tu smo, gde smo, što se kaže, rodilo se, mora se ljuljati.

Pre svega zbog javnosti Srbije iza ovog amandmana se krije jedna licemerna briga o porodici, licemerna briga o roditeljstvu, ali ne zaboravite da to dolazi i jedan populizam, ne zaboravite svakako da to dolazi od ljudi koji su u protekloj godini fizički više puta nasrnuli na srpske majke, srpske žene, srpske sestre i to je u stvari osnovni razlog podnošenja ovog amandmana, taj njihov politički populizam i licemerna briga o srpskoj porodici.

Drugi cilj svega ovoga jeste svakako derogiranje ovog zakona u obrazovnom sistemu, mogućnosti da konačno srpska deca počnu nešto da rade nakon školovanja. Vama pre svega, poštovani ministre da kažem da ne može svako u ovoj zemlji da bude službenik države, posle Drugog svetskog rata. Ne može svako da radi u javnoj ustanovi, u biblioteci. Ne može svačiji otac da bude građevinski inspektor u Čačku, pa da na osnovu toga živi. Ne može brat da mu bude zaposlen u gradskoj upravi. Ne može svako da ima snajku zaposlenu u javnoj ustanovi, neko u ovoj zemlji mora i da radi, da privređuje, da proizvodi.

Dobro je što je konačno jedan ovakav zakon pred nama. Usvajanjem ovih i ovakvih sličnih amandmana bismo derogirali zakon, a mi jednostavno nećemo dopustiti, uvaženi ministre, taj scenario, on će svakako biti usvojen bez obzira što na ova sva vaša obrazloženja koja jesu jasna, posebno mi je jedno ostalo upečatljivo. Još veći motiv nam daju argumenti zašto da prihvatimo amandmane. Čuli smo da treba da ćutimo dva dana, da ćutimo na uvrede, na poniženja, na to što i fizički nasrću na nas. Pa, da vam kažem, mi nećemo ćutati iako je to Zoran Živković zahtevao od nas, dva dana nećemo ćutati. Neće Srbija ćutati ni o vinogradu na Fruškoj Gori, neće ćutati ni o pljačkaškim privatizacijama. Neće Srbija ćutati….

Kolega molim vas vratite se na amandman.

Pa, evo, zaista da kažem, ako ste primetili od nas je traženo da ćutimo. Moram da vam kažem to nećemo uraditi, jer evo i predsednik države, vidite, danas jasno i glasno brani interese Srbije, sa bilo kojim sagovornikom na bilo kom mestu mi hoćemo da budemo te politike i jasno i glasno ćemo braniti ovaj zakon u Skupštini kao što to radi i vrh SNS na čelu sa predsednikom Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Reklamiram član 107. Smatram da ste ga povredili. Možda vi niste toliko osetljivi na izgovaranje određenih sintagmi koje imaju, verovatno podsvesno mnogo veću težinu nego što se to u prvi mah, naizgled čini, ali mene je zaista prethodno izlaganje u više navrata potenciranje na srpskim majkama, srpskoj deci, učinilo da se osetim povređenom u skladu sa onim što se navodi u članu 107. ovog Poslovnika i ja ne vidim zašto ponovo ulazimo u računanje krvnih zrnaca majki i brojnih krvnih zrnaca dece? Da li, nesrpkinje koje su majke, su manje vredne? Da li deca koja nisu srpska su manje vredna u Republici Srbiji? Da li je to diskurs koji je normalan?

Pošto vidim koliko su poslanici većine osetljivi na neke druge sintagme i reči, molila bih na veću pozornost da se vodi računa kada se i ovakve definicije koriste. Mislim da je to nedopustivo u ovom domu i da i mi koji nismo Srbi, a naša domovina jeste Republika Srbija, ne treba da slušamo ovakve stvari, da naša deca koja su iz mešovitih brakova ili iz brakova koje nemaju jednog od roditelja da su Srbi bili Srpkinja, ali su državljani ove zemlje, ne treba da budu indirektno prozvana na ovaj način. Molim vas da se to ne čini. Mi znamo kako su ovakvi diskursi vodili politiku tiho, a posle sve teže do metaka i bombi, ja vas molim da vi kao predsedavajući, naročito vodeći računa o partiji iz koje dolazite, da povedete računa o diskursu. Hvala.