Hvala.
Javio se Nenad Konstantinović. Izvolite, kolega.

Javio sam se po amandmanu koji su podneli Marijan Rističević i Marko Atlagić. Oni su genijalno smislili da dodaju zarez između reči u rečenici i to je amandman. Dakle, zloupotrebljavate i Poslovnik i vreme i novac građana Srbije davanjem besmislenih amandmana, ali se koristi da se obrazloži kroz to dodavanje zareza da nije valjao Gaša Knežević i da je on upropastio školstvo u Srbiji. Jedino dobro što je urađeno u Ministarstvu obrazovanja, Ministarstvu prosvete, bilo je ono što je urađeno do 2004. godine, kada je ministar bio Gaša Knežević, kada je radio na tome i Refik Šećibović i Srbijanka Turajlić.

Zaboravljate da ste na vlasti od 2012. godine i pet godina niste uradili ništa. Do ovih predloga ministra Šarčevića vi niste uradili ništa, a ministar pre Šarčervića je bio Verbić iz SNS-a, a pre njega je bio Žarko Obradović iz SPS-a, pa je bio Tomislav Jovanović isto iz SPS-a, pa su bile razne neke Čolićke, koja je ukidala Darvinovu teoriju iz DSS-a itd. Dakle, nikakve veze ovo obrazovanje kakvo je nema sa tim šta je radio Gaša Knežević. Sve to što je on uradio je upropašćeno za 15 godina posle toga.

Vi se pozivate na nešto iz 2003. godine. Šta je sa vama? Osvestite se da ste vi na vlasti pet godina. Što niste promenili obrazovne profile za pet godina? Što niste promenili srednjoškolsko obrazovanje za pet godina? I sada ćete sve da promenite dualnim obrazovanjem, gde će deca od 15 godina da rade za 30% manje od minimalca. To je suština ovog zakona. Sve pokušavate da maskirate kroz neku priču, a suština je u tome – krupnom kapitalu treba jeftina radna snaga i ljudi će da rade za 15% od minimalca. To je suština ovog zakona. Za koga mi to pravimo? Pa jel to za našu decu? Pa jel naša deca treba da završe srednje škole? Jel vaša deca, vas poslanika, imate želju da završe srednju školu, da završe fakultet, da zarađuju bolje sutradan, a ne da zarađuju kao što zarađuju u Kini i u nekim drugim zemljama na koje se pozivate, Rusiji i ostalim?

Dakle, mi hoćemo da Srbija bude zemlja znanja i da to što ljudi rade bude dobro plaćeno, a ne da ih ograničite sa 15 godina da ne mogu da idu dalje. Jel to predlažete?

Hvala.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, daleko su oni od znanja. Možda imaju neko zvanje, ali zvanje i znanje nisu isto. Čak i znanje gde ste iskoristili samo svoju memoriju nije neko znanje, ukoliko nije primenljivo. O obrazovanju pričaju oni koji su otpustili 235 hiljada ljudi iz proizvodnje. Ne govorim o ukupnom broju od 400 hiljada ljudi. Pošto su privatizacijom, grabljivom, predatorskom, kompletnu privredu prodali za šest milijardi i 700 miliona, očigledno je da im radnici nisu bili potrebni.

U Beogradu, kada sam radio u IMT-u, zajedno kolegom koji je pre mene govorio, ali kada bi se šalili, u Beogradu je bilo preko 200 hiljada ljudi u proizvodnji. Posle njih ima 20 hiljada. Da nije PKB-a i da nije Kolubare, ni tih 20 hiljada ne bi bilo na teritoriji grada Beograda sa okolinom. Znači, sa 200 hiljada na 20 hiljada. Šta je Gaši Kneževiću i njima trebalo dualno obrazovanje? Za koju privredu? Za onu koju su prodali, koja više nije postojala ni u naznakama, nije im trebalo obrazovanje. Onda su štancovali samo zvanja, fakultetska, srednjoškolska. Recimo, završeni fakulteti za menadžment, imamo menadžera 200, 300 hiljada. Onda nisu upotrebljivi ni ovde ni u inostranstvu. Kada odu u inostranstvo, peru sudove itd. Rezultat njihovog obrazovanja je srazmerno identičan onome što su imali u privredu. Takvu vrstu štetočina Srbija u privredi nije imala, niti će imati. Hvala.

Hvala.
Po amandmanu se javio Goran Kovačević. Izvolite.

Gospodine ministre, vi ste ministar za obrazovanje, a mi ovde neprekidno slušamo u stvari zamenu dve teze, gde raspravljamo o obrazovanju, a govorimo o tržištu radne snage. O tržištu radne snage govore nam oni koji su 2012. godine unakazili tržište radne snage dovodeći nas na stopu nezaposlenosti od preko 25%. Ali, suština svih teorija nalazi se u jednoj činjenici, u zameni tržišta radne snage i obrazovanja.

Skupština Srbije ovde se vraća na sistem koji je prevaziđen 1961. godine, jer 1961. smo govorili o radnoj snazi kojom ćemo mi iz države da komandujemo, upravljamo i odlučujemo. Godine 1961, za vreme komunizma, Komunistička partija Jugoslavije izašla je iz varijante socijalističkog upravljanja i dozvolila stranim investicijama da 1967. krenu u investiranje. Kakve ovo veze ima? Moramo da promenimo sistem i da shvatimo da je država, Ministarstvo obrazovanja samo jedan segment na tržištu radne snage. Tržište radne snage je isto kao tržište proizvoda i usluga gde vladaju slobodne konkurencije.

Ako mi hoćemo da isključimo poslodavce, ako mi hoćemo da isključimo privrednu komoru, pa kako mi mislimo da funkcionišemo u savremenom svetu? Kako mislimo da kritikujemo Kinu, Rusiju, zemlje koje u ovom trenutku imaju strašan rast društvenog bruto proizvoda, a da ne govorimo o Nemačkoj, gde je dualno obrazovanje takođe faktor na tržištu radne snage? Prosto, imate komplikovan sistem gde sve što je drugačije, što se menja, što daje rezultate, a ti rezultati se pre svega u obrazovanju na kraju vide na društvenom bruto proizvodu u stepenu nezaposlenosti, ne želi da se prihvati. Ovo je prosta matematika. Ako ovaj zakon bude dobar, mi ćemo imati smanjenje broja nezaposlenih u generacijama koje dolaze. Ako ovaj zakon ne bude loš, mi ćemo definitivno imati loše takve rezultate.

U poslednje tri godine, svi zakoni koje donosimo, a slušamo slična objašnjenja da oni koji su nam 2000. govorili o liberalnom, slobodnom tržištu danas se vraćaju na potpuno državnu ekonomiju. Mi danas imamo rezultate koji su posledica i ovakvih i sličnih zakona koje smo donosili od 2015. godine.

Zato, gospodine ministre, samo napred, dualno obrazovanje je samo jedan deo opšteg sistema obrazovanja i da menjamo, jer kad ne menjamo, kada se zadržavamo, kada pristajemo na stara rešenja, nama društveni bruto proizvod, u krajnjoj instanci, ne raste dovoljno brzo.

Hvala, kolega Kovačeviću.
Narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Marija Janjušević, dr Dragan Vesović, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić i prof. dr Miladin Ševarlić jednim amandmanom predložili su izmene u čl. 1, 7, 8, 13, 21, 22, 23, 25. i 26.
Da li neko želi reč?
Reč ima Dragan Vesović. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, ja ću morati u ime poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri, u ime ovo malo nas kojih je ostalo, rizikujući da i ja možda ne budem kažnjen, da pričam i po nekoliko puta istu priču.

Dakle, radi se o amandmanu na napred pobrojane članove i tu je onaj termin „drugi zakonski zastupnik“ – termin koji smo već u prošlim zakonima kada smo govorili o setu zakona iz prosvete koristili. Ja sam i onda pitao ministra i saradnike da mi objasne. Niti su mi onda objasnili, a ovo što sam danas dobio u obrazloženju, ne znam stvarno ko je to obrazloženje pisao, me je još više zbunilo. Kaže – amandman se ne da prihvatiti jer termin „drugi zakonski zastupnik“ podrazumeva sva lica koja u skladu sa zakonom mogu da zastupaju interese itd.

Ponavljam - podrazumeva sva lica. Zašto ste onda odvojili roditelja? Zašto kaže – roditelj je drugi zastupnik? Jel roditelj nije drugo lice? Jel je roditelj privilegovaniji od drugih zakonskih lica?

Mi pričamo o onome da je bilo u starom zakonu, u porodičnim zakonima, termini roditelj i staratelj, a pošto smo u zakone koje smo već usvajali ubacili neke reči, neke kovanice, neke pojmove koji su protivustavni kada pričamo o rodnoj ravnopravnosti, seksualnoj orijentaciji, molim vas, gde to piše u Ustavu. Ovo i ovakvi članovi razvijaju opravdan strah u ljudima koji glasaju za Srpski pokret Dveri, da ćete u jednom danu kroz druge zakonske zastupnike predvideti istopolne „roditelje“, jer oni ne mogu biti roditelji, da ćete staratelja, ne znam ni šta će oni biti. I zato mi kažemo da se vrati onaj stari termin i zato smo brižljivo tražili taj termin u svim pobrojanim članovima.

Naravno, obrazloženje je potpuno nelogično, a na ovaj način stičemo utisak da nešto nije u redu, da li to obuhvata roditelja ili ga ne obuhvata, molim vas, ko je ovo napisao, evo ja sam vam pročitao obrazloženje. Ili vi to neozbiljno radite ili mislite da ćemo mi da prestanemo da ukazujemo na ovo što se zove marš LGBTI, već dodato I, osoba kroz sistem obrazovanja, kroz mesto gde nikako i nikada ne treba biti. Hvala.

Hvala kolega Vesoviću.
Po amandmanu reč ima narodna poslanica Sonja Vlahović. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.

Javljam se po amandmanu. Kolege podnosioci amandmana podnose iste amandmane, amandmane da se umesto staratelja uvodi zakonski zastupnik, u stvari da ostane staratelj. Da su slušali ministra kada je bio Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ne bi podnosili ovakve amandmane. Jer, ovakve amandmane nisu verovatno slušali, to su gospodine Šarčeviću gluvi kod ušiju, slepi kod očiju, otprilike.

Poštovani ministre, vi ste tada rekli da je termin zakonski zastupnik ideja pravnika, čak i sudija iz Kasacionog suda, zato u slučaju ukoliko u porodici dođe do razvoda da jedan roditelj bude zakonski zastupnik, a drugi ne. Prosto, zarad interesa zaštite dece umesto termina „staratelj“ uvodi se „zakonski zastupnik“. Prosto i jednostavno.

Podnosioci amandmana u obrazloženju su napisali da poštuju Ustav, da neguju tradicionalne i porodične vrednosti, brinu i štite o deci, bore se za njihovo pravo, a ujedno im svakodnevno vređaju verbalno i fizički majke, sestre, komšinice, tetke. Današnji napad na našu predsednicu Maju Gojković je potvrda takvog fizičkog napada.

Poručujem kao žena, poslanica, da se mi ne plašimo. Sam dokaz je da se naša predsednica Maja Gojković sama odbranila od fizičkog napada tri poslanika Dveri. Hvala kolega.

Kao žena poslanica, poručujem da se ne plašimo i da dostojanstveno sedimo u ovim, i ne plašimo se i nigde nećemo da bežimo, da dostojanstveno i ponosno sedimo u ovim našim poslaničkim klupama, dostojanstveno i ponosno koračamo i holovima naše Narodne skupštine, koračamo i gradovima i selima naše lepe Srbije, zato što smo poslanici SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Hvala.