Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa slična situacija kao i kada je bila rasprava o amandmanu na član 1. predloženog zakona. Dakle, opet smo imali amandman kojim se predviđa brisanje člana, a u obrazloženju nikakvu argumentaciju zašto bismo mi eventualno uopšte razmotrili takvu jednu mogućnost.

Ja se ne bih javljao da nisam pročitao obrazloženje samog amandmana. Predlagač amandmana u svom obrazloženju, besmisleno potpuno, kaže – rezultat uvođenja dualnog obrazovanja biće školovanje dece za radna mesta koja ne postoje i obezbeđivanje neograničene količine ekstremno jeftine radne snage odabranim poslodavcima. Potpuna neistina i na jedan vrlo zlonameran i vrlo neodgovoran način plasirana, ali, znajući od koga dolazi, nisam se preterano začudio.

U nastavku obrazloženja kaže demokratska stranka, dakle, da ne bude zabune, ne prozivam ja sada DS, nego samo čitam obrazloženje…

(Balša Božović: Aha, replika.)

Nema replike.

Dakle, Demokratska stranka, u narodu poznata kao žuto preduzeće, neće dozvoliti da generacije budućih đaka budu upropašćene zbog nečijeg hira? Pa ovo je skandal. Takvo napisano obrazloženje, ponoviću, na vrlo neodgovoran i zlonameran način predstavlja skandal i ja zaista moram da apelujem i na Odbor za ustavna pitanja da još jednom razmotri mogućnosti da ovakve amandmane odbace. Šta ovo znači? Pa nemojte samo vi da nekog optužujete za upropašćivanje zbog nečijeg hira, vi koji ste upropastili sve čega ste se dotakli, da ne pominjem ekonomiju…

Obraćajte se meni, kolega.

… da ne pominjem sve ostale segmente.
Dakle, molim vas, samo vi nemojte nekog da upozoravate da upropašćuje nešto. Zahvaljujem.

Hvala.
Pravo na repliku, narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodin Marković nije razumeo u čemu je suština amandmana „briše se“ u ovom slučaju, koji je podnela DS i moje kolege zajedno sa mnom, pre svega zato što ne želimo regrutovanje jeftine radne snage, što ovaj zakon isključivo nudi i to je cilj ovog zakona – jeftina i nezaštićena radna snaga.

Pod broj dva, mi ne želimo regrutovanje poslušnih birača. Dakle, želimo ljude koji misle svojom glavom. Ne želimo zemlju u kojoj će građani savijati glavu, koji neće imati kičmu, nego, naprotiv, gde će biti gospodari svoje sudbine, gde će tačno želeti ono što oni hoće, a ne ono što neki vođa hoće. Mi ne želimo građane koji će čitati „Informer“, ne želimo da pravimo građane koji će isključivo živeti na kulturnim znamenjem koje ova vlast već pola decenije ostavlja ovom narodu, a to su „Parovi“, a to su „Farme“ i tako dalje. Dakle, umesto građana, stvarate robove i iz tog razloga smo protiv ovog zakona i zato želimo njegovo brisanje.

U Severnoj Koreji nakon 1950. godine čuveni njihov lider Kim Il Sung napravio je novu ideologiju koja se zove „kimilsungizam“. Ona govori o tome da ne postoji intelektualna elita u društvu koje mora da sluša i da radi ono što vođa kaže besprekorno. E, mi to ne želimo. Mi ne želimo vučićizam u Srbiji, već želimo građane koji znaju šta žele, koji znaju šta hoće i koji mogu da ostvare svoja Ustavom zagarantovana prava. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. i odmah da kažem da tražim da se ovoj povredi glasa.

Dakle, član 104. kaže o pravu na repliku - to je diskreciono pravo predsedavajućeg, ali pod uslovom da se upotrebe uvredljivi izrazi na izlaganju itd, odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanik pripadaju toj poslaničkoj grupi.

Koji je uvredljiv izraz čitati obrazloženje nečijeg amandmana? Znači, kolega Marković je samo čitao obrazloženje amandmana te stranke, čije ime ja neću pomenuti, a vi ste na konto toga dozvolili repliku koja je prerasla u čitanje lekcija nama od strane onih koji nikad u životu ništa ozbiljno nisu radili.

Dakle, da nije zidara, ne bi bilo zgrabinovčine kuće, ne bi bilo zgrade, ne bi bilo tih 350 kvadrata. Da nije bilo sajdžija koji su prošli dualno obrazovanje, ne bi bilo tih skupih satova. Koliko je nedostatak, a to govori o replici koju ste dozvolili, koliki je nedostatak krojača u Srbiji bio pokazuje to što je njihov predsednik morao da zove krojača iz Turske da mu šije odelo. I vi ste dozvolili da na kontu zloupotrebe replike, o kojoj tražim da se glasa, o povredi Poslovnika, da nam oni drže ovde lekciju o radu, moralu, itd. Hvala.

Hvala.
Reč ima Aleksandra Tomić.
(Aleksandar Marković: Imam repliku na direktno pominjanje.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Replika je u pitanju na direktno pominjanje imena.

Vidim da prethodni govornik ne zna razliku između učenja kroz rad i sam rad. Ali, ono što prosto bode oči je prosto pominjanje regrutovanja jeftine radne snage, na čemu insistira prethodni govornik, a pri tom on dolazi iz stranke koja je direktno zaslužna za sve to što danas imamo kao posledicu. Dakle, upropastili stotine i stotine firmi i preduzeća, ostavili bez posla stotine hiljada ljudi u njihove vreme, uništili tu istu budućnost mladih ljudi, nad čijom sudbinom danas tobože lamentiraju.

Oni danas nama spočitavaju šta? Rijaliti programe. Rijaliti programi su produkt njihove vlasti, predsedavajući, produkt njihove vlasti. Kakve veze SNS ima sa rijaliti programima? O čemu pričate vi ljudi? I to isti oni koji ne znaju razliku i ne znaju ko je Nadežda Petrović i ne znaju ko je Milutin Milanković. Jel nam oni to spočitavaju? Jesu li oni ta kulturna elita? Ja vas molim i vas pitam da li možda vi znate kako se naziva ta kulturna elita čiji postulati leže u tome – strpaj sve što možeš u svoje džepove danas, odmah, opustoši budžet, opustoši građane Srbije i predstavljaj se kao nekakvom elitom? Jel to šutanovizam možda, ili balšizam? Zahvaljujem.

Hvala.
Po amandmanu, reč ima Aleksandra Tomić. Izvolite.