Hvala.

Pogrešno je tumačen jedan deo mog izlaganja. Prepoznala sam se u izlaganju gospodina Đukanovića. Govorimo o amandmanu koji smo podnele kolege i ja ispred Srpske radikalne stranke, a koji je identičan i ovim drugim partijama.

Naime, radi se o tome da gospodinu Đukanoviću nije problem, a vi ste svedok takođe toga, jer i sami ste, gospodine Marinkoviću, lično sam vas gledala, pričali o potrebi razvoja preduzetništva u našoj zemlji, nije problem u tome da se uvozi radna snaga. Jer, Srbija neće dočekati skorije to vreme, složiće se i gospodin ministar, da mi moramo iz inostranstva zbog velikih privrednih aktivnosti da uvozimo stručnjake. Problem je što se izvozi iz Srbije radna snaga i što kvalifikovani mladi ljudi moraju da odlaze, jer ovde ne mogu da nađu posao.

Gospodine ministre, da vam kažem nešto. Zaista, toliko se puta ponavlja da je to sada postao neki svojevrsni hit - zanimanje varioca, koji je deficitiran, a vi vrlo dobro znate, kao čovek koji je prošao i pažljivo sam vas slušala, od vašeg školovanja do najvišeg obrazovanja, sve u onoj bivšoj Jugoslaviji, uvek je to bilo deficitirano zanimanje. I sami znate da ti ljudi koji su radili te poslove i 60-ih i 70-ih godina, i u godinama posle toga, su najbolje mogli ovde da zarađuju, a isto tako i da nađu angažman u zemljama tzv. Trećeg sveta i da budu toliko dobro plaćeni da se posle dve ili tri godine vrate u ondašnju Jugoslaviju, odnosno u grad u kome žive i da zarade za to da obezbede i svoje unuke. Tako da nemojte da menjamo teze.

Ne radi se o tome da treba obrazovni sistem da se prilagođava trenutnim tržišnim zahtevima, već da dete koje je svesno toga šta želi da bude u životu, naopako se ovde postavljaju stvari, dakle, dete mora, na osnovu i konsultacija sa svojim roditeljima i svog znanja i početnog obrazovanja u osnovnoj školi, da odluči kuda ono želi da ide i kako će dalje da se usmerava njegov rad i njegova intelektualna svest o svemu onome što se dešava u društvu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, pravo na repliku. Izvolite.

Hvala.

Nisam želeo da tumačim uvaženi koleginicu, čak nisam ni na njeno izlaganje odgovarao, više sam na nešto drugo, ali kad ste već spomenuli, evo da ne budu varioci. Evo vam lift monteri. Živim u soliteru koji ima 22 sprata, pitam čoveka koji nam održava liftove – ko će to raditi ubuduće? Neće niko. Nema nikoga da ide u tu školu. To je katastrofa. Zašto? Zato što smo uništili tu vrstu zanata. To je ono što, zaista može sve nas da zabrine i nije tačno da nećemo uvoziti, hoćemo, iz razloga što nemamo dovoljno kvalifikovane radne snage, a imamo potrebu da razvijamo privredu.

Ne možete privredu da razvijate ako nemate kvalifikovanu radnu snagu. Gde ona da se nauči ako nemate ovakav sistem obrazovanja? Gde to danas može da se nauči, kada su sve fabrike pogasili? Jedino, kada dovedete nekog stranog investitora ovde ili nekog domaćeg koji bi voleo zaista da proširi svoju proizvodnju, tu možete da naučite tu decu. Nažalost, nema danas velikih privrednih i društvenih sistema koje su nekada bili. Zahvaljujući gospodi koja danas prigovara o dualnom obrazovanju sve je uništeno. Jedini način na koji možete da obučite radnu snagu to je ovaj. Nemojmo da se igramo sa tim, doći ćemo u situaciju da nemamo nikoga da radi ukoliko ovo ne uvedemo i zato, čestitam na hrabrosti što ste ovo uveli. Hvala vam.

Hvala.
(Nataša Sp. Jovanović: Replika.
Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.
(Aleksandar Martinović, Vladimir Orlić, Aleksandar Marković: Kakva replika?)

Eto, tako lepo, replika, gospodine Martinoviću, Orloviću, Markoviću, kad se ne buni Đukanović, što se vi bunite?

Dakle, da se malo našalim, gospodine Đukanoviću, ne možemo mi zbog vašeg lifta da se složimo i tog primera da je potrebno dualno obrazovanje. Samo pokušavam, a i sve vreme to rade poslanici SRS, da vam govorimo da je problem u visoko obrazovanom kadru, a ne u onome što deca stiču kroz srednje obrazovanje. Uostalom, gospodin ministar je ovde došao da zagovori ovaj model i da ga vi izglasate, ali ne može da se ne složi sa mnom, kao i svi vi, da su toliko sposobna deca u Srbiji da, iako su gimnazijalci, ili su školovani za neka društvena zanimanja, u preduzetničkim aktivnostima mogu da rade isto tako kvalitetno taj posao. Ako govorimo o tome šta traži tržište, ali ne sme zakon da se donosi zbog toga što trenutne ili tržišne mogućnosti za određeni period tako do zahteva.

Hvala.
Replika, narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Ja se zaista izvinjavam, ali ne vidim da će se kapitalistički sistem menjati i svakako će tržište diktirati šta se traži i naravno obrazovne profile, osim ako neko ne zamišlja da ovde ne uvede samoupravljanje ili da možda vrati socijalizam. Ja iskreno mislim da to nema neku perspektivu i zato nisam pristalica da neko ovde banalizuje sada zbog vašeg lifta. Pa evo, nemamo vodoinstalatere. I tu smo u deficitu. Nemamo vodoinstalatere. Hoćete da kažete da je to zbog moje kanalizacije ili je to valjda zbog svih nas ovde?

LJudi, nemojmo da se igramo sa tim. Nisu svi ovde školovani da budu menadžeri, a čini mi se da je neko želeo ovu zemlju da pretvori u te lažne menadžere i da svi žive tako što će raditi u nekoj kancelariji, a da nemamo ni jedan zanat. Srbiju je održao zanat, pre svega onaj seljak koji se bavio poljoprivredom, a kasnije onaj zanatlija koji je nešto privređivao. Mi po kancelarijama najmanje smo ovu zemlju podizali. Prema tome, naravno da tržište diktira i naravno da moramo da donosimo zakone kako bismo bili u skladu sa celim svetom i kako se to svuda u civilizovanom svetu radi. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Nataša Jovanović još jednom. Izvolite.

Samo kratko još da završim. Možemo da idemo tako u nedogled, da iznosimo razne primere. Evo, ja ću jedan suprotan, koji nema nikakve veze sa stečenim znanjem u dualnom obrazovanju. U Kragujevcu imamo izuzetnog majstora za pravljenje violina. Takav ne postoji u Srbiji, a kažu i u zemljama u okruženju. Imamo nekoliko zanatskih radionica u Srbiji porodičnih, koji su se opredelili da proizvode bombone. Ne može to da im prođe na tržištu, svesni su toga, ali to je stari srpski zanat, zato što imamo jaku prehrambenu industriju.

Imamo takođe mnoge porodične firme koje se bave tradicionalnim zanatima koje su imali njihovi očevi ili dedovi, ali ne možemo zbog toga što trenutno imamo deficit u nekim zanimanjima, tih zanata koje je pominjao i kolega Đukanović, da obrazujemo naše ljude, odnosno decu i buduće generacije i da kažemo – vi to treba da učite. Možda, gospodine Đukanoviću, za 10 i 20 godina tako bude na našem tržištu, može i to da se desi, u zgradama osavremenjeni liftovi, da uopšte ne budu bili potrebni majstori. Šta vi znate za vreme od 20 i 30 godina, valjda se tako strateški deca vaspitavaju i obrazuju, šta će biti potrebno na tržištu koje je primenjivo, a naročito u ovim uslovima koje imamo ovde?

Iskrena da budem, ja bih volela da one privredne grane u Srbiji koje je Josip Broz i koje su komunisti i samoupravni sistem uništili industrijalizacijom, tamo gde ona nije bila potrebna u Srbiji, a to je pre svega poljoprivreda, bude strateška grana, jer mi od poljoprivrede, od turizma, od prehrambene industrije možemo da živimo i da stvaramo kapital i novu vrednost i da odlično žive i naša deca, da ostaju u prelepoj Srbiji i da ne beže iz najlepših srpskih sela.

Hvala.
Reč ima gospodin Đukanović. Izvolite.