Koliko sam razumeo, a voleo bih da nisam u pravu, to znači da mi ne bi trebalo ništa da proizvodimo. Mi ne bi uopšte trebalo da razvijamo radnike i ne trebaju nam uopšte proizvodni pogoni.

Kada kažemo živećemo od poljoprivrede, znate, tu poljoprivredu neko mora da razvija, a da biste je razvijali, morate da imate mehanizaciju. Taj traktor mora neko i da napravi, znate? Tu poljoprivrednu mašinu neko mora da napravi. Ko će ako nemate zanatliju?

LJudi, o čemu mi ovde pričamo? Mi ovde želimo da uvedemo sistem po kome će našu proizvodnju da nam podižu ljudi iz kancelarija. To ne može nigde. To nigde nije uspelo. Da biste razvijali privredu, morate da imate razvijene zanate.

Ne znam čemu se ovde neko suprotstavlja, tome da razvijamo privredu? Kažete, moramo da razvijamo turističke usluge? Slažem se, da, moramo da razvijamo turističke usluge, ali morate da napravite hotel, a taj hotel mora neki zanatlija da napravi. Prema tome, ne razumem o čemu se ovde radi?

U svakom slučaju, drago mi je da se ovde videla velika razlika između nas koji zastupamo da se ovo uvede i njih koji su apsolutno protiv toga i koji su nam uveli isključivo nekakav menadžerski sistem, koji je potpuno uništavao ovu zemlju. Hvala.

Hvala vam na raspravi, vama i gospođi Jovanović.
Reč ima Aleksandra Čabraja, po amandmanu.

Hvala.

Ja počinjem da brinem da li ćemo uopšte stići do Zakona o srednjem obrazovanju, kao što smo preskočili, na žalost, potpuno Zakon o visokom obrazovanju, jer smo potrošili vreme, bar kako ga je računao predsedavajući. Počinjem da brinem da li ćemo uopšte raspravljati o nekom drugom zakonu, ali da ostavim to sada po strani.

S obzirom da se svi amandmani opozicije svode na brisanje, jer mi smatramo zaista svi da ovaj zakon uopšte ne treba da bude donesen, ja želim da kažem nešto o toj diskusiji da li nam je potrebno ovo dualno obrazovanje ili nije potrebno.

Molim vas, ja sam radila, već sam rekla to kada smo pričali o srednjem obrazovanju, u srednjoj školi skoro 15 godina, koja je sticajem okolnosti obrazovala kadrove i trogodišnje i četvorogodišnje, čak i obrazovanje odraslih itd. Uopšte nije tačno da nisu do sada kvalitetni majstori obrazovani u srednjim školama. To nije istina. To jednostavno nije tačno.

Tehnička škola na Vračaru, u kojoj sam ja radila, imala je i saobraćajni, i elektro, i mašinske majstore itd, koji su izlazili sa normalnim znanjem i nije tačno da je to nešto što je izmišljeno sada i da nije nikada postojalo. Jednostavno, nemojte govoriti o tome, ja vas molim. Možda ljudi ne znaju, ne verujem da može to neko da ne zna, ali ovde se priča kao da nije ni postojala trogodišnja škola do današnjeg dana u Srbiji, a to jednostavno nije istina. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Srbislav Filipović, po amandmanu. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vidim da neki govore ali ne razumeju i ne znaju o čemu govore i sasvim je u redu da govorite, da pričate, da kritikujete zakon, pa možda nešto i nađemo iz te kritike, pokušavamo, evo, moje kolege i ja slušamo dva dana nešto iz redova opozicije, međutim ništa smisleno. Jedino što smo čuli to je – hajde da obrišemo sve. Hajde onda da obrišemo i obrazovanje i školu i da nemamo ništa i da ova zemlja bude zemlja primitivnih, neobrazovanih ljudi i ljudi koji ne znaju ništa da rade.

Govorili su toliko jeftinoj radnoj snazi. Molim vas, šta ćete jeftiniju radnu snagu od one koja je bez posla, od one koja nema gde da radi, ne može da prehrani dete, ne može da ga školuje, ne može da mu kupi te udžbenike o kojima su puna usta pripadnika opozicije? Takođe, govori se o ljudima koji teško žive. Aman više, ko je 400.000 ljudi ostavio bez posla u ovoj državi? Ko je nama našao da drži predavanje – tajkuni, Dragan Đilas, žuto preduzeće i oni kojima je svega malo ili svega mnogo, ne znaju još ni gde su ni šta su? Da li je to ta priča? Da li su to ti koji treba da drže predavanje ovde SNS, Aleksandru Vučiću i nama koji podržavamo i obrazovanje i dualno obrazovanje i razvoj države?

Govorio je moj kolega Đukanović o privredi. Kako da razvijamo bilo šta ako nemamo zanatlije, ako nemamo ljude koji mogu da urade konkretan posao koji nam je potreban na nekom mestu? Kako bilo šta da se zida i gradi u jednoj zemlji ako nemate zanatlije? To je čista demagogija i to ona najprizemnija moguća, prilika da se sa zamenom teza o udžbenicima govori o dualnom obrazovanju, o siromašnima i ne znam čemu. Pa zašto ste te ljude doveli u situaciju da budu siromašni i da nemaju?

Naravno, u Srbiji se ne živi lako i dualno obrazovanje jeste nešto što treba da nam pomogne da se živi daleko bolje i ministar je o tome i govorio kroz primere koliko neko može kao zanatlija sa konkretnim znanjem u rukama da zaradi. To su nadprosečna primanja i upravo se borimo za to, da onoliko koliko znaš toliko i zarađuješ, ali ne koliko znaš da ukradeš da toliko imaš, nego da koliko možeš da ukradeš toliko provedeš u zatvoru, a ne u Skupštini Republike Srbije. Hvala vam.

Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene ova priča o dualnom obrazovanju, pošto traje već otprilike pet godina, u najavi podseća na onu jednu kampanju kada se samo ponavljalo – kancelarija za brze odgovore, kancelarija za brze odgovore.

Zašto upoređujem ove dve asocijacije? Zato što mislim da će i ovaj zakon završiti kao i kancelarija za brze odgovore, jer niti ima uslova da se ovaj zakon primeni, odnosno sada predlog, a uskoro valjda zakon, niti će doći zaista do njegove primene.

Mi ovde čujemo, razumljivo je, naravno, da poslanici koji podržavaju Vladu, da imaju drugačiji odnos prema Vladinim predlozima od nas koji ne podržavamo Vladu, ni režim aktuelni. Ali, nemojte u obrazloženjima, drage kolege, da se ponašate kao da smo svi mi koji vas slušamo dualno obrazovani. Nemojte da vređate inteligenciju narodnih poslanika i građana Srbije. Vama se kaže jedno, vi okrećete priču na nešto sasvim drugo, a dobro razumete da smo mi zapravo u pravu.

Ovde se javljaju se da govore, naravno, svako ima pravo i treba da se javi da govori, javljaju se ljudi koji su završili visoke škole i nagovaraju neku novu decu da se kanu visokog obrazovanja i da idu da što pre da dođu do posla, da završe tu neku dualnu školu, da se, kako im obećavaju, što pre zaposle. Niti će od tog posla biti ništa, niti će, već sam rekla, od tog dualnog obrazovanja biti išta, niti vi imate, gospodo, kapacitete u privredi.

Vi dobro znate ono što zna cela Srbija, da ti svakodnevno otvoreni nekakvi novi pogoni firmi iz belog sveta, da su ovde svi na određeno vreme, da su ovde dok ne potroše pare iz subvencija koje dobijaju iz države, da na najgrublji mogući način maltretiraju zaposlene koji kod njih rade, uglavnom svi na određeno vreme, da je prosek zarada u tim inostranim firmama sa kojim se vi dičite ispod minimalne cene rada. Dakle, sve je to nešto što se zna i što vi ne možete sakriti lepim vestima u televizijskim dnevnicima.

Slušala sam sinoć kako čovek u jednoj emisiji priča, takođe, o dualnom obrazovanju i on kaže da nisu važne diplome, da je važno šta ko ume da radi. To jednostavno nije tačno. Istovremeno se hvali svojom diplomom i svojim prosekom ocena. To opet nije fer. Dakle, ako nije važna diploma, onda ne pokazuj nikom da imaš diplomu, važno je da znaš nešto da radiš, ako eventualno znaš.

U istoj toj emisiji, opet čovek kaže kako ćemo mi imati problema jednog dana kao Bugarska, a Bugarska ima problem jer nema metalostrugara. Vrhunac je bio kada taj neki čovek u emisiji kaže da ta priča da treba ljudi da se obrazuju itd, da to podrazumeva da u svakog visokoobrazovanog akademskog građanina država ulaže neke pare i onda nastaje problem kad taj čovek želi da napusti državu. Zamislite vi tu logiku. To je prosto neverovatno.

Dakle, ljudi ne valja vam ovaj zakon. Ne valja vam koncept. Ne valja vam koncept čak i da imamo tu ekonomsku potporu za ovakav zakon. Uveli ste Privrednu komoru ničim izazvanu da upravlja ugovorima koji će se zaključivati između poslodavaca i dece koja će tamo da rade. Onda ovde neko od kolega kaže - ovako isto ste pričali protiv Zakona o radu, pa vidite sad dokle smo stigli sa Zakonom o radu. A dokle smo stigli? Koji su rezultati Zakona o radu? Koji, to što više od pola Srbije radi na određeno vreme da bi na taj način držali na uzdi ljude da u vreme glasanja pokazuju glasačke listiće za koga su glasali ili im se neće produžiti ugovor o radu?

To što svaki dan imamo u medijima konkretne primere gde je neko doživeo neku tešku nesreću na radu, gde nije obezbeđena tehnička zaštita na radu, gde kolege ne smeju da svedoče da su videli to što su videli zato što će dobiti otkaz. Jel vi ne znate da se to dešava u Srbiji? Gde vi živite, ljudi? Dešava se, nažalost, sve to se dešava u Srbiji. Nabrajate koji nam sve zanati trebaju, pa onda kao mi koji smo protiv dualnog obrazovanja, pokušavate demagoškim pričama da skrenete pažnju javnosti da mi potcenjujemo neka zanimanja. To apsolutno nije tačno.

Svaki posao koji se obavlja časno i pošteno je nešto što je apsolutno prihvatljivo. Čovek koji se bilo kojim poslom bavi, ako pošteno radi svoj posao, ima svo naše uvažavanje. Svako ko je lepo išao u školu, završio zanat i dobio diplomu automehaničara, na primer, ima puno uvažavanje, mnogo veće od onog ko je kupio diplomu, pa maše diplomom, i onda priča kako je dualno obrazovanje dobro. Pa, što ne ostade na tom nečem što liči na dualno obrazovanje, nego pohrliše da kupuju diplome, doktorate, naravno, sve akademske titule? Ima to pero, odeš na kiosk brze hrane i kažeš – daj mi to, daj mi to, i sve ide, nije nikakav problem.

Šta smo mi to još danas ovde slušali? Opet sam sinoć čula, kaže – zbog ubrzanog smanjenja broja nezaposlenih preti nam opasnost od deficita nekih zanimanja. Zamislite, strah nas je od ubrzanog, kako reče, smanjenja broja nezaposlenih. I vi mislite da je to verovatno, da je to moguće, da se to zaista dešava? Vi ćete sad, možda neko da replicira, pa da čita neke statističke podatke. Znate, to što vi čitate iz statistike nema nešto baš bliskosti sa realnošću. Vi to takođe dobro znate.

Sve što danas pokušavate ovde da objasnite je jedna demagoška priča koja skreće pažnju sa stvarnih problema.

Ovde takođe neko od kolega pominje, kaže – hoćemo da razvijamo privredu i poljoprivredu, a nećemo zanate. Hoćemo da razvijamo i poljoprivredu i privredu i hoćemo diplomirane agronome, diplomirane tehnologe, diplomirane inženjere, diplomirane programere, diplomirane elektroinženjere, diplomirane mašinske inženjere, diplomirane građevinske inženjere. E, to nama, gospodo draga, nedostaje u Srbiji. Dakle, samo 6,5% građana Srbije ima visoko obrazovanje. Da vidim ko je taj ko će iskreno reći, ko će svom detetu reći – idi, brzo završi tu školu kroz ovo dualno obrazovanje, a nemoj da se školuješ da budeš akademski građanin? Da li ima takvih? Reći će ovde da bi na taj način podržali zakon ili u nekoj emisiji ili za neke novine itd. Realno u životu bogami neće.

Naravno, biće uvek i dece koja će završavati i zanate i bilo je, rekao je ovde neko već, vi ovde govorite kao da nikada niko nije završio nikakav zanat u Srbiji. Imamo mi itekako ljudi koji su i dobri majstori, dobri stručnjaci, i danas imamo škole u kojima se završavaju zanati. Vi sad kao izmišljate toplu vodu uvođenjem dualnog obrazovanja, koje će zapravo uništiti.

Suština je, ministre, ono što smo vam govorili kada smo govorili u načelnoj raspravi, EU, koja vas tera da donosite i ovaj i ovakve zakone, hoće da u Srbiji ima samo formalno obrazovane ljude. Zato vam dozvoljavaju i da kupujete diplome i da sa takvim diplomama zauzimate odgovarajuće funkcije i odgovarajuća mesta, zato što EU hoće formalno obrazovane, a suštinski neobrazovane ljude u Srbiji, da bi mogla da manipuliše kako god hoće sa našim budućim generacijama, a to znači sa državom Srbijom.

Podsećamo vas, takođe, ministre, govorili smo o šuvaricama koje su uništile nekoliko generacija ljudi tada u bivšoj Jugoslaviji, svakako deo i u Srbiji. Vi ste rekli da ovo nema veze sa šuvaricama, ne mora da ima po konceptu ali i ovo će uništiti neke generacije, ukoliko ne daj Bože ovaj zakon zaista budete počeli primenjivati kako ste najavili, ali srećom tek 2019. godine, ko živ ko mrtav do tada.

Dakle, ovaj zakon treba da se povuče, ako iskreno mislite da nešto uradite pozitivno u obrazovnom sistemu, u oblasti prosvete. Mnogo ste najavljivali, ministre, ljudi su vam verovali zato što i sami dolazite iz prosvete, što imate dugogodišnje iskustvo i u vašem ličnom poslu, a nemojte da dozvolite, zato što je neko nekome naredio da mora da donese ovakav zakon, da hvaljenjem ovog zakona poništite sve ono što ste dobro radili prethodnih 30 i koliko godina. Hvala vam.

Hvala, koleginice Radeta.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nemojte da vas ovo čudi. Kad god hoćete nešto da reformišete naići ćete na ovakve diskusije i na ovakve poslanike, koji će sve što su vaše dobre želje da prebace na deo terena koji se zove politika i politički interes. I nemam ništa protiv, ako je taj politički interes, koji oni hoće da ostvare, zajednički sa interesom građana Srbije, ali nije tako.

Odmah da raščistimo, reče jedan kolega ovde da vratimo socijalističko samoupravljanje. To je bila šala, ali nažalost naš prosvetni sistem još uvek funkcioniše na onim principima iz 80-tih godina prošlog veka kada je komitet određivao koja će fabrika gde da se otvori i kako će koja škola koje kadrove za tu fabriku da profiliše. Komitet se raspao, ali su škole ostale.

Recimo, ja vidim svrhu da u Požarevcu, iz koga dolazim, imate srednju tehnički školu, koja ima elektro smer, mašinski smer, rudarski smer itd, zato što se oslanjam na elektroenergetski sistem koji pripada EPS-u. Imamo i poljoprivrednu školu, gde imate ratarstvo, voćarstvo, ali imate i smer prehrambene tehnologije. Da li ima nekog pogona u Požarevcu koji se bavi prehrambenom tehnologijom? Nemate.

Kao posledica, imamo prehrambene tehnologe koji moraju da traže posao izvan Požarevca, a često izvan Srbije, jer Požarevac nije usamljen u Srbiji. Tako da imamo ekspanziju ljudi koji su završili škole, a nemaju gde da se zaposle zato što privreda nema potrebe za takvim strukama i onda ćemo da se zaklinjemo kako mi radimo u interesu tih ljudi, neki ovde poslanici, a ne gledamo, ne sagledavamo činjenicu da oni nemaju posao. Kada nemaju posao, nemaju ni budućnost. Pričamo kako će zapadna Evropa da ih izrabljuje, a mi ih teramo iz Srbije zato što ne možemo da im damo posao ovde, u zapadnoj Evropi, pa ko koga ovde izrabljuje? Ko je to radio?

Da bismo sačuvali državu, građane, moramo tim ljudima da obezbedimo da se školuju i da sa svojom školom mogu da pronađu posao. Ovi ovde što se zaklinju da su intelektualna elita Srbije i da oni koji ne glasaju za DS da su građani drugoga reda, to je govoreno na njihovim tribinama, pravili su i otvarali privatne fakultete, uzimali ljudima novac, davali tim istim ljudima diplome sa kojima ne mogu sad ništa da rade. Šta je bilo u pitanju?

Kada pričamo o tome da li neko treba da bude zanatlija ili diplomirani inženjer, pa ko šta može, ko šta voli, nećemo valjda mi to da određujemo, ali ne možemo ni da određujemo, evo, ne mora da bude strani investitor, srpskom investitoru koji će profil radnika da zaposli u svojoj fabrici. Ne možemo, ne biste ni vi to u svojoj kući. Da li ne možemo da uklopimo interes države, a interes države jeste da imamo kadrove i da školujemo ljude koji će sutra naći posao, bez obzira na nivo stručne spreme i da imamo poslodavce koji su, da kažem, Srbi, da zaposle srpske radnike, građane Srbije u srpske fabrike u Srbiji, ili ćemo da okrećemo sve to naopačke? Neko je okretao naopačke. Prvo smo izgubili fabrike, onda smo trošili ogroman novac na decu koja nemaju budućnost bez industrije, a onda se neko pojavio, pa kaže – imate veliki odliv radne snage iz Srbije, i kada se pojavi neko ko pokušava nešto da reformiše u Srbiji, da pokrene proces reindustrijalizacije Srbije, nazivate ga izdajnikom, on radi u korist zapadnih kompanija itd.

Da li imate neko drugo rešenje? Da vratimo socijalističko samoupravljanje? Druga Tita ne možemo da vratimo, ali valjda smo izašli iz 80-tih godina prošlog veka, ljudi, da postavimo stvari na svoje mesto, pa ćemo da se hvatamo i za kancelarije za brze odgovore, kao neki primer. Gospodine ministre, prestala je potreba za njima, sada se građevinska dozvola sa 18 meseci, koliko su nam ovi davali, dobija za 45 dana. Ko će to da drži? Više nema smisla. Neko je zaboravio da postoje računari, oni bi i dalje da crtaju kredom.

Mislim da ovaj zakon treba, na prvom mestu, srpskoj budućnosti, a to su deca. Ovde se u celu priču i u celu diskusiju ulazi sa jednom konstatacijom koja je toliko izokrenuta, toliko izvitoperena i toliko besramna, da ako neko ide na dualno obrazovanje da će biti samo zanatlija, eto, to nije sramota, ali biće samo zanatlija. Nije tako. Niko nikome ne brani da nastavi školovanje, ali kada su u pitanju prirodne nauke, kažem vam, taj koji je bio na dualnom obrazovanju lakše će da završava fakultet. To da znate, jer onaj koji se bavio samo teorijom ne zna da razlikuje generator ili asinhroni motor i ne zna da su to iste stvari. To ste sve izokrenuli. Kaže, treba nam diplomirani inženjer elektrotehnike, treba, ali treba neko da poveže tablu sa osiguračima. Hoćemo li inženjera elektrotehnike? Nećemo, to će biti tehničar. Treba nam, ne znam šta su sve nabrajali, ali svako prema svojim afinitetima, svako prema svojim željama, svako prema svojim potrebama. Država je tu da da svakome istu šansu. Koliko će ko da iskoristi je u suštini njegova stvar i nemojte tu šansu, koju im država daje, da kvarite, jer radite protiv interesa onih za koje se navodno ovde zalažete.

Na stranu politika, ali ne može neko da brine o radnicima ako je za vreme njegove vlasti ostalo 400.000 ljudi bez posla, slovima i brojem i ne može neko da se izrugava rezultatima. Dovoljno je malo da izađete na ulicu. Ništa nije izmišljeno. Pogledajte malo oko sebe, pa ćete da vidite zašto je SNS i Aleksandar Vučić pobeđuju sa preko 50 procenata. Onda se raskukamo na penzijama. To je bilo smanjeno 2014. godine, izgubili ste izbore 2016, izgubili ste izbore 2017. godine. Jedanput priznajte izborni poraz.

Otkriću vam jednu veliku tajnu kako možda možete neki put, ali ne vi, nego neki drugi, nemojte da govorite neistinu građanima kao što ste radili dok ste bili na vlasti i dok ste sada opozicija. Pre ili kasnije za to saznaju. Bolje im recite istinu. Možda i glasaju za vas.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, replika.