Zahvaljujem.
Kolega Radojčiću, kao što vidite, niko vas nije prekidao, dozvoljeno vam je bilo da postavite pitanje. Vidim da je i vama bilo neprijatno jer shvatate da većina pitanja koju ste postavili nije u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije, ali to prepuštam vama. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Imam pitanje za ministra finansija gospodina Vujovića. Veliki broj poslanika u ovoj sali, ali i visokih funkcionera u Republici Srbiji je govorio o nasleđenom dugu za grad Beograd od 2014. godine. Po metodologiji Siniše Malog i Gorana Vesića, pominje se dug od 1,2 milijarde evra. U drugoj metodologiji Fiskalnog saveta je izveštaj koji smo dobili u republičkoj skupštini, profesori iz Fiskalnog saveta tvrde da je taj dug 400 miliona evra, dakle, tri puta manje od onoga o čemu su govorili Mali i Vesić.

Moje pitanje je za gospodina Vujovića, kao odgovornog ministra – koja je metodologija, po vama, važeća i tačna? Da li je to metodologija Malog i Vesića ili metodologija profesora Pavla Petrovića? Dakle, tri puta je veća cifra koja se predstavlja vrlo često i emisijama javnog servisa, ali i u ovoj Skupštini.

Drugo pitanje, to je pitanje o stanju javnih finansija i finansija gradova i lokalnih samouprava. Dobili smo izveštaj Fiskalnog saveta kojim nas je upozoravao da izuzetno loše stanje finansija u gradovima i opštinama u Srbiji može da ugrozi ukupnu fiskalnu i monetarnu stabilnost u Republici Srbiji i ugrozi privredni rast Srbije. Sada imamo primere da u prvih devet meseci neki od gradova imaju punjenje budžeta u procentualnom iznosu u odnosu na plan oko 50%, radi se o Kragujevcu i Nišu, da je realizacija budžeta u Novom Sadu oko 65%, slični procenti su i u ovim ostalim gradovima i opštinama.

Dakle, nas interesuje i želimo podatak od ministra Vujovića o tome da nam da izveštaj posle prvih devet meseci o punjenju budžeta gradova i opština, ali i o realizaciji tih istih budžeta, jer je to izuzetno važno u budućoj raspravi o budžetu Republike Srbije, jer nas čeka najvažniji zakonski dokument u ovoj godini, a to je usvajanje budžeta Republike Srbije. Bez ovih izveštaja sigurno ta rasprava neće biti dovoljno kompetentna.

Treće i najvažnije pitanje za građane Republike Srbije je pitanje ministru finansija – kada će vratiti oduzeta sredstva građanima Srbije koji su ostvarili svoje penziono pravo? Evo, na početku smo novembra, sutra je 1. novembar, protekle su tri godine otkako je ova Skupština usvojila Zakon o privremenom smanjenju plata i penzija. Rok privremenosti ovog zakona je bio tri godine, kasnije je taj rok ukinut i ovaj zakon je pretvoren u trajno rešenje. Mislimo da to nije održivo jer su time protivustavno oduzeta stečena prava građana Srbije koji su ostvarili to penziono pravo i godišnje je tu oduzeto oko 340 miliona evra, za tri godine ukupni iznos je oko milijardu evra.

Dakle, sada se vraćam na to pitanje ministru Vujoviću. Odluka da se smanje penzije svima koji primaju iznad 25.000 dovela je do toga da se smanji 10% za one od 25.000 dve i po hiljade dinara, za one od 30.000 za tri hiljade dinara. Znajući da je linija siromaštva u Srbiji za četvoročlanu porodicu 31.500 dinara, a da je minimalna potrošačka korpa 36.000 dinara, dakle, nedostaje oko 4.500 dinara do ostvarenja tih minimalnih potreba četvoročlane porodice u Srbiji. To su ključna pitanja. Nekome možda deluju mali ti iznosi, ali ti iznosi znače minimalne uslove za život mnogobrojnih porodica u Srbiji. Radi se o oko 8% ljudi u Srbiji ispod linije siromaštva, što znači da je to negde oko 560.000 ljudi u Srbiji. Dakle, radi se o izuzetno važnoj stvari.

U vezi sa tim pitanjem ministru Vujoviću, mi nismo toliko neodgovorni da licitiramo nivoom duga Republike Srbije. On u ovom trenutku, po zvaničnim podacima, iznosi 24 milijarde i 500 miliona evra. Ukoliko bi primenili, ako je vaš odgovor da je važeća metodologija Malog i Vesića, koliki bi onda iznosio dug Republike Srbije, jer njihova metodologija ne duplira, nego triplira nominalni i realni dug grada Beograda? To bi značilo da bi dug Republike Srbije iznosio tri puta…

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja za predsednika Vlade Anu Brnabić, ministra privrede Gorana Kneževića, kao nadležnih i Aleksandra Vučića, koji nas u stvari o svemu tome obaveštava, iako to nije njegova nadležnost.

Naprednjačka vlast je od 2012. godine nastavila pogubnu ekonomsku politiku Demokratske stranke davanja subvencija stranim kompanijama koje posluju u Srbiji. Samim tim, ne samo što se nanosi šteta privredi Srbije, već se diskriminišu srpski privrednici i čine se nekonkurentnim na domaćem tržištu. Mi svakodnevno dobijamo informacije o otvaranju pogona velikih svetskih kompanija širom Srbije i velikom broju zaposlenih radnika, međutim, stanje na terenu se poprilično razlikuje od stanja na televiziji.

Na primer, 7. juna 2017. godine Aleksandar Vučić je svečano otvorio pogon „Ametek“ u Subotici i najavio da će tamo raditi 500 radnika, a pet meseci kasnije, po podacima Agencije za privredne registre, tamo je zaposleno 186 ljudi. Mene zanima – koliko je država Srbija isplatila na ime subvencija toj kompaniji, da li za 500 radnika, kako kaže Vučić, ili 186, koliko ih ima realno zaposlenih? Mi samo znamo da je država i opština Subotica uložila dva miliona evra u zemljište. Odgovori na ova pitanja mislim da su od opšteg interesa i siguran sam da ih očekuju svi građani Srbije, čak i oni koji su glasali za vladajuće stranke.

Koliko je tačno pogona stranih kompanija otvoreno u Srbiji i po lokalnim samoupravama? Koliko je tačno radnika počelo da radi odmah po otvaranju pogona, a koliko se eventualno zaposlilo kasnije i koliko kasnije? Koliko je sredstava iz državnog budžeta utrošeno za finansiranje po svakom radnom mestu? Da li su iz budžeta finansirana realno otvorena radna mesta ili pretpostavljena radna mesta u budućnosti? Da li se za finansiranje radnih mesta u inostranim kompanijama ulažu realna sredstva ili se ti poslovi i u kojoj meri finansiraju iz kredita? Ko snosi troškove prekvalifikacije i obuke budućih radnika? Kolika su sredstva u ove poslove uložile lokalne samouprave? Koliko kroz besplatnu dodelu građevinskog zemljišta, a koliko kroz obezbeđivanje komunalne infrastrukture? Kolika je prosečna zarada zaposlenih u ovim subvencionisanim privrednim društvima?

Svi ti podaci koje tražimo moraju biti analitički urađeni po lokalnim samoupravama, a ne zbirno, kako to predstavnici vlasti, a pre svih Aleksandar Vučić, vole da iznose u medijima, da bi tim podacima fascinirali javnost.

Tražim i, što je najvažnije, odgovor na pitanje – koliko je inostranih kompanija napustilo Srbiju nakon što im je istekao rok u kojem su trošile subvencionisana sredstva koja su dobila od države Srbije i koliko ljudi je zbog toga ostalo bez posla?

Na kraju, šta se dešava sa „Gorenjem“ iz Valjeva? Da li su tačne informacije da „Gorenje“ iz Valjeva razmišlja da napusti Srbiju? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Iskoristiću priliku da postavim dva poslanička pitanja.

Prvo pitanje postavljam ministru spoljnu poslova i Ministarstvu spoljnih poslova. Pitanje se vezuje za odgovor kojih bih želeo da dobijem, a odnosi se na posetu gospodina Erdogana sa svojim saradnicima Republici Srbiji i u tom smislu kako se ocenjuje diplomatski nivo odnosa Republike Srbije sa državom Turskom, naročito nakon posete gospodina Erdogana? U kom pravcu su ti diplomatski odnosi planirani da se razvijaju dalje? Da li se na taj način podiže nivo sveukupne saradnje sa državom Turskom? Kakva je ocena gospodina Erdogana što se tiče diplomatije i diplomatskih aktivnosti Republike Srbije, prevashodno Ministarstvo spoljnih poslova i gospodina Dačića ministra? Dalje, kako gospodin Dačić ocenjuje diplomatske odnose Republike Srbije sa zemljama, prevashodno EU, kao i sa zemljama Svetske zajednice? U kom smislu su ti odnosi kvalitativno napredovali u odnosu na period diplomatskih odnosa Republike Srbije koje je imala pre 2012. godine? Kako gospodin Dačić vidi svoju ulogu kao ministar spoljnih poslova u razvoju diplomatskih odnosa naročito u komunikaciji sa diplomatama i državnicima sa kojima tu komunikaciju ostvaruje? Ovo pitanje se naročito postavlja iz razloga što brojni dušebrižnici, naročito iz opozicionih stranaka, našu diplomatiju prikazuju na jedan glup, vulgaran i neprimeren način, pa se postavlja pitanje – kako se to pojavljuju isti ti dušebriznici kada diplomatski nivo odnosa Republike Srbije u svakom slučaju kod građana zavređuje pažnju kada su u pitanju naši odnosi i politički i ekonomski i sveukupno drugi odnosi sa svim zemljama i Evrope i Sveta.

Drugo pitanje koje želim da postavim odnosi se na trenutni postupak rehabilitacije Milana Nedića, koji je aktuelan pred nadležnim sudom i u tom smislu pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu pravde, ako je resorno ministarstvo pravde za ovakvo pitanje i nadležno - da li će se dozvoliti da po odredbama postojećeg Zakona o rehabilitaciji, i ukoliko ga ne izmenimo, dođe do nečega što bi bilo pogubno za Republiku Srbiju, što bi bilo pogubno za prošlost svih građana Republike Srbije, naših predaka, svih onih koji su se borili za slobodu, svih onih koji su se borili na strani nečega što podrazumeva uzvišeni ideal, a uzvišeni ideal jeste upravo sloboda na strani onih koji su uvek bili ugnjeteni i potlačeni od strane osvajača bez obzira da li oni bili fašisti ili neko sličan fašistima?

Ukoliko se ne promeni, ne izmeni Zakon o rehabilitaciji doći ćemo u situaciju potpunog iskrivljavanja istorije, izvetoperavanja istorijskih činjenica. Doći ćemo u situaciju da kolaboracionisti i svi oni koji su sarađivali sa nemačkim okupatorom, sa fašističkom silom, budu rehabilitovani, ne samo rehabilitovani, nego abolirani od svih zverstava, svih zala, koje su naneli svim narodima i narodnostima u Drugom svetskom ratu na teritoriji sadašnje ili bivše SFRJ. Da li će, ako se ne izmeni Zakon o rehabilitaciji biti dozvoljeno, da ne samo Milan Nedić, nego i svi ostali dobiju otvorena vrata za aboliciju nečega što ne sme da se dozvoli, ne samo u smislu skrnavljenja istorije, istorija je jedna, već će se dozvoliti da dođemo svi zajedno u situaciju da pogazimo sve tekovine narodno oslobodilačke borbe Prvog svetskog rata i svih ratova koji su bili oslobodilački i slobodoljubivi ratovi za naš narod. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Pekarski. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre svega želim da čestitam slavu Svetog Luku svima onima koji danas slave, a posebno bih pozdravio i građane Beograda.

S obzirom, da će moje pitanje koje sam hteo da postavim ići Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde, ali pre svega hteo sam da postavim pitanje predsednici Narodne skupštine, Maji Gojković, a podstaknuto ovim dešavanjima koji su se danas izdešavali, maltene sam i zaboravio šta sam hteo da postavim kao osnovna pitanja, a to je da li će se pred ovim domom naći predlog, odnosno rešenje o pooštravanju sankcija za pojedince ili grupe, poslaničke grupe koje zloupotrebljavaju ovaj dom i koji u određenim perfomansama šalju ružnu sliku o ovom domu?

Naime, mislim da bi trebalo pooštriti sankcije pogotovo kada u nekoj šekspirovskoj dramaturgiji ili hamletovskoj nedoumici recitujemo kamen u kupusaru nazivajući ga kamenom zemlje Srbije ili upadajući u kancelariju predsednice Narodne skupštine, a sa druge strane govorom mržnje negirati postojanje određenih naroda i nacija i njihovog prava na opredeljenja jezika, mislim konkretno na bošnjački narod i negiranje postojanja teritorije na kojoj oni žive. To je bilo prvo pitanje gospođi Maji Gojković, predsednici Narodne skupštine.

Drugo pitanje koje sam hteo da postavim se baš zasniva na onome što sam pozdravio građane Beograda i ono je inicirano time što će se uskoro desiti, bar mislim da će biti samo ili možda i ne, ali biće gradski izbori, odnosno izbori za Skupštinu grada Beograda i odbornike u Skupštini grada Beograda. Svi znamo da tenzije rastu i da političke partije predlažu svoje kandidate, obelodanjuju se imena. Neke predlažu političke partije, a neki idu okolo i skupljaju podršku i pokušavajući da sada prikažu se kao mesije koji će verovatno tamo negde preći preko Kalemegdana, sići dole na obale Beograda, lupiti štapom o obalu, raširiti vode savsko dunavske i povesti kako oni u svojoj brizi za ovaj narod kažu, napaćeni narod povesti verovatno preko velikog Ratnog ostrva tamo negde, za njih bolje juče, u neku 2009, 2010, 2012. godinu.

Podstaknut time želim da svi kandidati koji budu predloženi od strane političkih partija ili bilo kako da bude sve transparentno i da se u ovom domu kroz poslanička pitanja diskutuje o svakom od njih i da se građanima približimo ko su oni, šta su oni, kakva su im dela bila, pogotovo oni koji su bili na nekoj javnoj funkciji, koji su donosili odluke u ime ovih naših građana, da se tačno zna šta su radili, kakve su odluke donosili, šta danas rade i šta možemo sutra da očekujemo od njih ukoliko budu, eto, nekim slučajem izabrani.

Pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova i pravde je zasnovano na diskusiju gospodina Markovića pre neki dan, jednog vica koji sam čuo sad skoro, u stvari nije to ni vic, to je više neka pošalica, čak nije ni smešna, ona je nekako komitragična. Jedan prosto proširena rečenica,koja je više… Prosta zato što se to prosto ne može dogoditi, a proširena zato što se želi njom da se kaže šta to subjekat želi da bude, a ona glasi, Dragan Đilas želi da bude gradonačelnik Beograda opet. Pošto mi ne možemo gospodin Đilasu i niko nema prava da mu zabrani da se kandiduje, jer ustavno pravo njegovo da je da bira i da bude biran. Želim samo da kroz ovakva pitanja pomognem građanima Srbije, da se prisetimo svega onoga što je rađeno i da znamo kakvi su nam benefiti. Da li imamo neke dobre koristi, ili imamo neke posledice koje i dan danas trpimo iz tog perioda kada je on odlučivao.

Želeo sam da postavim pitanje, da li je postojala indicija ili da li se neko bavio istragom, odnosno praćenjem toka novca koji su iz budžeta Grada Beograda odlazile prema nekim firmama koje su vršile usluge prema Gradu Beogradu, a koje je plaćao gospodin Đilas iz budžeta, a da te firme nekim slučajem nisu sarađivale sa privatnom firmom gospodina Đilasa koje su opet preko te firme dobile, zakupljivale minutažu preko nekih medija koje su bili opet u direktnoj vezi sa budžetom Grada Beograda jer su finansirane, subvencionisane i darivane od strane Grada Beograda? Tu bi trebalo pogledati, jer možda postoji neko delo zloupotrebe službenog položaja, trgovine uticaja ili pribavljanja protiv pravne dobiti sebi ili trećem licu.

Drugo pitanje koje sam hteo da postavim, a to je opet iz diskusije gospodina Markovića, on je verovatno podsetio sve one moje ljude i prijatelje oko mene koji su mi postavili pitanje – šta je bilo sa stepenom odgovornosti gospodina Dragana Đilasa u aferi - Bulevar? Svi znamo ko je bio alfa i omega…

Zahvaljujem kolega Pekarski.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom…
(Balša Božović: Po Poslovniku.)
Video sam kolega Božoviću.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda – Predlog zakona o dualnom obrazovanju.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su danas pozvani da sednici prisustvuju Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; prof. dr Vladimir DŽamić i Anamarija Viček, državni sekretari u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Gabrijela Grujić Garić, Vesna Nedeljković i dr Aleksandar Pajić, vršioci dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Aleksandar Marković, šef Odseka za pravne poslove u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i Mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres predloga zakona u pojedinostima.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Reklamiram član 157. i 158. Molim vas, da bez obzira što ste trenutno predsedavajući, da nam date odgovor koji će da važi i onda kada predsednica Skupštine Maja Gojković uđe u ovu salu, da taj odgovor važi i u slučaju njenog predsedavanja - koje tačno i na koji način merite vreme kada je u pitanju rasprava u pojedinostima? Jedno je propisano Poslovnikom o radu i jedno je na e-parlamentu, što svi poslanici u ovoj sali mogu da prate, a drugo je merenje od strane predsednice Skupštine Maje Gojković, koja je na prošloj sednici skratila vreme za 255 minuta, kada je u pitanju rasprava u pojedinostima.

Nas sada zanima, da li ono što piše na e-parlamentu važi za nas ili je neki novi metod upotrebljen od strane predsednice Skupštine, o kojem narodni poslanici ne znaju apsolutno ništa? Veoma je važno da nam kaže kako i na koji način, kako je ona rekla, ručno meri svaki amandman, svaku sekundu, svaki minut i kako to da narodni poslanici to ne znaju? Ako je e-parlament nešto što je dostupuno narodnim poslanicima kako bi mogli na vreme da se informišemo o tome koliko je još minuta ostalo za raspravu u pojedinostima, onda vas molim da nam sada kažete kako i na koji način se meri to vreme i da li mi možemo da dobijemo taj novi metod, ako ne važi već e-parlament? U suprotnom, po sili Maja Gojković može da nam skrati vreme, kako to ona misli da treba.

Molim vas da svakom narodnom poslaniku bude omogućeno da zna tačno koliko minuta, sati imati na raspolaganju kada je u pitanju rasprava u pojedinostima. Zahvaljujem.