Hvala.
Replika.

Zahvaljujem.

Jedinstvena prilika koja mi se evo sada dala, zahvaljujem predsednici, da odgovorim na u nekoliko navrata navodne optužbe za finansiranje banatskih šora dok sam bila pokrajinska sekretarka za sport i omladinu, mandat kojim se izuzetno ponosim. O tome možete da pitate i vašeg ministra, gospodina Vanju Udovičića, koji je lično promovisao banatske šore, koji je lično na svim javnim raspravama povodom novousvojenog Zakona o sportu podržavao finansiranje banatskih šora kao tradicionalnog sporta. Prema tome, nemate vi problem sa mnom, ako imate sa šorama, nego imate sa vašim ministrom.

To što vi ne razumete to, vi ne razumete ni ono o čemu opozicija uporno govori, o legitimizaciji i legalizaciji dečijeg rada kao najjeftinije radne snage. Ne samo vi, gospodine Orliću, već i neki prethodni govornici. Evo, pade mi na pamet i kolega Bauer.

Ja potpuno razumem da vi ovo ne razumete, jer da razumete da vam je članska karta SNS potrebna za sve živo u ovoj zemlji, pa i kod privatnih poslodavaca, vi biste verovatno bili ministar, a ne biste ostali ovde, ne bi vas ostavili ovde da pričate bajke, naravno u skladu sa vašim kognitivnim sposobnostima. Hvala.

Vladimir Orlić, replika.
Izvolite, poslaniče.

Neću, naravno, ja da odgovaram na to zašto sam ja ovde. Valjda je više nego jasno da sam ovde sa velikim zadovoljstvom. Sa velikim zadovoljstvom pokazujem najgorima od najgorih gde su i šta ne znaju i koliko su nesposobni, sa velikim zadovoljstvom. Dakle, nemojte vi meni da tražite drugo mesto, meni je ovde sjajno.

Što se tiče ovih priča o dečijoj radnoj snazi, hajmo ovako - šta su ta deca koja uče? Kažete – jeftina radna snaga. Šta su ta deca u devastiranoj državi, u kojoj su njihovi roditelji izbačeni na ulicu? Danas ne valja ako neko dobije platu i pošteno je zaradi, svojim rukama je zaradi, zasluži, a država je omogućila da ima gde da tu platu zaradi. To ne valja, to je ispod nivoa dostojanstva? Slanje ljudi na ulicu i upućivanje njih da ljubazno ne znam šta rade, preturaju po kontejneru, to je bilo dostojanstveno. To je država dostojanstvenih ljudi koju su neki gradili, i imaju obraza da uopšte bilo šta ovde komentarišu. Nemojte da se zavaravamo, dame i gospodo.

Priča o tome šta se dešava danas i ko je za šta zaslužan, ajmo još jednom za one koji nisu u stanju da shvate i razumeju, danas u Srbiji neko pokušava nešto da napravi, danas taj ko to pokušava to ume da uradi, pa obezbeđuje i radna mesta i obezbeđuje da ti ljudi imaju neku budućnost, pa i ta njihova deca za koju se lažno brinete. Pa da ima odakle i to dete da plati udžbenike, o kojima nešto sad ovde pričaju nadugačko i naširoko, i sve ostale troškove o kojima se priča da pokriju. To danas neko u ovoj zemlji radi.

Ko to ne razume? Onaj koji nije u stanju da razume. Neću uopšte da ulazim u to šta je razlog, da li nečije sposobnosti ili odsustvo želje. Ali, kad govori, recimo o Aleksandru Vučiću, taj da zna, kad mu se obraća mora da podigne glavu, zato što govori čoveku od sebe višem u svakom smislu, i intelektualno i moralno i po svakoj sposobnosti. Kad se tako obraća s podignutom glavom, ako želi da se prepusti radu svojih jezičkih žlezda, samo neka zna – ko uvis pljuje, na obraz mu se vraća. Hvala vam.

Vreme. Hvala.
Reč ima Ana Stevanović, kao predlagač amandmana. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Ponovo ponavljamo da ovaj predlog dualnog obrazovanja uopšte nije dobar i apelujemo da povučete ovaj zakon iz procedure kako biste sproveli one reforme koje su preko potrebne.

Jedan od predloga o kome ćemo kasnije pričati kada budemo govorili o ostalim zakonima tiče se besplatnih udžbenika. To je jedna od mera koja je vrlo lako sprovodljiva, za koju postoji i te kako dovoljno novca u budžetu, tako da ne znam zbog čega ne biste to prihvatili.

Kada govorimo o besplatnim udžbenicima, pozvala bih se na jedan jako lep citat čuvenog italijanskog publiciste Itala Kalvina, koji kaže sledeće – zemlja koja uništava svoje školstvo nikad to ne čini samo zbog para, jer joj nedostaju sredstva, ne, jedna zemlja koja uništava obrazovanje je odveć pod vladavinom onih koji od širenja obrazovanja strahuju jer neobrazovanim narodom se najlakše manipuliše. Molila bih vas da zapamtite ovaj citat i da ga imate na umu dok budemo obrazlagali naše predloge za uvođenje besplatnih udžbenika za učenike svih srednjih i osnovnih škola, zato što novca u budžetu za to i te kako ima, a korist koju možemo imati od toga je višestruka. Zahvaljujem se.

Reč ima Marko Đurišić, predlagač amandmana.

Mi smo predložili da se i član 5. briše zato što smatramo da je zakon loš i loš je ako se čita i član 5. i vidi da nema jasno definisano koliko će u planu i programu za učenike koji će biti deo dualnog obrazovanja biti nastave za obavezne opšteobrazovne predmete, koliko za stručne, a koliko za izborne. Govori se da će plan biti donet od strane ministarstva i odobren, a onda kasnije u nekim drugim članovima se definiše koliko obavezne stručne nastave može maksimalno, recimo, da se obavlja uz rad. Onda se kaže da to može da traje najviše 30 sati nedeljno, odnosno šest sati dnevno. Postavljam pitanje – ako će učenik provoditi šest sati dnevno na nekom poslu, tamo nešto raditi i učiti uz rad, kada će on i koliko će vremena imati za opšteobrazovne predmete ili za neki izborni predmet? To je ta kritika naša i zašto kritikujemo da ovo umanjuje šanse budućih generacija.

Mi treba da pružimo šansu svima da što veće obrazovanje steknu. Zato tražimo da srednje obrazovanje bude obavezno, da udžbenici budu besplatni, a onda će ti učenici kroz praksu, uz obrazovanje ili kasnije neko kratko doškolovavanje moći da se osposobe za ovaj rad koji im je predviđen ovim. Ovako oni će raditi 30 sati nedeljno, ministre, i neće imati vremena da uče dalje. Hvala.

Izvolite, ministre.

Ovo 30 sati nedeljno morate tumačiti kroz neki kontekst kada se desi slučajno. Kada, recimo, u završnoj godini ima ciklus neobavljene prakse, da se može onda cela nedelja samo ići na praksu, znači, to nije tipičan primer.

Kada se govori o opšteobrazovnom procentu u okviru dualnog, on je obuhvaćen Zakonom o srednjoj školi i ne dira se, apsolutno ostaje isti. Kada je u pitanju ukupna reforma obrazovanja, voleo bih da podsetim sve nas ovde da smo nedavno usvojili sistemski Zakon o obrazovanju i vaspitanju u kojem je posle 17 godina izglasana paradigma koja će imati za cilj učenje putem ishoda. To je ona ogromna promena da neće bubati, nego da će zaista imati primenu stečenih znanja i već ćemo imati PISA testiranje 2018. godine, kada ćemo i znati da li smo napredovali. Ta ogromna promena se dalje nastavlja kroz Nacionalni okvir plana i programa ili kurikuluma koji je na objavljivanju, a onda 2018. godine počinju reforme i programi prvog, petog razreda i prvog razreda srednje, tako da je to normalan sled događaja i to je nešto što postoji, da ne zamaskiramo celu priču, to smo čak usvojili u ovoj Skupštini.

Inače, zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija je gotov i ulazi za dan-dva u javnu raspravu. S obzirom da se zakon o dualnom obrazovanju neće primenjivati dve godine, taj uslov će se naravno ispuniti. Inače, to je sadržano u članu 38. u ovom zakonu u prelaznim i završnim odredbama.