Dame i gospodo, kao što čusmo, nastavljamo sa amandmanima na Predlog zakona o dualnom obrazovanju.
Baš ovaj član 3. čije smo brisanje predložili možda najbolje pokazuje stav SRS i naše razloge zbog čega mislimo da ovaj zakon ne treba da se donese i da ne treba da postoji u pravnom prometu Republike Srbije. Zato su naši amandmani koncipirani tako da predlažemo da se svaki član Predloga zakona briše. Volela bih da danas, za razliku od jučerašnjeg dana, ne bude vređanja ni poslanika, ni ovakvih amandmana jer ne postoji drugi način, prema Poslovniku po kojem mi radimo, da jedna poslanička grupa iskaže svoj stav kada želi i kada misli da određeni zakon ne treba da se donese, nego upravo da se predloži brisanje svakog od predloženih članova.
Čak i da nemamo takav stav, ovaj član 3, koji inače govori o principima dualnog obrazovanja, ne bi bio dobar. Ovde postoji nekoliko interesantnih stvari koje zapravo ne mogu predstavljati zakonsku odredbu, koje su više onako malo ćaskanje o nekim uslovima i principima dualnog obrazovanja, a to nikada za zakon nije dobro.
Kako se definiše, recimo, u stavu 1. tačka 4) jedan od principa dualnog obrazovanja je etičnost, poštovanje ličnosti, dostojanstva učenika i ostvarivanje ciljeva obrazovanja. Ovo ne znači ništa. Ovo je lepa želja, lepa preporuka, onaj kod koga eventualno učenik bude zaposlen, odnosno za koga bude radio u okviru dualnog obrazovanja, ovo ne mora da poštuje zato što neće trpeti nikakvu sankciju ukoliko se ponaša neetično.
Kažete – princip je osiguranje kvaliteta, koordinacija i uspostavljanje standarda na svim nivoima i praćenje efikasnosti dualnog obrazovanja. Ovo je takođe samo nekakva više definicija nego nešto što može zakonom da se definiše, pogotovo ne nešto što zakon može da sankcioniše, suviše uopšteno i ne znači apsolutno ništa.
Šta je karijerno vođenje i zapošljivost? Razvoj, kažete, veština upravljanja karijerom i obezbeđivanje većih šansi sa zapošljavanje. O kakvoj karijeri vi govorite, izvinite, u okviru dualnog obrazovanja? Ili, recimo, kažete – celoživotno učenje. Znate, ako neko završi zanat krojački, automehaničarski, frizerski itd, naravno da mora ceo život da se obrazuje, da uči nove tehnike, tehnologije, modele itd. Ako to ne bude radio neće moći da radi u toj svojoj eventualnoj radnji koju bude otvorio.
Pravo izbora. Kažete da ovaj zakon pruža slobodu izbora zanimanja i obrazovnog profila u okviru utvrđenih kriterijuma. Mi mislimo suprotno. Još jedanput ću ponoviti da je stav SRS da je zakon, sada predlog, a valjda i zakon o dualnom obrazovanju zapravo samo jedna šarena laža, nešto što će privući neke mlade ljude, učenike, da se upišu na neki od zanata, da potpuno zapostave eventualno svoju zainteresovanost za neko obrazovanje višeg ili visokog stepena, zato što je ovo prilika gde vidi da će brzo doći do nekog dinara.
Vi nam niste odgovorili, ministre, pošto u zakonu to ne piše, ni koliko je to eventualno novca koji će eventualno dobijati ta deca koja počnu da rade kod nekog poslodavca. Niste nam takođe odgovorili na pitanje da li će se toj deci uplaćivati doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Niste nam odgovorili ni na pitanje šta će se desiti ako, ne daj bože, neko od te dece u okviru ovog svog posla i na tom poslu doživi neku nesreću pa, ne daj bože, ostane invalid do kraja života. Ko će i na koji način dalje brinuti o njemu? Hvala.